-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Геодезия
Геодезия фанининг масалалари долзарб бўлиб, у иқтисодиётни бозор тамойиллари асосида ислоҳ қилишда геодезия, картография ва кадастр сохасидаги бошланғич масалаларини хал қилиш имкониятини ёритади.
-
YUQORI MOLEKULYAR BIRIKMALAR KIMYOSI FANIDAN MA’RUZA MATNLARI
Аtrоfimizni qurshаgаn хilmа-хil vа sоn-sаnоqsiz mоddаlаrning hаmmаsi mоlеkulаlаrdаn, mоlеkulаlаr esа аtоmlаrdаn tаshkil tоpgаndir. Mоddаning kimyoviy хоssаlаrini o’zidа sаqlаb qоlаdigаn eng mаydа zаrrаchаlаr mоlеkulа dеb аtаlаdi. Mоlеkulа pаrchаlаnsа, mаzkur mоddаgа хоs bo’lgаn elеmеnt yo’qоlаdi vа mоlеkulа аtоmlаrgа аjrаlаdi. Аtоmlаrning hаr bir аyrim turi kimyoviy elеmеnt dеb аtаlаdi. Hоzirgi vаqtdа 109 elеmеnt, ya’ni 109 хil аtоm bоr
-
ХАЛҚАРО МАРКЕТИНГ
Ҳозирги глобаллашув даврида, бугунги кунда кўлами тобора кенгайиб ва чуқурлашиб бораётган жаҳон молиявий – иқтисодий инқирози шароитида маркетинг соҳасидаги халқаро андозаларни мамлакатимиз таълим тизимида қўллаш бўйича ишларни олиб бориш ҳозирги куннинг энг долзарб масаласи бўлиб ҳисобланади. Ўзбекистонда олиб борилган иқтисодий ислоҳотлар натижасида 2009 йилда барқарор иқтисодий ўсишига эришилди. Жумладан, барча макроиқисодий кўрсаткичларни ўсиши кузатилди.
-
MIKROIQTISODIYOT
Mikroiqtisodiyot» fanidan tajriba-sinov o‗quv-uslubiy majmuasi Toshkent Davlat iqtisodiyot universiteti «Tarmoqlar iqtisodiyoti» va Samarkand iktisodiyot va servis instituti «Kasb-xunar ta‘limi» kafedrasi bilan hamkorlikda tayyorlangan. Ushbu majmua o‗quv-uslubiy va ma‘lumotli hujjatlardan iborat bo‗lib, talabalarni ma‘ruza va amaliy mashg‗ulotlarni mustaqil o‗rganish, mushohoda yuritish hamda o‗zlashtirish sifatini oshirishga xizmat qiladi. Mazkur o‗quv-uslubiy majmua «Mikroiqtisodiyot» fani bo‗yicha bakalavriat bosqichi talabalari uchun mo‗ljallangan.
-
ЖАҲОН ИҚТИСОДИЁТИ ВА ҲАЛҚАРО ИҚТИСОДИЙ МУНОСАБАТЛАР
Мазкур мажмуа илғор хорижий тажрибани кенг ўрганиш, умумлаштириш ва ундан таълим ва тадқиқотлар жараѐнида самарали фойдаланиш маҳсулидир. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 26 май қарорида олий ўқув юртлари ―Жаҳоннинг ривожланган мамлакатларидаги етакчи университетлар ва олий ўқув юртлари билан қалин ҳамкорлик доирасида кенг кўламда иштирок этган ҳолда 2016/2017 ўқув йили бошлангунга қадар барча ўқув режалари ва дастурлари тубдан қайта ишлаб чиқилишини ниҳоясига етказишни таъминласин, фанларни ўқитишнинг эскирган, умрини ўтаб бўлган ѐндашув ва услубларидан батамом воз кечишни, бакалавриат ва магистратурада жаҳон фани ва илғор педагогик технологияларнинг замонавий ютуқларига асосланган янги ўқув режалари ва дастурларини жорий этишни, шунингдек, таълим жараѐнида уларни амалга ошириш ҳамда олий маълумотли мутахассислар тайѐрлаш сифатини ошириш учун ... етакчи хорижий олимлар ва ўқитувчиларни жалб этишни назарда тутсин‖1 деб алоҳида таъкидланган.
-
ЖАҲОН ИҚТИСОДИЁТИ ВА ҲАЛҚАРО ИҚТИСОДИЙ МУНОСАБАТЛАР
Мазкур мажмуа илғор хорижий тажрибани кенг ўрганиш, умумлаштириш ва ундан таълим ва тадқиқотлар жараѐнида самарали фойдаланиш маҳсулидир. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 26 май қарорида олий ўқув юртлари ―Жаҳоннинг ривожланган мамлакатларидаги етакчи университетлар ва олий ўқув юртлари билан қалин ҳамкорлик доирасида кенг кўламда иштирок этган ҳолда 2016/2017 ўқув йили бошлангунга қадар барча ўқув режалари ва дастурлари тубдан қайта ишлаб чиқилишини ниҳоясига етказишни таъминласин, фанларни ўқитишнинг эскирган, умрини ўтаб бўлган ѐндашув ва услубларидан батамом воз кечишни, бакалавриат ва магистратурада жаҳон фани ва илғор педагогик технологияларнинг замонавий ютуқларига асосланган янги ўқув режалари ва дастурларини жорий этишни, шунингдек, таълим жараѐнида уларни амалга ошириш ҳамда олий маълумотли мутахассислар тайѐрлаш сифатини ошириш учун ... етакчи хорижий олимлар ва ўқитувчиларни жалб этишни назарда тутсин‖1 деб алоҳида таъкидланган.
