-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ОДАМИЙЛИК МУЛКИ
Муқаддима ўрнидаги бу дастлабки боб мазкур китобга тартиб бериш сабаблари ва мақсадлари баѐнидан иборатдир.
-
Одам бўлиш қийин
Шоҳ Муслим дунѐдаги энг доно, энг одил подшолардан эди. Унинг мамлакати гўзал, шаҳарлари обод, халқи тинч, фаровон турмуш кечирарди. Аммо подшонинг фарзанди йўқ эди. Бу фақатгина унинг ўзини эмас, бутун халқни ташвишга солиб қўйган эди. Орадан кўп йиллар ўтди. Подшо қариб, бир оѐғи ерда, бир оѐғи гўрда турган пайтда фарзанд кўрди. Севинчи ичига сиғмай қирқ кечаю қирқ кундуз халққа ош берди.
-
Хўрланган ва ҳақоратланганлар
Бу китоб инсонийлик қадр-қиммати, инсонлараро мухаббат, садоқат ҳақида. Жамиятда қандай мавқеда бўлишдан қатъи назар табиат инъом этган умрни яхшиликларга сарф қилмок, уни бидъатга, нафсга алданиб бехуда утказмасликка чақиради бу асар.
-
ХАМСАТ УЛ-МУТАҲАЙЙИРИН
Ул олими алломға юз ҳамду сано — Ким, Одам ила тузди чу бу дайри фано. Илмиға милк сурмоди бир ҳарф яно, Жуз нукта «субҳонака ло илма лано»
-
XAMSAT UL-MUTAHAYYIRIN
Ul olimi allomg‘a yuz hamdu sano — Kim, Odam ila tuzdi chu bu dayri fano. Ilmig‘a milk surmodi bir harf yano, Juz nukta «subhonaka lo ilma lano»
-
ВАҚФИЯ
Улум ҳақойиқи, балки ҳақойиқ улумининг фасиҳ каломлик ва саҳиҳ ҳадислик мударрислари кашшоф табъ, мутолеидин маоний таволеини баён лавомеъи била рубъи маскун маъмурасининг мураббаъ ҳужраларидағи мавзун адолиғ ва матбуъ алқолиғ талабасининг замирлари мушкулотиға ва хаёллари мисбоҳиға изоҳ қила олмоқликларининг боиси ул бўла олғайким,
-
ВАҚФИЯ
Улум ҳақойиқи, балки ҳақойиқ улумининг фасиҳ каломлик ва саҳиҳ ҳадислик мударрислари кашшоф табъ, мутолеидин маоний таволеини баён лавомеъи била рубъи маскун маъмурасининг мураббаъ ҳужраларидағи мавзун адолиғ ва матбуъ алқолиғ талабасининг замирлари мушкулотиға ва хаёллари мисбоҳиға изоҳ қила олмоқликларининг боиси ул бўла олғайким,
-
-
VAQFIYA
Ulum haqoyiqi, balki haqoyiq ulumining fasih kalomlik va sahih hadislik mudarrislari kashshof tab’, mutoleidin maoniy tavoleini bayon lavome’i bila rub’i maskun ma’murasining murabba’ hujralaridag‘i mavzun adolig‘ va matbu’ alqolig‘ talabasining zamirlari mushkulotig‘a va xayollari misbohig‘a izoh qila olmoqliklarining boisi ul bo‘la olg‘aykim.
-
ТАРИХИ МУЛУКИ АЖАМ
Ажам тарихида форс салотинини тўрт табақа қилибдурлар. Бурунғи табақа пешдодийлардур ва алар ўн бир кишидурларким, салтанат қилибдурлар. Тарих уламоси иттифоқи била бировким аввал салтанат қилди, Каюмарс эрди
-
TARIXI MULUKI AJAM
Ajam tarixida fors salotinini to‘rt tabaqa qilibdurlar. Burung‘i tabaqa peshdodiylardur va alar o‘n bir kishidurlarkim, saltanat qilibdurlar. Tarix ulamosi ittifoqi bila birovkim avval saltanat qildi, Kayumars erdi.
-
-
ТАРИХИ АНБИЁ ВА ҲУКАМО
Одам салавотуллоҳ алайҳ хилқати Одамнинг кунияти Булбашардур ва лақаби Сафиюллоҳдур. Чун иродатуллоҳ анинг хилқатиға муқтазий бўлди, Жабраилға амр бўлдиким, бир миқдор туфроғ анинг тийнати тахаммури учун ул ердинки, ҳоло Макка анинг ўрнидадур, келтурсун.
-
TARIXI ANBIYO VA HUKAMO
Odam salavotulloh alayh xilqati Odamning kuniyati Bulbashardur va laqabi Safiyullohdur. Chun irodatulloh aning xilqatig‘a muqtaziy bo‘ldi, Jabrailg‘a amr bo‘ldikim, bir miqdor tufrog‘ aning tiynati taxammuri uchun ul yerdinki, holo Makka aning o‘rnidadur, keltursun.
-
-
САДДИ ИСКАНДАРИЙ
Худоё, мусаллам худолиқ санга 1 , Биров шаҳки, даъби гадолиқ санга. Худованди бемислу монандсен, Худовандларга худовандсен.