-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Бир қултум булоқ суви
Уларнинг орасидаги масофа ўттиз кадамча. Олдиндагиси хеч нарсадан хабари йўқ ҳуштак чалиб, панкасини қўлида ўйнатганча кетяпти. Иккинчиси ундан кўзини узмай изма-из таъқиб этиб борарди. «Йўк, бу серкатнов ва гавжум кўчада унга яқинлашиб бўл майди. Хилватрок жой топиш керак дилидан ўтказди Рихсивой. Шу пайт худди Рихсивойнинг истагини кондирмокчи бўлгандек. Санжар паркка бурилди.
-
KO'XNA DUNYO
Шоирнинг асли исми - Қутлуғқадам. Аммо ҳеч ким Буни билмайди. Ғазнада у Малик аш-шароб, авомчаси-га эса Маликул шароб, яъники, ғариб майхўрлар султони деган ном билан маълум ва машҳур. Ғариб кулбаси эса, гарчи султон Маҳмуд Ғазна-вий қасрлари билан тенглаша олмаса ҳам, довруғи бу-тун доруссалтанатга кетган. Шоирнинг кулбаи вайро-наси шаҳарнинг энг чеккасида,
-
ФАРҒОНА ТОНГ ОТГУНЧА
Ўтган асрнинг сўнгги кузи Қорабулоққа очиқ чеҳ ра билан келди. Унинг гулгун сиймосидан узоқ вақт-ларгача нур аримади. Ахири октябрь ойи ҳам тутади, ўрик япроқлари совуқда ўйнаган ёш боланинг лўппи юзидай қизарди, шунда ҳам осмонда бирон парча бу-лут кўринмади. Кундузлари қуёш саратондагидай қиз-дириб турди. Деҳқон осмонга қараб яхши ҳаводан қу-вонса, ерга қараб мўл ҳосилдан суюнади. Далаларда мен қайнайди: кимлар пахта теради, кимлар беда ўра-ди, кимлар шудгор килади...
-
Болалик олами жилвалари : услубий қўлланма
Ушбу рисолада сўнги давр болалар насрига хос ижодий изланишлар, болалар руҳиятнинг жилвакор тасвирларн, уларнинг орзу-умидлари, интилиш -у изланишлари, хаётнинг мураккаб жихатларини ўзига хос тарзда кашф этиш .
-
Фарғона келини (роман)
Фарғоналиклар янги йилни кутишга ҳозирлик кўрмоқда. Ҳамма уй кўтариш, ясатиш, ҳовли тозалаш, супуриш-сидириш билан овора. Улар ўз томлари тепасига туғ осиб, дарвозалар устига гулдасталар тикишмоқда. Бу ишлардан қутулганлар эса ўзларига ва бола-чақаларига кийим-кечак, олти кунлик байрамга етарли қанд-қурс, ҳолва, тансиқ емиш харид этиш учун гала-гала бўлиб бозорга йўл олишарди
-
YASHIK ODAM
Токиокинг Узно районидаги полиция бош-қармаси, ўқ отиш қуролини қўллаш натижа-сида содир бўлган ваҳшиёна қотиллик тўгри-сидаги 109 сонли иш муносабати билан мудофаани кучайтиришни кўзда тутиб, қиш арафасида, йигирма учинчисига ўтар кечаси Узно богида,
-
ФАЛСАФА ЁХУД ФИКРЛАШ ЧАНКОРИ
Китобда фалсафа тарихида бетакрор из қолдирган, ил мий-тафаккурий қарашлари билан турли баҳс-мунозаралар уйғотиб келаётган донишварларнинг меросига мурожаат қили нади. Эрк, ҳурфикрлик, мангулик, буд ва башар, шахс ва жамият, адабиёт ва санъат ҳақида фикр юритилади. Фалсафа - фикрлаш чанқоғидир. Қалби фикрлашга муш-тоқ ҳар бир ўқувчи ушбу китобдан ўзига зарур мавзу, Йўллан-ма, саволларига жавоб топа олади. Энг муҳими у ўқувчини мустақил фикрлашга, фикр излашга ундайди
-
Ikki eshik orasi
Payshanba - maosh kuni edi. Peshindan key in atrofi taxta devor bilan omonat o‘ralgan qurilish hovlisiga chang-to‘zon ko‘tarib «ZIL» mashinasi kirib keldi. Chekkadagi ko‘chma vagoncha oldida voshillab to‘xtadi. Kabina eshigi ochilib, qoitig‘iga qora sumka qistirgan kassir qiz - Faya sakrab tushdi.
