-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Eshiklar ochiq
Sa'dulla atrofga alangladi. To'rt taraf zulmat, biror joydan ninadaygina bo'lsin nur tushmaydi. U dovdirab qoldi. «Qayerga boraman? Nima qilaman endi?
-
Чол ва денгиз
Серқирра ижодкорнинг миллионлаб нусхаларда чоп этилган асарларини мутолаа қилишга шошилинг, азиз китобхон.
-
-
Асрга татигулик кун
Нашриёт бу китобни дунё халкларининг меҳрига сазовор бўлган адиб — Чингиз Айтматов таваллудининг 60 йиллигига тўёна сифатида чоп этмокда.
-
ҲАЗРАТИ ИНСОН
Узбек совет адабиётннинг равнақини далилловчи мисоллардан бири шундан иборатки, у услуб эътибори билан хилма-хил адиблар жамидан ташкил топали. Ана шундай уз; услуби ва овози билан адабиётимизда ажралнб турувчи адибларимиздан бири Раҳмаг Файзий бўлиб, бу мақолада унинг ҳаётк ва ижоди ҳақидаги баъзи мулоҳазаларни ўртага ташладик.
-
Чингиз Айтматов олами
Асил Рашидов кўп йиллик педагогик фаолияти билан бир қаторда, ярим асрдан буён атоқли ёзувчи Чингиз Айтматов асарларининг илк таржимони сифатида ҳам танилган.
-
Kutubxonashunoslik va bibliografiya atamalarining izohli Iug‘ati
Izohli lug'at amaliy qo‘llanma sifatida ushbu soha xodimlariga, madaniyat o‘quv yurtlarining talablari va o‘qituvchilarga, qolaversa, barcha ziyolilarga asqotadi.
-
-
-
-
Чекиш ёшлик,гўзаллик ва саломатлик душмани
Рисола ўқитувчиларга, юқори синф ўқувчиларига ва кенг жамоатчиликка мўлжалланган.
-
-
Адиб Собир Термизий
Ушбу китобда Туркистонлик улуғ шоир Адиб Собир Термизий (1078-1147) ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Фаренгейт бўйича 451
Олов ёнаётган нарсаларни ўз домига олиб уларни қорайтириб куйдиришини ва шаклини ўзгартиради
-
Ошиқ Бухорий қиссалари
Ҳар бир ёзувчининг, у қайси мавзуда қалам тебратмасин, очилмаган ўз қўриғи бўлади ва у ана шу қўриқни очишга интилади. Бухорои шариф мавзуи мен учун очилмаган қўриқ бўлса, ажаб эмас.