-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Kafansiz ko‘milganlar:
Boshidan o‘tkazgan qiyinchiliklarini, to'gYirogl, xo'rliklarrini eslash insonni yana bir karra oglr azobga ro'baro' qiladi.
-
KARVON YO‘LLARI
Yurtimizning turli hududlarida yashab, she’r va hikoyalar mashq qilib kelayotgan, adabiyot ostonasiga o‘zlarining ilk qadamlarini qo‘yayotgan iqtidorli yoshlarimiz minglab topiladi.
-
MUNGLI KO‘ZLAR
Ota-onaga farzandining baxtidan bo‘lak ne’mat kerak emas. Xuddi shuningdek, farzand ham eng baxtiyor damlarida ota-ona yonida bo‘lgisi,baxtini ular bilan baham ko‘rgisi keladi.
-
-
-
АЯНЧЛИ ҚИCMAT
Катта ҳаёт йўлини босиб ўтган Хусайнхон Орифийнинг қисса ваҳикоялари бугунги ёшлар учун тарбия мактабидир.
-
Яна соғиндим,яна
Аҳад Қаюм 1987 йил 15 июнда Бухоро вилояти Шофиркон тумани Денов қишлогида туғилган, 2004-2008 йилларда Тошкент Давлат Ахборот Технологиялари Университетида тахсил олган. Шу билан биргаликда "Муҳаммад Юсуф" номидаги адабий ижтимоий фонд қошида "Олтин Калам" газетасида мух,аррир ўринбосари вазифасида ишлаб,бадиий ижод билан шуғулланган. Аҳад Қаюмнинг қатор шеърлари таниқли қўшикчилар томонидан куйлаб келинмокда. Ахад Қаюм "Шу Ватан" қўшиги учун Ўзбекистон Республикаси Қуролли Кучларининг махсус сертификати билан тақдирланган. У "Жийда гули" телесериали учун ёзилган махсус шеърлар ва қўшиқларнинг, шунингдек 2010 йилдаги темирйулчилар мадхиясининг ҳам муаллифидир. "Яна соғиндим, яна" қўшиги 2009 йилда "энг яхши соғинч хақидаги қўшиқ" ва "йилнинг энг хит таронаси” деб эътироф этилган.
-
Х,усн девони
Ватан баррида сен, эй юрт, дуру дурдонасан танхо, Чиройсан Узбекистонга — гузал жононасан танхо.
-
КЎЗЛАРИНГНИ СОҒИНАМАН
Дунёни тўлдириб гуллагим келар, Аммо гул қайдадир, кўнгул қайдадир? Ким у — қуёшни май қилиб тутган, Ким у — юрагимни қиймалаган сир?
-
Америка фожиаси
Теодор Драйзернинг эътиборингизга ҳавола этилаётган икки қисмдан иборат йирик «Америка фожиаси» романи ҳамиша бутун дунёни ўз ғоялари атрофида бирлаштиришга уринган гигант давлат – Америкада ўша вақтларда юз берган воқеликни кенг қамраб олганлиги, воқеаларнинг изчиллиги билан ҳамиша китобхонлар эътиборини ўзига жалб этиб келган.
-
Икки қисса
«Одам каср сонга ўхшайди. Одамнинг ўзи каср сурати бўлса, махражи эса ўзи іаєидаги фикридир. Махраж єанчалик катталашгани сари сон шунчалик кичиклашади» тарзида серкўлам фикр юритган Лев Толстой ижоди давомида инсон манзараларини бутун синоати билан акс эттиришга муяссар бўлди.
-
-
ЮРАКНИНГ МАҲЗУН ТУНЛАРИ
Шеър одам қонида марҳум шоир А.Маҳкам ибораси билан айтганда, «Буюк Парвардигор билан содир бўлган абадий аҳдлашувдан буён яшаб келмоқда», яъни, шеър илк бор руҳлар тарафидан Ҳақ таолонинг «Мен сизнинг Раббингиз эмасманми?» деган хитобига, «Албатта, Сен бизнинг Раббимиздирсан, Сендан бошқа Раббимиз йўқ» деган жавоблари шаклида янграган эди.
-
Кўзгулар
Нажиб Маҳфуз асарларининг мазмун жиҳатидан ҳаетийлиги, образларининг ишонарлиги, уларда оддий инсонга хослис-туйгулари фикр ва уйлар ҳақида суз борнши, тилинннг содда ва равонлиги каби куплаб яхши хусусиятлар адибнинг фақат араб Шарқидагина эмас, балки бутуи дунёда ном қозонишига сабаб булди.
-
ИШЌИМ КЎЧАР ЮЛДУЗЛАРГА
Њасанбой Ѓойибнинг шеърлари мавзу, оханг тасвир ва ифода услуби билан ўзига хос жихатларга эга.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ Девони фоний (давоми) Қасидалар, муфрадот, иловалар
Қасидалар, муфрадот, иловалар