-
-
-
Tabiiy va aniq fanlarning umumiy va kompleks muammolari
-
-
Tabiiy va aniq fanlarning umumiy va kompleks muammolari
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
Adabiyot 11-sinf
Ushbu darslikda xalq og'zaki ijodi, o'zbek mumtoz va jahon adabiyoti namunalari keltirilgan.
-
Uzumchilik
O'zbekiston Respublikasida amalga oshirilayotgan agrar siyosat, Respublika oliy Majlisi tomonidan qabul qilingan bir qator muhim qonunlar va hukumat qarorlari qishloq xo'jaligi barcha sohalarinig samaradorligini oshirish, jamoat hamda mulkchilikning turli shakllaridan foydalangan hilda aholinig qishloq xo'jaligi va oziq-ovqat mahsulotlariga, sanoatni xom ashyoga bo'lgan talablarini qondirish qaratilgan.
-
Normal fiziologiya
Darslikda fiziologiya fanining klassik ma`lumotlaridan tortib, to zamonaviy tekshirish usullari qo`llanib olingan ma`lumotlargacha keltirilgan.
-
Odam anatomiyasi
Muallif ushbu darslikda har bir a`zoning, qolaversa, anatomik sistemalarning tuzilishi, embrional o`sishining yosh va jinsga qarab o`zgarib turishini tushunarli va qiziqarli qilib bayon etishga uringan.
-
Педагогика
Мустақиллик шарофати туфайли бошқа фанлар қатори педагогика фани равнақида ҳам буюк бурилиш ва ўзгаришлар содир бўлди. Бу шу фанни миллий тарбия асосида қуриш билан боғлиқдир.
-
Topografik anatomiya
Ushbu darslik 10 bobdan iborat bo`lib, unda topografik anatomiyaning umumiy masalalari, qo`l-oyoqning, boshning, ko`krakning, qorinning, bel sohasining, umurtqa pog`onasi sohasi va orqa miyaning, tos chanog`ining anatomiyasi yoritilgan va unga doir test topshiriqlari berilgan.
-
Qishloq xo`jalik ishlab chiqarishini mexanizatsiyalashtirish
Ushbu darslik A.Obidovning umumiy tahriri ostida yozilgan bo‘lib, unda 0‘zbekiston qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishi tizimi va rivojlanish istiqbol-lari, jahonda qishloq xo'jaligining mexanizatsiyalashtirili-shi haqida umumiy ma’lumotlar, respublikamizning mustaqillik yillaridagi qishloq xo‘jalik texni-kalari va ularning rivojlanish istiqbollari, qishloq xo'jaligi texnikasining yaratilishi va ishlab chiqarishga joriy etilishi, qishloq xo‘jalik texnikalaridan sama-rali foydalanish va ta-komillashtirishning mamlakatimizda hamda rivojlangan chet davlatlardagi istiqbollari, dehqonchilikni mexanizatsiyalashtirish qu-rollari va mashinalarining yaratilishi kabi ma’lumotlar keltirilgan bo‘lib, 5410100 — Agrokimyo va agrotuproqshunoslik yo‘nalishi talabalariga tavsiya etilgan. Undan qishloq xo‘jaligi mutaxassislari ham keng foydalanishlari mumkin.
-
Алгебра ва сонлар назарияси курси
Дарслик университетларнинг математика ва механика-математика факультетларининг I—II курслари талабалари учун мўлжалланган бўлиб, "Алгебра ва сонлар назарияси" курси дастури асосида ёзилган. Дарслик 12 бобдан иборат, унда алгебра курси гурухлар ва халқалар асосида курилган.
-
O’ZBEKISTON ARXEOLOGIYASI
Памятник, о котором пойдет речь, Кахрамонтепа, находится на самом юге Бай-сунского района Сурхандарьинской области в37º 54' 45,42" северной широты, 67º 23' 25,55" восточной долготы, на высоте514 м над уровнем моря. Он расположен в стратегически важной точке на древней дороге от переправ в низовьях рек Вахш и Кафирниган к Железным воротам в Дербенте, запирая с юга узкий извилистый каньон Байсунсая– единственный горный проход, ведущий из степных и полупус-тынных оазисов Сурхандарьи в Байсунскую предгорную котловину с ее богатейши-ми пастбищными угодьями.