-
EY, FARZAND
Olamlar Parvardigori Alloh taologa beadad hamdu sanolar, bo‘lsin! Sarvari koinot, olamlarga rahmat, payg‘ambarlar a’losi hazrati Muhammad Mustafoga salovati shariflar, beadad durud va salomlar bo‘lsin! U zotning ahli baytiga, sahobalariga, U zotni sevib, yo‘lidan yurganlarga, U zotga ergashganlarga salomlar bo‘lsin! Hujjatul islom Imom G’azzoliy hazratlarining «Ayyuhal valad» asarini hijriy 960 yilda Sulaymon ibn Jazo tarjima qilgan, sharhlagan. So‘nggi bor hijriy 1302 yilda Hoji Tavfiq Afandi tomonidan nashr etilgan.
-
-
Evrilish (hikoya)
Bir kuni ertalab behalovat uyqudan uyg‘ongan Gregor Zamza o‘zining bahaybat hasharotga aylanib qolganini ko‘rdi. U chalqancha yotar, yelkasini sovutday suyak qoplagan edi. Boshini ko‘targan edi, qornida paydo bo‘lgan suyaksimon tangachalarga ko‘zi tushdi. Ko‘rpa do‘ppaygan jigarrang qornidan sirg‘alib yerga tushaytushay deb turardi. Tanasiga nisbatan ayanchli darajada kichik oyoqlari ko‘z oldida tinmay pitirlardi
-
KO'KTO'NLILAR
Унинг болалигини бозор қилган Зарварақ, Зарварақни Зарва- рак қилган Жўра Қўлдошнинг карвонсаройи. Карвонсарой шундоқ йўлнинг четида, пешонанинг коқ ўртасида жойлашган холдек кўзга ташланади: келаётган йўловчи шуни мўлжал килса, кетаётгани манзилни шундан белгилайди.
-
-
БОБО СУЗ ИЗИДАН
Бир кеча-кундузда нечта суз ишлатамиз? Уларнинг асл мазму-нини биламизми? Агар сузларимиз маъносини т^лик; англагани-мизда эди, накдцар узимизни, ^злигимизни англаган, тилга - элга -бизни улгайтган шу заминга садокдтимиз, мехримиз янада ортарди. Зотан, Создан узокдашган одам узидан узокдашади. Узидан олислаб кетаётган одамнинг маънавияти хдм, узи х,ам заволга мойилдир.
-
ЭРТА ҚАЙТГАН ТУРНАЛАР
Совқотиб, дағал шол рўмолга ўраниб олган муаллима Инкамол опа география дарсида Цейлон ҳақида, океаннинг Ҳиндистонга яқин қирғоқларида жойлашган ўша афсонавий орол ҳақида ҳикоя қилар эди. Цейлон мактаб харитасида бепоён ерга нисбатан бир нуқтадай кўринар эди. Яхшилаб тингласанг, нималар йўқ у ерда, маймунлару филлар ҳам, бананлар ҳам (қандайдир мевалар), дунёда энг яхши чой ҳам ва турли-туман ёввойи мевалар, нотаниш ўсимликлар ҳам бор. Ҳаммасидан ҳам уёқ доим шундай иссиқ бўлади-ки, йил бўйи бемалол юраверасан: этик ҳам, қалпоқ ҳам, пайтава-ю пўстин ҳам керак эмас. Ўтинни-ку, умуман, кераги йўқ.
-
Клод Гё
Bundan yetti yo sakkiz yil avval Parijda Klod Gyo ismli qashshoq bir ishchi bo‘lardi. U o‘zining ma’shuqasi va bitta bolasi bilan yashardi. Men haqiqatda bo‘lib o‘tgan voqeani yozyapmanki, mazkur voqea jarayoni kitobxonga uning ibratli mazmunini yaqqol namoyon etsin.