-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Sessiz Ev
ORHA N PAMU K 1952'de İstanbul'da doğdu ve Cevdet Bey ve Oğullan ve Kara Kitap adlı romanlarında anlatügına benzer bir ailede, Nişantaşı'nda büyüyüp yetişti. New York'ta geçirdiği üç yıl dışında hep İstanbul'da yaşadı. Liseyi Robert Koleji'nde bitirdi , İstanbul Teknik Ûniversitesi'nde üç yıl mimarlık okudu , 1976'da İstanbul Üniversitesi Gazetecilik Enstitüsû'nû bitirdi. Çocukluk ve gençliğinde ressam olmayı hayal eden Pamuk 1974'den başlayarak düzenli bir şekilde yazı yazmayı kendine iş edindi. İlk romanı Cevdet Bey ve Oğullan 1979'da Milliyet Yayınlan Roman Yanşması'nı kazandı. Üç kuşak İstanbullu bir tüccar ailesini hikaye eden ve 1982'de yayımlanan bu kitap 1983 Orhan Kemal Roman Ödülü'nü de aldı. Aynı yıl ilk baskısı çıkan Sessiz Ev ile 1984 Madaralı Roman Ödülü'nü ve bu kitabın Fransa'da çıkan çevirisiyle de 1991 Prix de la decouverte europeenne'i (Avrupa Keşif Ödülü) kazandı. 1985'de yayımlanan ve Venedikli bir köleyle bir Osmanlı âlimi arasındaki ilişkiyi anlatan tarihî romanı Beyaz Kale Pamuk'un ününü yurt içinde ve yurt dışında genişletti. Nevv York Times gazetesinin "Dogu'da bir yıldız yükseldi" sözleriyle karşıladığı bu kitap, belli başlı bütün Bau dillerine çevrildi. 1990'da yayımlanan Kara Kitap, karmaşıklığı, zenginliği ve doluluğu yüzünden çağdaş Türk edebiyaünın üzerinde en fazla tartışılan ve en çok okunan romanlanndan biri oldu. Pamuk'un 1991'de Rüya adım verdiği bir kızı doğdu. Ömer Kavur'un yönetmenliğini yapüğı Gizli Yüz filminin senaryosunu Pamuk 1992 yılında kitaplaştırdı. 1994te yayımlanan ve esrarengiz bir kitaptan etkilenen üniversiteli gençleri hikâye ettiği Yeni Hayat adlı romanı Türk edebiyaünın en çok okunan kitaplanndan biridir. 1998'de yayımladığı Osmanlı nakkaşlanmn hayat ve sanatlan üzerine Benim Adım Kırmızı adlı tarihî romanı olağanüstü bir ilgi gördü.
-
Эмиссар
На главном экране капитанского мостика корабль боргов выглядел гигантским серым пятном. На фоне черного.
-
Девушка из золотого атома
Штерн обнял девушку здоровой рукой. Он склонился к ней она подняла к нему лицо.
-
Тушда кечган умрлар
Эл ихлосини қозонган адиб, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимовнинг ушбу асарида афғон уруши воқеалари, уруш қатнашчиларининг урушдан кейинги руҳий кечинмалари асар қаҳрамони Рустам образи орқали ёрқин тасвирлаб берилган. Асарни ўқиган китобхон тинчликнинг қанчалик буюк неъмат эканлигига яна бир карра иқрор бўлади.
-
Домик не волге
В настоящее издание вошли наиболее известные произведения русского писателя С. Степняка- Кравчинского.
-
Мукаммал асарлар тўплами Т.2
Ғафур Ғулом "Мукаммал асарлар тўплами"нинг томи шоирнинг Улуғ Ватан уруши ва урушдан кейинги дастлабки йилларда (1941-1953) яратган шеърларини ўз ичига олади. Шоирнинг "Кузатиш", "Халқ отланди", "Сен етим эмассан", "Соғиниш" каби шеърларида совет кишиларининг Улуғ Ватан уруши йилларидаги қаҳрамонона курашлари, юксак ватанпарварлик ва социалистик интернационализм туйғулари бадиятнинг янги жилолари билан куйланди. Унинг "Коммунизм асри", "Вақт", "Ўзбек элининг ғурури" каби урушдан сўнгги йилларда ёзилган шеърларида ғолибона меҳнат тароналари, тинчлик учун кураш овози баралла янгради. "Мукаммал асарлар тўплами"нинг қўлингиздаги томида шоир шеърларининг қўлёзма ва илк нашрлар билан муқояса қилинган таянч матни билан бир қаторда, уларнинг мавжуд вариянтлари, тугалланмаган шеърлари ва қвйдлари ҳам илова қилинган.