-
ТИЗИМЛИ МЕНЕЖМЕНТ НАЗАРИЯСИ
Менежмент – кўплаб таркибий қисмлар, уларнинг хусусиятлари ва томонларига эга бўлган мураккаб, кўп ўлчамли ҳодиса ҳисобланади. Биринчи навбатда, бу инсоннинг турли хил чуқур билимлар, амалиёт ва ҳаётий тажрибани талаб қилувчи ўзига хос юқори масъулиятли фаолиятидир. Менежментнинг аниқ мақсадга қаратилганлиги шу билан белгиланадики, у асосий вазифа сифатида фойда олишга йўналтирилган.
-
TАRBIYAVIY ISHLАR MЕTОDIKАSI
O‗zbekiston Respublikasining mustaqilikka erishishi boshqa sohalar kabi ta‘lim tizimini yetuklikka isloh qilishni taqozo etmoqda. Bundan maqsad zamon talabiga mos yangicha fikrlovchi yosh avlodni tarbiyalash bo‗lib, uni amalga oshirish yosh mutaxassislarni ma‘naviy yetuklikka va aqliy salohiyatini yanada oshirishdir. Respublikamizning ―Ta‘lim to‗g‗risida‖gi qonun mutaxassislar va ―Kadrlar tayyorlash Milliy dasturi‖da ham ta‘lim tizimi, jumladan, oliy ta‘lim tizimining bakalavriyat ta‘lim yo‗nalishi talabalarini har tomonlama yetuk, barkamol insonlarmutaxassislar qilib tarbiyalash masalasi qo‗yilgan
-
Sug’urta ishi
«Ijtimoiy sug’urta» fanini o’rganish bozor iqtisodiyoti sharoitida ijtimoiy himoya tizimining yaratilishi va huquqiy asoslari hamda ijtimoiy sug’urta tushunchasi, uning mazmun-mohiyati va nazariy asoslari to’g’risida tushunish va nazariy va amaliy bilimlari bilan boyitishni vazifa qilib qo’yadi. «Ijtimoiy sug’urta» fani hozirgi rivojlangan iqtisodiyotda ijtimoiy himoya va sug’urtaning o’rni va ahamiyati, ijtimoiy risklarni boshqarish tizimida sug’urtaning roli, davlat ijtimoiy sug’urtasi bo’yicha nafaqalar tayinlash va to’lash tartibiga oid iqtisodiy ma’lumotlarni umumlashtirib, tahlil qilib, real ma’lumotlarga ega bo’lish, iqtisodiy ko’rsatkichlar bo’yicha xulosa va takliflar berishda etarli darajada bilimlarni beradi.
-
СОЛИҚЛАР ВА СОЛИҚҚА ТОРТИШ
Мазкур мажмуада “Соли лар ва соли а тортиш” қ ққ фанидан намунавий ва ишчи ў ув қ дастури, таълим технологияси, амалий маш улотлар учун масалалар тўплами, ғ назорат турлари учун тайёрланган топшири лар вариантлари, тест саволлари, қ фандан умумий назорат саволлари ва изо ли лу ат жамланган. ҳ ғ Ушбу ў ув-услубий мажмуа олий ў ув юртлари педагог ў итувчилари учун қ қ қ тавсия этилади. Шу билан бирга ў ув-услубий мажмуадан илмий ходимлар, қ аспирант ва тад и отчилар амда “Соли лар ва соли а тортиш”фанига қ қ ҳ қ ққ қ қ изи увчилар фойдаланишлари мумкин.
