-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
ДАРДИНГНИ СЕВ
Китоб психотерапия психология масалалари билан кизикувчилар хамда кенг китобхонлар оммасига мулжалланган
-
Умр мавсуми
Ҳаётимш давамида танлашимиз лозим бўлганжуда кўп тўгри ва нотўгри йўлларга дуч келамиз. Бунда атрофимиздаги одамларнинг тутган йўли, фикрларига эъ т и б о р қи л а м и з, суя н а м и з. Н ат иж ада эса муваффақиятга эришиш йўлида биздан анча олдинлаб кетганларга, ишида яхшигина самарага эга булганларга, ҳаётда бахт-саодатга эришганларга, талеи кулганларга эргашамиз.
-
Амир Темур
Таникли тарихчи олям ва адиб Бўрибой Аҳмедов номи скага яхши таниш. Унинг «Ўзбек улуси», «Ўрта Осиё халклари тарихи манбала ри», «Мирзо Улугбек», «Тарихдан сабоклар» сингари ўнлаб, китоблари, Йирик тадкикотлари Узбекистондагина эмас, хорижий элларда машхур. Бўрибой Аҳмедов узоқ, валик изланишлардан сўнг улуг бобомиз Амир Темурга бағишланган асарини ёзиб тамомлади. «Амир Темур» тарихий романи ватандошимиз, буюк саркарда давлат арбоби Амир Темур тугилган кунининг 660 Виллигига муносиб тухфа бўлади, деган умиддамиз.
-
Болакай нидоси
Жеймс Нгуги ўзинниг «Болакай нидоси" романида оқ танли мустамлакачи Хау-лендс, қора танли заминдор Джакоба ва камбағал Нгото оиласи орқали ўз ерлары учун ўз вақтида жон койитмаган кекса кенияликлар устидан кулади, бу бепарво лик на коаҳидлик орқасида мислена фожеалар ётганини рўйи рост ёрқин манзара-дарда кўрсатади
-
ДА ВИНЧИ СИРИ
Леонардо да Винни чизган суратлар бециёс жозибаси ва сирларга йуррилган-\иги билан шузцэат топгаи. Бугунги куннинг энг маш?^ур ушбу романи сизни Леонардо да Винчи асаридаги ра.мзлар ва уларга яширин-ган сирлар ортидан санъаткорона эргаштириб кетади. Ва кутилмаган хулосалар билан ^айратга солади. Азиз китобхон, ушбу асар узбек тилида илк бора та^им этилмо^а ва бу сизга манзур булади, деган умиддамиз.
-
Choliqushi
To‘rtinchi sinfda edim. Yoshim o‘n ikkilarda bo‘lishi kerak. Frantsuz tili muallimamiz Aleksi opa bir kun bizga inshodan vazifa topshirdi. “Hayotdagi ilk xotiralaringizni yozishga harakat qiling. Ko‘raylik-chi, nimalarni eslar ekansizlar. Sizlar uchun bu ajoyib xayol mashqi bo‘ladi”, — degan edi u. Hech esimdan chiqmaydi: sho‘xligimdan, sergapligimdan bezor bo‘lgan murabbiyalarim meni o‘rtoqlarimdan ayirib, sinf burchagidagi bir kishilik kichkina partaga o‘tqazib qo‘yishgan edi.
-
АМФИБИЯ ОДАМ
Нима учун одам цушлардай эркин учолмайди, балицлардай тоза сувларда яйраб сузолмайди? Инсон ацл-заковати хар цанча цудратли булса хам барибир у лочин, бургутларга, уммонлар тубидаги мавжудотларга х,авас билан царайди. Осмонда учиш ва сув остида яшаш кУлидан келмагач, баъзи одамлар яширин хасад билан ёхуд очкУзлиги, олчоцлиги туфайли, сувда ва давода яйраб юрган узидай тирик мавжудотларни овлаб цира бошлайди.
-
CHOL VA DENGIZ
Chol qayiqda yolg‘iz o‘zi Golfstrimda baliq ovlardi. Dengizga chiqayotganiga mana sakson to‘rt kun ham to‘ldi, ammo hali bironta baliq tutganicha yo‘q. U bilan qirq kun bola birga bo‘ldi. Hadeganda qo‘li quruq qaytavergach, ota-onasi unga endi cholning o‘ta-ketgan Salao, ya’ni «o‘lguday omadi yurishmagan odam» ekanini aytib, bundan buyon boshqa qayiqda dengizga chiqish kerakligini qulog‘iga quydilar. Haqiqatan ham birinchi haftaning o‘zidayoq bu qayiqda baliq desa arziguday uchta baliq tutib kelishdi. Deyarli har kuni cholning dengizdan quruq qaytayotganligini ko‘rib bola ichichidan ezilar edi. U cholning uskunalari, changak, garpun va machtaga o‘ralgan yelkanlarini tashishga yordamlashgani qirg‘oqqa kelardi. Dag‘al matodan to‘qilgan yelkan yamalaverib, ola-quroq bo‘lib ketgan, o‘rog‘liq holda yaksoni chiqqan polkning yaloviga o‘xshardi.