-
Баллада о минерах
Герои книг солдаты рабочие спортсмены юристы - это люди вместе с которыми он сражался Великой Отечественной войны.
-
Лангольеры
Это недобрый взгляд и он не приносит успокоения но они находясь в разных местах знают что могут его выждат
-
Шоиру, шеъру шуур
Муҳтарам китобхон! Севимли шоирингиз, Ўзбекистон Республикаси Ҳалқ шоири Эркин Воҳидовнинг "Шоиру шеъру шуур" китобига унинг ижодий фаолияти давомида ёзган ва адабий жараённинг маълум босқичларида кўтарилган муаммолар акс этган мақолалар, адабий ўйлар, классик шеъриятимиз талқинлари, адабиётимизга кириб келган ёш авлод ҳақидаги мулоҳазалар, сафар хотиралари тўпланди.
-
Порождение тьмы ночной
Это- единственная моя книга мораль которой мне ясна. Не Бог весть какая мораль зато ясна то чем притворяемся.
-
Муҳаббатнома
Китобга «Ёш Вертернинг изтироблари», «Хамроз диллар» романлари, таржимоннинг ушбу романлар ва унинг муаллифи хусусидаги илмий карашлари жамланган маколалар хамда Гёте хакидаги замондошларининг немис тилидан таржима килинган хотиралари киритилди.
-
Rustamxon
Xalq dostonlari - ajdodlarimizning ming yillardan buyon asrab, avaylab kelayotgan muqaddas merosidir. Donishmandlarimiz uni xalqning "Oltin beshigi" deb ataganlar.Chunki unda millat tarixi, ma`naviyati, o`zligi aks etgan bo`ladi. O`zbek kitobxonlariga yaxshi tanish bo`lgan "Rustamxon" dostonining ko`plab variantlari mavjud bo`lib, ularning orasida badiiy jihatdan eng mukammali Bulung`ur dostonchilik maktabining zabardast vakili, betakror san`atkor Fozil Yo`ldosh o`g`linikidir. "Rustamxon" dostoni folklorshunos olim Hodi Zarifov tomonidan 1937-yilda yozib olingan qo`lyozma asosida ilk marta to`liq holatda nashrga tayyorlandi. Vatanparvarlik, mardlik, muhabbat va insoniy fazilatlar ulug`langan mazkur doston barcha kitobxonlarga birdek manzur bo`ladi, degan umiddamiz.
-
Нур борки соя бор
Ёш қаламкаш Шерзод касалхонага тушадию ҳамма нарсани пул билан ўлчайдиган Сайфи Соқиевич билан ҳамхона бўлиб қолади.
-
Ўткан кунлар
Ўзбек романчилиги ва ҳдётий хикоялар жанрининг асосчиси букж устозимиз - Абдулла Қодирий (1894-1938-йиллар) XX аср ўзбек адабиётининг буюк даргаларидан бири бўлган. А. Қодирий дастлабки таълимни мусулмон мактаби, рус-тузем мактабида, Абулқосим шайх мадрасасида олган.1925-1926-йилларда Москвадагн адабиёт курсида таълим олган. Унинг дастлабки ижодлари «Самарканд», «Оина», «Садои Туркистон» газеталари ва ўзи ташкил этган «Муштум» журналида эълон килинган.
-
Turkiy adabiyot durdonalari Maqsud Shayxzoda 16-jild
O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 2019-yil 15-oktabr kuni Ozarbayjon poytaxti Boku shahrida bo‘lib o'tgan Turkiy davlatlar hamkorlik kengashining yettinchi sammitida tashkilotga a’zo davlatlar adabiyotining eng sara namunalaridan iborat “Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatning ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi.
-
Сенсан севарим
Лутфий замонасининг одатига кўра, дастлаб мактабда, сўнгра эса мадрасада таълим олди. У ёшлигиданоқ ўз давридаги ҳамма билимларга қизиқиш билан қаради. Дунёвий фанларни қунт билан ўрганди. Маълум бир фурсат эса тасаввуф олимларидан Шаҳобид дин Хиёбоний ҳузурида таҳсил билан банд булди. Булажак шоирнинг адабиётга бўлган майл-рағбати, айниқса, кучли эди. Шарқ поэзияси унинг ижодий мактабига айланди. Она тилидаги халқ оғзаки ижоди унинг учун илҳом манбаи бўлиб қолди.