-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
SUG'DIYONA
Искандер Зул^арпайн Доро ^шинларини тор-мор кел- тириш билан чекланмай, Шар^ца юришини давом этти- ради. Бу юришини «халоскпрлик* деган с^з билан ницоб- лайди. Мазлум хал^пар аввалига бу сузга ишонадилар^ бироц ни^об йиртилади. Сугдибна халци баэ^одир й^лбош- чи Спантамаъно атрофига уюшиб, ватан озодлиги учун чел эл босцинчиларпга ^аршн цаэфамонларча кураш бош- лайдилар...
-
МАРКУМ КЕЛИННИНГ ХИЁНАТИ
Инсоп умри давомида гох, реал щётда, гау китоблардакуплаб жиноят жумбоцларига, сирли воцеаларга дуч келади, огиздан огизга кучиб юрган гаройиб у;одисаларниэшитади. Дуиё халцлари адабиётида мавжуд булгани каби узбек адабиётида %ам мистика жанридаги у;икояларяратилаётгани бежиз эмас.
-
-
Бахтнинг олис манзили
М ен с е в и б қо л д и м . Аслида, қи ш лоқнин г оддий боласим ан, бунинг устига, о н а м уч ф а р з а н д и н и ч и р қ и л л а т и б , ҳали м ен ў н га ҳам ки р м а си м д а н ўли б кетган . О гам , ў зи н и н г а й т и ш и ч а , э с и н и таниганидан бери сувчилик қилади. Камбағал. Т ум ани- м из марказидан бош қа ж ойни кўрмаган. Бориш га қўрқа- д и — а д а ш и б к е т а м а н , д ей д и . Б у н и н г у сти га, ў л ардай содда. Агар биров ки п р и к қоқм ай: “Т уян и н г думи ерга тегибди” , деса, ч и п п а-ч и н иш онади...
-
Бахтли ҳаѐт сари
Ҳар ким бахтни турлича талқин қилади. Кимдир: “Чўнтагингда пулинг, ѐнингда ошнаоғайниларинг бўлса, ғам-ташвиш чекмай мазза қилиб яшайсан”, дейиши мумкин. Бироқ, бошга тушган ҳар қандай муаммони пул билан, таниш-билиш билан ҳал этиб бўлмаслиги кундай равшан.
-
БАНКИР
Кун охирида қуёш чўғдай қизарди. У худди аланга олиб, ўз оловида ёниб кетадиганга ўхшарди. Тезда уфққа ёнбошлаб, каҳрабо нурлари билан Лонг-Айленд-Саунд бўйлаб бирбирини қувлаётган тўлқинлар ўркачидаги кўпикларга санчилди.
-
БОЗОР
Дунё боши гулзор, одоши мозор, Гулзору мозорнинг ораси бозор. Бозорга кирмаган ким бор!.. Роман қаҳрамони Фозилбек эса бир қарасангиз ҳаётини бозорсиз тасаввур қилолмайди, бир қара-сангиз, бозорни мутлақо жини суймайди. Ана шу зиддиятли туйғу лар орасидаги дарбадар ўй-хаёллардан йигит ёшидаги замондоши мизнинг ҳеч кимникига ўхшамаган дунёқараши, қизиқишлари, изтироблари, тафаккури улғаяди ва Сиз муҳтарам китобхонни ҳам ўз ўйларига ҳамроҳ бўлишга даъват этади...
-
-
Makorim ul-axloq
G'iyosiddin Xondamirning «Makorim ul-axloq» («Olijanob xulqlar) asari buyuk o'zbek shoiri va mutafakkiri, davlat va jamo at arbobi Alisher Navoiyning hayoti, adabiy, ilmiy va ijtimoiy-siyosiy faoliyati to'g'risidagi qimmatli manba hisoblanadi. Asarning qo'lingizdagi tarjimasi afg'onistonlik navoiyshunos Abdulg'affor Bayoniy tomonidan 1981-yili Kobulda bosmadan chiqqan nashri asosida amalga oshirilgan.
