-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
BIR YUZ BIR
«Bir yuz bir» romani syujetiga real voqea - bir yuz bir o'zbek jangchisining Ikkinchi jahon urushi yillaridagi fojiali taqdiri asos qilib olingan.
-
Olimjonning sarguzashtlari
Yozuvchi Otabek Quvvatning „Olimjonning sarguzashtlari yoxud zamon va makon oralig‘ida“ asari sarguzasht-fantastik qissa bo‘lib, uni o'ziga xos badiiy qimmatga ega deyish mumkin.
-
Бир кеча-минг кеча
Ижодини шеърдан бошлаган тақили ёзувчи Ўзбекистонда хизмат курсатган маданият ходими халхаро Бобур хамда республика Ёзувчилар уюшмаси мукофотлари сохиби қамчибек Кенжа кейинги пайтларда кўпроқ бадиий сафар- номалари шарофати билан тилга олинаётган бўлсада,
-
Olimjonning sarguzashtlari
Havaskor yozuvchi Otabek Quvvatovning “Olimjonning sarguzashtlari yoxud zamon va makon oralig‘ida” asari o‘zbek xalq ertaklari asosida, qisman fantastika janrida yozilgan. Muallifning avval ham e’lon qilingan kichik-kichik ertaklarini, bolalarga bag‘ishlangan she’riy kitoblarini o‘qigan edim.
-
Ажаб дунё
Одам умрини табиат фаслларига ўхшатиб сифатлашади Бахрр - болалик ва ёшлик фасли, умр адоги эса кўз - хазонрезги фаслига қиёсдир.
-
Olis-yaqin yulduzlar
Ushbu kitob sharq ilmi va madanyatining buyuk namayondalari Barbod Marvoziy, Abu Nasr Forobiy, Maxmud Kashg'oriy ,Abu Rayhon Beruniy , Mirzo Ulug'bek va boshqalar haqidagi ilmiy-badiiy lavhalrdan tashkil topgan.
-
Onamning ertaklari
Kitobdagi ertaklar bolalarga odob-axloqni о ’rgatishdan tashqari, ularni tabiat hodisalari bilan ham tanishtiradi. Tabiatda yashovchi jonivorlarning xarakterlarini ochib beradi. Bu esa bugungi kunda dolzarb hisoblangan ekologik tarbiyaning bir bo ’lagidir.
-
Ойдинда юрган одамлар
Ойдинда юрган одамлар қиссалар тўплами От кишнаган оқшом қиссаси билан бошланади. Асар ҳаётий тарзда ёритиб берилган. Шу сабабдан барча китобхонлар учун севимлидир.
-
Qadam
«Qadam» – shunchaki tavsiya yoki tarjima asar emas, u tom ma’noda bir insonning «men»ini topgungacha bo‘lgan uzun va mashaqqatli yo‘lning tafsilti va ro‘baru kelingan holatlarni izohlovchi hayotiy faktlar hamda misollar yig‘indisidir.
-
Ойдинда юрган одамлар
Ойдинда юрган одамлар асари Тоғаймурод қаламига мансуб севимли асарлардан биридир.
-
Онамни ўз паноҳингда асра
Онамни ўз паноҳингда асра романи Сева олганингча сев ипиграфи билан бошланибб асарда дунёда она мадҳидан муқаддас ва беғараз мавзу йўқ.
-
Сайланма
«Сайланма» — оташнафас ҳам миллатпарвар шоиримиз, марҳум Шавкат РАҲМОН (1950-1996)нинг ҳаётлик чоғида ўз қўли билан тартиб бериб кетган энг сўнгги китобидир. Китобдан фақат илгари чоп этилган тўпламлардан сайланган лирик-фалсафий шеърларгина эмас, балки Ўзбекистон мустақиллиги арафасида ва ундан кейин, ўлим тўшагида қоғозга туширилган (шундан баъзилари илк бора эълон қилинмоқда) бадиий мўъжизалар ҳам ўрин олган.
-
Чол ва денгиз
Жаҳон китобхонига ўзининг " Фиеста" " Борлиқ ва йўқли" ва бошқа асарлари билан маълум ва машхур ёзувчи Эрнест Хеменгуэйнинг ўзбек тилига таржима қилинган китоби ёзувчининг ижодининг кўп қирраларини очиб берган
-
Maqsad
Shoxbozbek Dolimov Toshkent shahrida tug'ilgan. Hozirgi yoshi 25-da bo'lganiga qaramay ko'p chet davlatlardagi oliygohlarda ta'lim olishga ulguribdi. Yaponiyadan boshlab to Norvegiyagacha.O'zini boshidan kechirganlarini va ona-yurtdan olisdagi hayotning qiyinchiliklarini «Maqsad» deb nomlangan kitobida avtobiografk shaklda yozgan.
-
Қора карвон
Қилич Қулиевнинг Қора карвон асари туркман адабиётига қўйилган янги саҳифадир. Романнинг формаси оргинал. У инглиз разведкачиси - полковник Чарлз Фостер тилига ёзилган. Ревалюция ва миллий озодлик ҳаракатининг ашаддий душмани - Фостер ўз бошлиғи генерал Малес Сонинг буйруғи билан Бухоро амирлиги Ўрта Осиёсига қора ниятда сафар қилади. Уларнинг мақсади битта: Ўрта Осиё ўз мустамлакасига айлантириш озодлик эрк йўлини тўсиш.
-
Муҳаббат ва нафрат
Муҳаббат - ўзини фидо қиладиган даражада меҳр қўйиш, юрок - юракдан севиш бўлса, нафрат инсоннинг адолатсизликка нисбатан муносабатининг энг муҳим ифодасидир.