-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Заҳириддин Муҳаммад Бобур
Узоқ ўтмишда ижтимоий ҳаётнинг кўп соаларида муҳим роль ўйнаган йирик сиймолардан бири Заҳириддин Муаммад Бобур. У ўз даврида истеъдодли лашкарбоши ва давлат арбоби, талантли шоир ва адиб, санъат, адабиёт ҳамда фаннинг қадрини биладиган атоқли олим бўлган.
-
БОЙ ОТА КАМБАҒАЛ ОТА
Ҳар ким ўз фарзандига билганича таълим-тарбия беради. Бу борада ҳамманинг ўз қараши бор. Аммо келажак кимнинг йўли тўғрироқ эканини, албатта, кўрсатади...
-
По делу обвиняется
Неожиданно начал моросить дождь. Мария Никифоровна не покидая пункт наблюдения вынула из сумки складной зонт
-
-
Ҳикоялар
Ушбу китоб «Sharq-ziyo-zakovat» нашриёти томонидан чоп этилаётган илк махсулот, халк, тили билан айтганда, почин. Почин деган сўз бирор ишни бошлаш, киришиш, ташаббус, бошлаб бермок, каби маъноларни англатар экан. Янги нашриёт иш бошлади, бошлаганда хам ардокли ёзувчи Тохир Малик- дан иш бошлади. ташаббус хайрли бўлсин.Токи, қутлуғ кадам каби Тохир Маликнинг ушбу китоби нашриётнинг келгуси фаолиятига яхшиликлар, самаралар, ютуклар олиб келсин. Китобга машхур ёзувчининг турли йилларда ёзилган сара ҳикоялари жамланди.
-
-
Peshonasiga televizor yopishgan bolaning sarguzashtlari
Davronboy oltiga kirgan .Omonboy yana bir oydan so'ng to'rtga to'ladi.
-
Бойваччанинг қизи (ҳикоялар, қисалар, бадиалар)
Эзгу ишларни, яхшиликни кўзлаган инсон борки, китоб оламидан узи учун маънавий озуқа олади.
-
Зафарнома
Азиз ватандошлар! Биз ажиб бир замонда яшаяпмиз. Яқин йилларгача буюк бобомиз Амир Темур ҳақида китоб ёзиш у йқда турсин, ҳатто номини айтишдаёқ қўрқа-писа олазарак бўлинарди.
-
Boburnoma
Har bir xalqning tarixiy, madaniy-milliy qiyofasini aniq belgilovchi ulug‘ shohlari, buyuk olimlari, yirik adib va shoirlari bo'ladi. Chunonchi, Iskandar Maqduniy, Suqrot, Arastu, Buqrot, Yevripid, Homer nomlarini eslaganimizda, buyuk yunon madaniyati ulug‘vorligi va nafosati bilan ko‘z o‘ngimizda namoyon bo‘ladi.
-
-
Ҳиротга Саёҳат
Ушбу тўпламга таниқли адибимизнинг янги ёзгаи шеърлари ҳамда буюк бобомиз Алншер Навоийнинг болалик даври ҳақида ҳикоя қилувчи «Ҳиротга саёҳат» достони киритилди.
-
Америка фожиаси Биринчи қисм
Теодор Драйзернинг эътиборингизга ҳавола этилаётган икки қисмдан иборат йирик «Америка фожиаси» романи ҳамиша бутун дунёни ўз ғоялари атрофида бирлаштиришга уринган гигант давлат – Америкада ўша вақтларда юз берган воқеликни кенг қамраб олганлиги, воқеаларнинг изчиллиги билан ҳамиша китобхонлар эътиборини ўзига жалб этиб келган.
-
-
Kecha va kunduz 1-kitob
Har yil bir keladigan bahor sevinchi yana ko‘ngillami qitiqlay boshladi. Yana tabiatning dildiragan tanlariga iliq qon yugurdi... Tollaming ko‘m -ko‘k sochpopuklari qizlaming mayda o‘rilgan kokillariday selkillab tushmoqqa boshladi. Muz tagida loyqalanib oqqan suvlarning g‘amli yuzlari kuldi, o‘zlari horg‘in-horg‘in oqsalar-da, bo‘shalgan qul singari erkinlik nash’asini kemira-kemira ilgari bosadilar.Simyog‘ochlaming uchlarida yakka-yakka qushlar ko‘rina boshladi. Birinchi ko‘ringan ko‘klam qushi birinchi yorilgan bodroq nash’asini beradi. Bultur ekilib, ko‘p qoshlami qoraytirgan o‘sma ildizidan yana bosh ko‘taribchiqdi... Muloyim qollarda ivib, suvga aylangandan keyin go‘zal ko‘zlaming supasida yonboshlashni muncha yaxshi ko‘rar ekan bu ko‘kat! Erkaklarning gullik do‘ppisiga tegmay, yalang ayollar bilan, ularning sochlari, gajaklari va ro‘mol popuklari bilan hazillashib o ‘ynagan salqin shabada... ko‘klam nash’asi bilan sho‘xlik qiladi. Hayot nega bu qadar go‘zal va shirin bo‘ladi bahorda?
-
Дилнома
Ажойиб қаламкаш, фалсафа фанлари номзоди Ўктамхон опа Домлажонованинг ушбу “Дилнома” китоби дастлаб бир неча йил аввал чоп этилган эди.