-
Олий математика
Мазкур дарслик аграр университет ва қишлоқ хўжалик олий ўқув юртларининг олий математика дастури асосида ёзилган бўлиб, унда текислик ва фазода аналитик геометрия, математик анализ, дифференциал теигламалар, векторлар ва чизиқли алгебра элементлари, эҳтнмоллар назарняси ва математик статистика элементлари баён этилган.
-
Чизма геометрия ва чизмачилик асослари
Мазкур дарслик икки қисмдан иборат бўлиб, биринчн қисмида проекциялаш усуллари, нукта ва тўғри чизиқнинг ортогонал проекциялари, текислик ва тўғри чнзиқ, икки текислик, чизмани қайта тузиш усуллари, эгри чизиқлар, торслар ва уларнинг ёйилмалари кабилар, иккинчи қисмида эса ЕСКДга мувофиқ чизма чизиш, геометрии ясашлар, тўғри бурчакли проекциялар, винт чизиқлар, винт сиртлари, резьбалар. ажраладнган ва ажралмайдиган бирикмалар. эскизлар, Ўлчам қўйиш қоидалари каби масалалар батафсил баён қилинган.
-
OʻZBEKISTON ARXEOLOGIYASI
Мақолада Самарқанд шаҳридан70 км шимоли-ғарбда жойлашган тош даврининг ноёб ёдгорлиги Зирабулоқ топилмажойининг кўп минглик тош индустрияси қирғичлари техник-типологик ва морфологик жиҳатдан тадқиқ қилинган. Ушбу буюмларнинг аксарият қисми(1977-1978 йиллар материаллари) илк маротаба чуқур илмий тадқиқ қилиниб, нашр қилинмоқда.
-
ВАЛЕОЛОГИЯ АСОСЛАРИ
М А Ъ Н А ВИ Я Т - улкан, бекиёс куч. У одамнинг аклу заковатини чархлайди, тафаккурини бойитади, ирода ва иймонини бакувват килади. М АЪ РИ Ф АТ - билим ва маданиятини ош ириш ва юксалтиришнинг хамма турлари ва сохаларини узига камрайди. М ен XXI аср - маьнаниит асри б^лишига катьиян аминман. Ш ундай экан: М иллий жихатдан мукаммал ривожланган инсонни тарбиялаш, таълим ва маорифни юксалтириш, миллий уйгониш гоясини руёбга чикарадиган янги авлодни вояга етказиш давлатимизнинг энг м ухим вазифаларидан бири булиб колади.
-
Ҳақиқий ўзгарувчининг функциялари назарияси
Ушбу дарсликда тўпламлар ҳақида тушунча, ўлчов тушунчасини умумлаштириш, узлукчиз функциялар каби мавзуларга алоҳида бобларда атрофлича тўхталиб ўтилган бўлиб, педагогика олийгоҳларининг математика ҳамда физика-математика йўналишларида таҳсил олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси ва унинг татбиқлари
Ушбу дарсликни ёзишда муаллифлар "Дифференциал тенгламаларнинг сифат назаряси"ни баён этиш, мавзуга оид мисол ва масалалар ечиш, техника ихтисосликларига мослаб ўқитиш хусусиятини ҳисобга олган ҳолда унинг физикага, механикага, электро техникага, биологияга, медицинага татбиқига эътибор берган холда мисол ва масалаларниечиш усулларини кўрсатишни ўз олдига мақсад қилиб қўйдилар.
-
Амалий физика
Ушбу дарсликда "Умумий физика" курсининг механика, молекуляр физика, электр ва магнетизм бўлимларига доир материаллар тажриба назария амалиёт кетма-кетлигида баён қилинган. Тажрибалар асосида ўрганишдан бошланган ҳар бир қонун ва ҳодисаларнинг асосий мазмуни ва ифодаси ҳаётий масалаларга татбиқ этилган.