-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Исчезли или мертвы
Паренек ушел и Долиш отправил следом. Вызывать членов не называя себя было не в правилах клуба.
-
Ҳукмдор
Никколо Макиавеллининг «Хукмдор» асари ўрта асрларда яратилган булиб, бугунги кунгача сиёсатчилар, жамоат арбоблари, тадқиқотчилар ва фалсафага қизиқувчиларни ўзига жалб қилади. Ёзувчи ўз давлат тузилиши, уни бошқариш тамойиллари, халққа қандай муносабатда бўлиш ҳақида тавсиялар берган ва фикрларини баён этган.
-
Советская фантастика 50-70-х годов
В очередной том серии " Библиотека фантастики" включены произведения писателей- фантастов С .Гансовского и др.
-
Жамила
«Жамила», «Алвидо, Гулсари!», «Сомон йўли » хамда «Бўта кўз» қиссаларидан таркиб топган мазкур китоб Чингиз Айтматов асарлари туркумида чоп этилмокда. Жамила - катта оилага тушган янги келинчак. Аммо висол узоқ давом этмайди. Уруш ёш оилага нафак;ат х,ижрон ва айрилик,, балки парокандалик олиб келади. Турмуш уртогини фронтга жунатган келин эркаклар мех,натини зиммасига олиб, далага чиқади. Гузаллиги-ю чакдонлиги сабаб цайнонаси уни бегона кузлардан асраш учун ёнига «кўрик;чи» қўяди.
-
-
Сўз изтироблари
Адабиётшунос ва методист олима, педагогика фанлари доктори, профессор Марғуба Мирқосимованинг “Сўз изтироблари” кейинги йилларда чоп этилган адабий-назарий хамда илмий-методик рисолалари хамда мақолаларидан таркиб топган сайланма бўлиб, соха мутахассислари, адабиёт ўқитувчилари, тадқиқотчилар, талабалар эътиборига хавола қилинади. Рисола Низомий номидаги ТДПУ илмий кенгаши томонидан нашрга тавсия қилинган.
-
Katta umidlar
Mashhur ingliz yozuvchisi Charlz DikkensningUshbu romani sizning sevimli asarlaringiz qatoridan o`rin olishiga ishonamiz
-
Позднефеодальные поселения худжанда, истаравшана, кандибадама, исфарқ, ашта, ценджикента ХVIII-начала ХХ ВВ
В сочинение освещается историческая топография, структура городов и сельских поселений Худжанда, Истаравшана, Кандибадама, Исфары, Ашта, Пенджикента, формирование демографического, социального, этнического состава, промышленной, торговой, земледельческой деятельности населения.
-
Ойдинда юрган одамлар
Биродарлар кўргилик кўргулик.Бир эрта уйғониб калламга қўл югуртирсам сочларим орасида яра чақалар уч берибди.
-
Кеча ва кундуз
Хар йил бир келадиган бахор севинчи яна кунгилларни китиклай бошлади. Яна табиатнинг дилдираган танларига илик кон югурди..
-
Mehrobdan chayon
0 ‘zbek romanchiligi va hayotiy hikoyalar janrlarining asoschisi, buyuk ustozimiz - Abdulla Qodiriy (1894-1938-yillar) XX asr o‘zbek adabiyotining buyuk darg‘alaridan biri bo‘lgan. A. Qodiriy dastlabki ta’limni musulmon maktabi, rus-tuzem maktabida, Abulqosim shayx madrasasida olgan. 1925-1926- yillarda Moskvadagi adabiyot kursida ta’lim olgan. Uning dastlabki ijodlari «Samarqand», «Oina», «Sadoi Turkiston» gazetalari va o‘zi tashkil etgan «Mushtum» jumalida e’lon qilingan.
-
Шайтанатнинг жин кўчалари
Азиз фарзандларимизга «Қозонга яқин юрсанг - қораси юқади, ёмонга яқин юрсанг - ёмонлиги юқади», деб тарбия бериб, уларнинг ёмонлар таъсирига тушиб қолишидан асраймиз. Аммо, афсуски, «Асраган кўзга чуп тушади», деганларидек, айрим оилаларнинг суюкли фарзандлари тутри йулдан чекиниб, жиноят оламининг аянчли кучасига кириб қолади. Биз «қора қозон»га ўхшатаётган жиноят олами ёшлар кўзига жилваланиб куринади. Ташна одамни сах;ро сароби ўзига тортгандек тортаверади.
-
Қайтганимда уйда бўл..
Баъзан менга бутун олам, барча ҳаёт, дунёнинг борлиги вужудимга қамалиб олгану, бизнинг онлимиздан нидо бўл, дея килаётгандек туюлади.
-
Баҳор таровати
Ўзбекистан Кахрамони, Халқ шоири Эркин Вохидовнинг Тўла асарлар туплами” саккиз китобдан таркиб топади.
-
Қалб гавҳари
"Иймон калб гавх,аридур" - дейдилар Хожа Бах,овуддин Нак;шбандий х,азратлари. Калбдаги гавхдрнинг, яъни Иймоннинг х,олати инсон шахсиятини белгилаб берувчи бош омилдир. Иймон бутун булса, саломат булса, унинг сохиби хам том маънода бутун инсон, куркам шахсият эгаси сифатида узлигини намоён кила олади.
-
Қўрқинчли Теҳрон
Мазкур асар икки китобдан иборат бўлиб, ўнда ўтган аср бошларидаги вок,еалар к,аламга олинади. Орадан йиллар ўтган бўлса-да, ундаги гоялар, ўлмас туйкулар, орзулар ва армонлар занжири ўз ах,амиятини йук,отмаган. Бош к,ах,рамон Фаррузҳнинг эзгулик ва жаҳолат, нафс йулидаги талотўпларга қарши кураши, к,асосга ундаган турфа саргузаштлари ва Мадинга бўлган соф мух,аббати икки романни бир-бирига узвий боглаб турувчи умумий сюжет чизигини ташкил этади. «Кўрқинчли Тех,рон» дунё адабиёти ҳазинасидан ўрин олган асарлар сирасига киради. Мушфиқ Козимий к,аламига мансуб ушбу асар оламига ошуфта бўлинг, азиз китобхон.