-
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
-
ЎЗБЕКИСТОН ЮРИДИК ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ
ўзбекона руҳда изохлаш албатта хукукшунос олимларнинг сермашаққат меҳнатини талаб этади. Бундай пухта ишланган юридик энциклопедиянинг мавжудлиги эса қонун хужжатлари мазмунида юридик атамаларни аник ва бир хилда, тўғри қўллашга эришилиши билан аҳамият лидир. Конун мазмунида хам, уни татбик этувчи ва унга риоя этувчи шахс онгида ҳам ҳар бир хукукий атаманинг айнан бир мазмун ҳамда маънода қўлланилишига эришиш қонунийликни таъминлаш гаровидир.
-
BERÜHMTE MENSCHEN DER DEUTSCHEN UND USBEKISCHEN ERDE
O'zbekiston Respublikasining mustaqillikni qo'lga kiritishi xorijiy mamlakatlar bilan bevosita aloqalar o'rnatish imkoniyatini yaratadi. Bu esa vatandoshlarimizning chet tillarni chuqurrok egallashlarini taqazo qiladi, chunki xorijiy mamlakatlardan respublikamizga kuplab ishbilarmonlar kela boshladi, yurtdoshlarimiz bilan turli sohalarda hamkorlik urnatilayapti, yoshlar chet ellarga uqish va ishlash uchun yuborilmoqda, respublikamizni tanigan davlatlar bilan diplomatik munosabatlar urnatilmoqda. Uqish va ishlarga jalb qilingan shaxslar chet tilini yaxshi bilsalargina, uz oldilariga quyilgan maqsadni muvaffaqiyatli amalga oshiradilar.
-
Ўткир ва сурункали специфик хирургик инфекция
Ўткир ва сурункали специфик хирургик инфекция ҳақида батафсил тўхталган, уларнинг ўзига хос кечиши, диагностикаси, клиникаси, олдини олиш чора-тадбирлари ҳақида оддий тилда ёзилган. Услубий қўлланма тиббиёт институтларининг 3 курс талабаларига мўлжалланган бўлиб, клиник ординаторлар, магистралр ва аспирантлар ҳам фойдаланиши мумкин.
-
РЕСПУБЛИКАСИДА ТАДБИРКОРЛИК ЎЗБЕКИСТОН ТЎҒРИСИДАГИ ҚОНУН ҲУЖЖАТЛАРИ
Ўзбекистон Республикасида маҳсулот белгилари ва хиз- мат кўрсатиш белгиларини рўйхатдан ўтказиш, ҳуқуқий жи хатдан мухофаза этиш ва улардан фойдаланиш билан бог лик муносабатлар ушбу Конун ҳамда Ўзбекистон Республика- сининг бошқа қонун хужжатлари билан тартибга солиб бо рилади.
-
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ТАДБИРКОРЛИК ТЎҒРИСИДАГИ ҚОНУН ҲУЖЖАТЛАРИ
Сиёсий мустақилликка эришилиши билан Ўзбекистон Рес- публикаси, унинг халқи ва давлат органлари олдида иктисо- дий мустакилликни мустахкамлашдек гоятда мухим бўлган асо- сий вазифа намоён бўлди, зеро давлат, агар унинг иқтисодие ти ташки омилларга қарам бўлса, ўзини тўла мустакил деб хисоблаши мумкин эмас.
-
Президент Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномасини ўрганиш ва кенг жамоатчилик ўртасида тарғиб этишга бағишланган
Ўтган 2017 йил мамлакатимиз ижтимоий-сиёсий хаётида улкан тарихий воқеаларга нихоятда бой бўлди. Ана шу муҳим ҳодисалар ҳақида гап кетганда, ҳеч шубҳасиз, бошка мухим жараёнлар каторида биринчи навбатда 2017 йил 22 декабрь санасини хам эсга оламиз. Чунки бу кун Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев томо- нидан миллий давлатчилигимиз тарихида биринчи марта мамлакатимиз парламенти - Олий Мажлисга Мурожаатнома тақдим этилган сана сифатида мустакиллик давридаги тарихимизга зархал харфлар билан битилади.
-
Чўли ироқ, ёхуд эзгу ғоялар таронаси
Миллий истиқлол ғояларини тарғиб қилишда, айниқса уни ўқувчи - ёшлар онги ва қалбига сингдиришда бадиий-эстетик воситалар ниҳоятда муҳим аҳамият касб этади.
-
ЎЗБЕКИСТОН МУСТАҚИЛЛИККА ЭРИШИШ ОСТОНАСИДА
Китоб Суз боши ўрнида" деб номланган кириш сўзи билан бошланади. Ушбу кириш сўзида китобнинг асосий маъно-мазмуни, ундан ўрин олган материаллар- нинг ўзига хос хусусиятлари, юртимизда истиқлол арафасида ҳукм сурган чуқур инқироз ҳолатининг ҳаққоний тасвири ва таҳлили, ўша даврнинг сиёсий-ижтимо- ий манзараси, ушбу асарнинг янги тарихимизни яратишдаги беқиёс ўрни ва аҳамияти ҳақида атрофлича фикр юритилади. 1000
-
-
-
-
-
-
-
Олий таьлим муассасаларининг иш берувчилар ьилан узаро хамкорлиги
Кадрлар буюртмачилар билан олиб бородиган хамкорлик