-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Мукаммал асарлар тўплами Бадойиъ ул-бидоя
Навоий йигирма томлик “Мукаммал асарлар тўплами”нинг биринчи томини шоирнинг «Бадойиъ ул-бидоя» девони ташкил этади. Бу нашрга Ўзбекистон Фанлар академияси Ҳ. С. Сулаймонов номли Қўлёзмалар институтидаги “Бадойиъ ул-бидоя” девонинннг қўлёзма нусхаси (инв. № 216) асос қилиб олинди. Бу қўлёзма 1486 йили, Навоий барҳаёт пайтида кўчирилган. Унинг текстини «Бадойиъ ул-бидоя»нинг қадимий нусхалари, жумладан Париж миллий кутубхонасида инв. № 746 билан сақланувчи 1480 йилда кўчирилган қўлёзма ҳамда Британия музейидаги № 401 инвентарига эга бўлган 1482 йилда кўчирилган қўлёзмалар фотонусхалари билан солиштириб чиқилди.
-
Темур тузуклари
«Темур тузуклари», «Тузуки Темурий», «Малфузоти Темурий», «Воқиоти Темурий» номлари билан х;ам машҳур бўлган «Темур тузуклари» асари икки қисмдан иборат. Биринчи қисмда Амир Темурнинг таржимаи х,оли, ижтимоий-сиёсий фаолияти, унинг Мовароуннҳрда марказий ҳокимиятни кўлга киритиши, сиёсий тарқоқликка бардам берииш, марказлашган давлат тузиши, 27 мамлакатни, ўз тасарруфига киритиши, буюк соҳибқирон тилидан ихчам тарзда баён этилган. Иккинчи қисмида эса машҳур жаҳонгирнинг фарзандларига аталган ўзига ҳос васият, панд-насҳатлари ва ўғитларидан иборат.
-
-
Saylangan asarlar
Buyuk ozarbayjon shoiri, dramaturgi Husayn Jovid (1882- 1941) Naxchevonda tug‘ilib, ilk tahsilini shu yerda olgan. So‘ngra Tabrizning Tolibiya madrasasida o‘qidi (1899- 1903), Istanbul Universitetining adabiyot bo‘limini tugatgan (1909). Naxchevon, Ganja, Tiflisda muallimlik qilgan. 1915 yildan Bokuda yashab ijod qila boshladi.
-
Икки қисса
«Одам каср сонга ўхшайди. Одамнинг ўзи каср сурати бўлса, махражи эса ўзи Хакидаги фикридир.
-
O‘tkan kunlar
Yangi «Asr oshgan asarlar» turkumi «XX asr o‘zbek romani» turkumiga kirgan asarlar va boshqa o‘qimishli qissalar, romanlami saralash mevasi. Abdulla Qodiriydek buyuk so‘z san’atkori tamal toshini qo‘ygan Yangi o‘zbek adabiyoti yaratgan, Zamon sinoviga dosh bergan, So‘z sehriga oshufta elga manzur bo'lgan eng sara asarlami tortiq etadi
-
-
KATTA UMIDLAR
Hammasi oddiy voqeadan boshlanadi. Yosh Filipp qabriston yonida o'ynab yurganida qamoqdan qochgan mahbus uni tutib oladi va boladan o‘zi uchun yegulik va egov olib kelishini talab qiladi.
-
-
-
Танланган асарлар 2
Машрабнинг оти нега - Машраб? Она корнида йиглагани учунми? Ажабо, у нимага йиглаган экан? Табиийки, тугилаётганда одамзод фарёд билан дунёга келади.
-
Черный сорокопут
Один из пороков нашей эпохи - сочувственно произнес Карпентер. Молодежь лишена многих прекрасных вещей.
-
Сабот ортидаги манзил
Муҳтарам китобхон! Бугун уш бу навбатдаги рисола таржимаси орқали яна сиз билан мулоқотга киришаёт ганимиз жуда ҳам мароқли.
-
Меҳробдан чаён
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлган Худоёрнинг ўз хоҳиши йулида деҳқон оммаси ва майда хунарманд - косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, расмсиз жазо бериши румоннинг мавзуидир. Худоёрнинг бу йулдаги биринчи истинодгоҳи бўлган уламолар, уларнинг ички-ташқи аҳволи, ахлоқи, Мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолгани ҳам хабосат пардаси остида сезилмас даражага етканлини мундарижа сирдирран қаадар баён қилинадир. -
-
Кто шел снами до рассвета
Качественно новый ступенью в развитии творчества писательницы стал многоплановый роман.