-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Шайтанат
Қачонки (бу) иш тугагач (яъни жаннат аҳли жаннатга сазовор бўлиб, дўзахийлар дўзахга ҳукм қилингач), шайтон деди: «Албатта, Оллоҳ сизларга ҳақ ваъда қилган эди. Мен эса (ёлғон) ваъдалар бериб, сизларни алдаган эдим. (Лекин) мен учун сизларнинг устингизда ҳеч қандай ҳукмронлик йўқ эди, илло мен сизларни (куфр йўлига чақиришим биланоқ) ўзингиз менга итоат этдингиз. Энди мени эмас, ўзларингизни маломат қилингиз. Мен сизларга ёрдам бера олмайман, сизлар ҳам менга ёрдам бергувчи эмассиз. Албатта, мен сизлар илгари (Оллоҳга) мени шерик қилганингизни инкор қилурман. Албатта, золимлар (яъни кофирлар) учун аламли азоб бордир...»
-
Шайтанат
Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм «Eй Одам фарзандилари, шайтон ота-онангизнинг авратларини ўзларига кўрсатиш учун устларидан либосларини ечиб, жаннатдан чиқарганидек, сизни ҳам фитнага солмасин. Албатта у (яъниким, шайтон алайҳилаъна) ва унинг ёрдамчилари сизни ўзингиз кўрмайдиган томондани ўриб туради. Биз, албатта, шайтонларни иймон келтирмайдиганларга дўст қилганмиз» «У (яъниким Оллоҳ) бир гуруҳни ҳидоят қилди. Бошқа гуруҳга йўлдан озиш ҳақ бўлди. Чунки улар Оллоҳни қўйиб, шайтонларни ўзларига дўст тутдилар, ҳамда ўзларини, албатта, ҳидоят топувчилар деб ҳисоблайдилар.»
-
ИККИ КАРРА ИККИ - БЕШ
Адибнинг мазкур ҳажвий қиссасида ҳам воқеалар кескин юмор остига олиниб, ғоят ҳаётий акс эттирилган. Асар ўқувчига жуда кўп билим ва тарбия бера олишига ишонамиз.
-
Вой, онажоним...
Инсон хаётини нимага менгзаш мумкин? Сокин окаётган дарёгами ёхуд ур-сур, талотуп дунёгами? Ахир кимлар хато к,илмайди! Мол-дунёга х,ирс куйиб, уйламасдан кадам босаётганлар к;анча! Улар мех;р-мурувватни, як,инларини унутадилар.
-
Сукут садоси
"Китобга бежиз "Сукут садоси" деб ном берилмаган. Бу икки сузда Икром Отамуроднинг ички олами, табиати мужассам. Бу сукутни х,ис килмок;, тинглаш, англаш каби рух,нинг катта эх,тиёжи мавжуд. Бу сукут уша хадсиз оламнинг, бепоён кангул диёрининг рамзидир. Унга етишмоқ йулида биз учун к;алб таржимон ва шу к;албгина бизга борлигини намоён эта-ётган сох,ир кунгил учун чин тилмоч була олади, холос. Бу сукут мо^иятида интилиш ва кутиш, парвоз ва мунаввар манзил, гул ва ифор ораси, нур зарралари мох,иятидаги мукдцдас ёруглик бор. У х,амиша ойдинликка, мунаввар рух, оламига, поклик оламига ёгду бераётган улуг мусаффоликка, иймон зи-лолига интилади".
-
Сўз кимёси
Ян Парандовский (1895 - 1978) поляк адабиётининг таниқли намояндаларидан бири. Бироқ у бадиий асарлари билан эмас, балки кўпрок илмий-оммабоп асарлари ҳамда биографик романлари туфайли шуҳрат қозонган. Адибнинг энг машҳур асари «Сўз кимёси» бўлиб, унда адабиётнинг бетакрор олами қизиқарли тарзда очиб берилган. Ўнлаб тилларга таржима қилинган асар китобхонга адабиётни чуқуррок тушунишда жуда катта ёрдам беради.
-
Улуғбек хазинаси
Вақт тун ярмидан ошган. Расадхона теран сукутда. Одатдагидай, кечаси самовий ҳолатларни кузатиб ўтирган мавлоно Алоуддин Али ибн Муҳаммад Қушчи бир пайт вужудида хиёл нохушлик сезиб, ўрнидан турди...
-
Алвидо, Ватан
Ватандан жудо бўлиш инсон тортиши мумкин бўлган аламли азоблардан биридир.Муаллиф ўтган асрнинг ўттизинчи йилларида, мустабид шўролар даврида Ўзбекистондан чет элларга кетишга мажбур бўлган ватандошларимиздан бири.
-
-
Икки эшик ораси
Эътиборингизга ҳавола этилаётган мазкур китоб Ўткир Ҳошимов асарлари ичида қамрови, ўқувчи қалбига яқинлиги билан алоҳида аҳамиятга эга.
-
Тоғлар ҳам садо берди
Америкалик афғон адиби Холид Ҳусайний навбатда эътиборингизга ҳавола этилаётган асари орқали яна ўша мавзуга - уруш ҳаётини барбод қилиб юборган инсонлар тақдирига инсонлар тақдирига мурожаат қилади.
-
MUNGLI KO‘ZLAR
Mol-dunyoni har narsadan ustun bilgan va oxir-oqibatda guldek farzandlarining achchiq qismatiga sabab bo'Igan ota-ona haqida hikoya qiluvchi mazkur asar umid qilamizki, yana bir karra o'zining yangi 0‘quvchilarini kashf etadi.
-
Анна Каренина
«Анна Каренина», один из самых знаменитых романов Льва Толстого, начинается ставшей афоризмом фразой: «Все счастливые семьи похожи друг на друга, каждая несчастливая семья несчастлива по-своему». Это книга о вечных ценностях: о любви, о вере, о семье, о человеческом достоинстве.
-
-
Daftar hoshiyasidagi bitiklar
Наг bir inson hayotdan ma’no izlaydi. Umri davomida ko‘rgan-kechirganlaridan saboq oladi. Hayotiy xulosalar chiqaradi. Ardoqli adib 0‘tkir Hoshimovning kuzatishlari, hayotiy xulosalari qo‘lingizdagi ushbu kitobda o‘z ifodasini topgan.
-
Девон
Қўқон адабий муҳитининг истеъдодли шоирларидан бўлган Муҳаммадқул Муҳаммадрасул ўғли Муҳаййирдан бизга бой ижодий мерос етиб келган.Ҳозиргача шоир ижодидан намуналар эълон қилинган бўлсада , девони тўлиқ нашр қилинмаган эди. Ушбу китобда Муҳаййир девонидаги ўзбекча шеърлар биринчи марта тўлиқ ҳолда нашр этилмоқда.