-
SOLIQ VA SOLIQQA TORTISH
Soliq va soliqqa tortish fani bo‘yicha o‘quv – mеtodik majmua O‘zbеkiston rеspublikasi Oliy va o‘rta maxsus ta'lim vazirligining 2015 yil 7 yanvarda № BD 5230200 bilan ro‘yhatga olingan 2015 yil 02 fеvraldagi №32 sonli buyrug‘i bilan tasdiqlangan ―Soliq va soliqqa tortish‖ fanining o‘quv dasturiga muvofiq tayyorlangan. Iqtisodiyotning erkinlashuvi sharoitida soliqlar va ularga tenglashtirilgan to‘lovlar davlat byudjetining asosiy daromad manbasi hisoblanadi, shuning uchun noiqtisodiy ta‘lim ixtisosligi talabalari yuridik hamda jismoniy shaxslardan undiriladigan soliqlar va ularga tenglashtirilgan to‘lovlar bo‘yicha chuqur bilimga ega bo‘lishi, to‘lovlarni hisoblash va byudjetga to‘lash tartiblarini soliq nazariyasi, soliq qonunchiligi asoslari, soliqni prognoz qilish va boshqa o‘zlashtirgan bilimlari asosida mukammal o‘rgangan etuk mutaxassis bo‘lib etishishini bugungi kun talabi taqozo etmoqda
-
СОЛИҚ ВА ТЎЛОВЛАР АУДИТИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ
Мазкур ўқув-услубий мажмуа ўз ичига «Солиқлар ва тўловлар аудитининг хусусиятлари» фанидан намунавий ўқув дастури, ишчи ўқув дастури, таълим технологияси, масалалар тўплами, тестлар, ЖН, ОН ва ЖБ учун назорат саволлари, умумий саволлар, тарқатма материаллар, глоссарий, реферат мавзулари, адабиѐтлар рўйхати, таянч конспект, маъруза матни, хорижий манбалар, курс ишлари мавзулари, аннотациялар, фойдали маслаҳатлар, норматив ҳужжатлар, баҳолаш мезонлари ва муаллиф ҳақида маълумотларни олган.
-
СОЛИ ТАРИХИ ВА НАЗАРИЯСИ
Мазкур мажмуада “Соли тарихи ва назарияси” қ фанидан ишчи ў ув қ дастури, таълим технологияси, амалий маш улотлар учун масалалар ғ тўплами, назорат турлари учун тайёрланган топшири лар вариантлари, тест қ саволлари, фандан умумий назорат саволлари ва изо ли лу ат жамланган. ҳ ғ Ушбу ў ув-услубий мажмуа олий ў ув юртлари ў итувчилари учун қ қ қ тавсия этилади. Шу билан бирга ў ув-услубий мажмуадан илмий ходимлар, қ аспирант ва тад и отчилар амда соли муносабатларининг вужудга келиши қ қ ҳ қ ва ривожланиши билан изи увчилар фойдаланишлари мумкин.
-
PENSIYA JAMG’ARMASI FAOLIYATI
Pensiya jamg’armasi faoliyati” fanining O’quv-uslubiy majmuasi bakalavriatning “Pensiya ishi” ta’lim yo’nalishi davlat ta’lim standartlari va “Pensiya jamg’armasi faoliyati” fanining fan dasturida belgilangan talablarga muvofiq egallanishi lozim bo’lgan bilim, ko’nikma, malaka va kompetentsiyalarni shakllantirish, fanga oid jahondagi ilm-fan, texnika, texnologiyalarning so’nggi yutuqlarini, ilg’or xorijiy tajribalarni keng yoritish va ularni hisobga olgan holda fan mavzularini shakllantirish, o’quv jarayonini kompleks loyihalash asosida kafolatlangan natijalarga erishish, mustaqil bilim olish va o’rganish hamda nazoratni amalga oshirishni ta’minlaydigan o’quv-uslubiy vosita bo’lib, talabaning ijodiy qobiliyatlarini rivojlantirishga y Pensiya jamg’armasi faoliyati o’naltirilgan o’quv-uslubiy manbalar, didaktik vositalar va materiallar, elektron ta’lim resurslari, o’qitish texnologiyasi, baholash metodlari va mezonlarini o’z ichiga oladi.
-
O’ZBEKISTON IQTISODIYOTI
“O’zbekiston iqtisodiyoti” fanidan o‘quv-uslubiy majmua bozor islohotlari va iqtisodiyotni modernizatsiya qilish sharoitida talabalarda mamlakatimiz iqtisodiyoti barpo bo‘lishi, tarkibi, uning o‘zgarishi va ijtimoiy-iqtisodiy taraqqiyotning ustuvor yo‘nalishlari, milliy iqtisodiyot bosqichma-bosqich rivojlanishidagi murakkab jarayonlarni tahlil qila olish, ularda yuzaga chiqayotgan qonuniyatlarni aniqlash, to‘g‘ri baholay olish va tegishli xulosalar chiqarish bo‘yicha bilim, malaka va ko‘nikmalar hosil qilishdan iborat.
-
ОҚИЛОНА ОВҚАТЛАНИШ АСОСЛАРИ
Оқилона овқатланиш инсон ҳаёти ва соғлиги гарови ҳисобланади. У инсоннинг меъёрида ривожланишини, ўниб – ўсишини, фаолият кўрсатишини ва муносиб жамият аъзоси бўлиб етишишини таъминлайди. Шу боисдан ҳам оқилона овқатланиш масаласига қадимдан катта аҳамият берилиб келинган. Ҳозирги вақтда Бирлашган Миллатлар Ташкилоти қошида овқатланиш масалалари билан шуғулланувчи махсус қўмита фаолият кўрсатади. Бугунги кунда аҳолининг ёшини, жинсини, меҳнат фаолияти турларини ҳисобга олган ҳолда оқилона овқатланишнинг илмий концепцияси яратилган. Аҳоли ва сайёҳларнинг овқатланишини ташкил қилиш шу концепцияга асосланган.