-
-
YURAK
Юрак тортилди таранг -Етишиб келар нола. Тигнинг устидан яланг Яшаш бизга ҳавола. Руҳим дардвашлик кўйда Яшамоқнинг чораси.. Узилар юрак бўйлаб Тўқималар толаси.
-
Истикдол йиллари: миллий-диний к,адриятларнинг халк,кд кдйтиши
Фаргона атамасининг иккита юкламаси борлигини барча яхши билади: кенг маънода у дунёдаги энг серадоли дадимий ва гузал водий-жугрофий дудуднинг номи булиши билан бирга, куплаб шоиру алломалар томонидан жанназта диёсланган улкан дурдона богнинг «пойтахтикни дам англатади
-
АХБОРОТ-КУТУБХОНА ФАОЛИЯТИГА ОИД МЕЪЁРИЙ-ХУКУКИЙ ХУЖЖАТЛАР
Меъёрий-уу^уяий уужжапыарнинг ушбу тутшмида Узбекистан Рес-публикасининг ахборот-кутубхона фаолияти соуасида фущаролар банан муассасалар уртасидаги муносабапыарни тартибга солиш, Республика ахорот-кутубхона муассасалари фаолиятининг, ахборот-кутубхона хю-мати курсатишнинг ууцууий асосларини белгилаш, ахборот-кутубхона фондларини ташкил этиш, асраш во улардан фойдаланиш соуасида канун-лари таудим -зтшшди.
-
UFQ
«Уфк> республикамиэ тарихинннг уч муҳнм даврипн 9з нчига олган три- догняднр. Автор трнлогнянннг бирннчн кнтобн бўлмнш «Қнрқ беш кун»да ўэбем яялқинннг сув учун кураш лавҳаларнни қаламга олган бўлса, нккинчи кн« тоб — «Ҳнжрон кунларн» ҳамда учинчн китобн «Уфқ бўсағасида»ла уруш ва урушдан ксйингн даврдагн фидокорона меҳнатинн тасвирлаЛдн. Ёэувчн ҳар учала романда ҳам турли тақднрлар, ҳижрон аламлари, ойрн- лиқ кўэ ёшларию внсол энтикишларинн ҳаяжон билан тасвирлайди. «Уфқ> турли тақднрлар тўғрисндагк йирик проза асарнднр,
-
Маман-бий афсонаси
Машҳур адибимиз Тўлепберген Қаипбергеновнинг уч жилддан иборат «Қорақалпоқ достони» нашр этилмоқда. Ушбу биринчи жилдга киритилган «Маманбий афсонаси»да қорақалпоқ халқининг ўтмишдаги оғир, машаққатли ҳаёти, уруғлар ўртасидаги ўзаро низо-лар ва тўқнашувлар ёрқин лавҳаларда акс эттирилган. Асардаги му-ҳим ғоялардан бири қорақалпоқ халқининг бирликка, равнаққа ташналигидир.
-
ИСТЕЩЛОЛ ВА АДАБИЙ МЕРОС
Абдулла Нод при й ва унннг с аф доги лари ха Чидаот бу китоб адабнётшу* поело гимизда ва умуман мадааият тарихимизда хамон кам ургаиилган мупммога — сталинизм курбонлари булган буюк маданий сиймоларимизнинг \нёти, нжоди ва илмий фаолиятини урганишга бапиплантан. Бивобарин, шахсга сигипиш фош этилган 50-йилларнинг урталаридан ttuiinu Абдулла ЦодириЙ, Челнов, Фитрат, Бехбудий, Элбек, Рози Юнус, Иоту сингари адибларимиз ха ®ти ва ижоди билан узлуксиз шугулланиб иплпётган адабиётшунос Ахмад Алиев бу сохада уилаб тадцихот, рисола на ма^олалар эълон цилди, Цулингиздаги китоб ана шу тадхицотлар за- мнпида яратилган