-
УЧ ҚАЛБ
Мазкур сўзбошини мақтовдан бошлаганим учун ўқувчи мени ке-чиради, деб умид қиламан. Гап шундаки, бу—юбилей асарим. Бу ки-тобни ниҳоясига етказиб, қирқ ёшга кирганимни, эллигинчи кито-бимни, ёзувчилик фаолиятимнинг ўн олти йиллигини ва ижодимда-ги янги йўналишни нишонлайман, «Уч қалб» эса янги йўналишдир.
-
Алвидо Кирол
Бу китоб Парижда, Кн-Уэстда, Флоридада, Пиггота, Арканзас, Канзас-Сити, Миссури, Шеридан, Вайомингда ёзилдиз 1929 йил кўкламида Парижда сўнгги таҳрирдан чи қарилди. Биринчи варнантни ёзаётганимда Канзас-Сигида ўғлим Патрик туғниди, уни онасининг қорнини ёриб олдилар, мен Оук-Паркда, кда, Иллинойсда, Иллинойсда, сўнгги вариант устида ишлаётга нимда отам ўзини отиб қўйди. Бу китобни тугатганимда ҳали ўттизга кирмагандим, у биржада бухрон рўй берган кун дунё юзини кўрди. Мен доим отам шошди, деб ўй лейман, бирок, балки унинг сабр косаси тўлиб кетгандир. Отамни ниҳоятда севардим, шунинг учун у ҳанда бир нарса деб мулоҳаза юритиш мендан
-
Ч У Л Б У Р Г У Т И
Чул бургутини излаб Олтиари^дан Ёзё- вонга отда жунадим. Х,али ^уёш ботмаган, унинг кечки к и з р и ш н урлари б а р гл ар и сар- райган урикларни, терак учларини ловиллаб ёндираётгандек. Осмон кум-кук, уф^да худ- ди атайин буяб ^уйгандек цип-^изил булут парчаси судралиб юрибди
-
АЛВИДО, ЭЙ ГУЛСАРИ
Ёзувчи Чингиз Айтматов ўзининг бу повестида Ватан урушидан кейинги оғир йилларда қирғиз йилқичилари ва чўпонлари – партия аъзоларининг қаҳрамонона меҳнатларини тасвирлайди. Повестнинг бош қаҳрамони Танабой йилқичиликдан чўпонликка ўтганда фалокатга йўлиқади. Вақтида қўйхоналарни таъмирламаган, пичан тайёрламаган ферма мудирининг касофатидан баҳорда совлиқ қўйлар, қўзилар нобуд бўлади, лекин юқори идораларга жойлашиб олган бюрократлар ҳамма айбни чўпонга тўнкайдилар.1963
-
КИШ ҲАҚИДА ҚИССА
Жек Лондон (1876-1916) машҳур Аме-рика ёзувчисидир. Совет Иттифоқида Жек Лондоннинг асарларини севиб ўқишади. Ёзувчи Шимол ҳақида жуда кўп роман ва ҳикоялар ёзган. Қўлингиздаги китобчага ёзувчининг икки ҳикояси киритилган. Ҳикояларда ёш, аммо меҳнатсевар, қийинчиликлардан қўрқмайди-ган довюрак икки бола ҳаёти тасвирланади,
-
Алвидо болалик
«Ҳозир қўлимга милтиқ бериб қўйишсиню, дарвозадан отам билан онам кириб келишка, шартта отардим. Ана ундан кейин ўзимни ҳам отиб юборишка майли, Йўқ, аввал суд бўлиши керак. Судда гапиришим шарт. «Боласини ташлаб кетган ота-онанинг жазоси шу», дейман. «Тирик етимлер, ҳаннанга аблах ота-оналарингизни топиб, отиб юборинг. Елюн гаплар тўкиб, уларни яхши одам қилиб кўрсатнинг бир-бирларингизга. Алмай, отиб ташланг!» деймен. «Тирик етинларга милтиқ беринглар!» дейман! Ана шундан кейы мени отишса хам майли
-
ЖАЗИРАМАДАГИ ОДАМЛАР
Истеъдодли ёзувчи Лухмон Бурихоннинг «Жазирамадаги одамлар» романи бе\ад завх-шавх билан Ухи лад и. Унда овлох чул хУйнидаги чулхуварларнинг \аётий хечинмалари ифода этилган. Асарнинг fobt гузал ва жозибали бадиий тили Ухувчи-ни беихтиёр узига ром хилади.
-
ЧУЛ БУРИСИ
Тил билган дил билади, дейишади. Дархдкикдт, Тош-кент Давлат чет тиллар педагогика институти (бугунги Узбекистан Давлат Жахон тиллари университети)нинг олмон филологияси факультетида укиб юрган талаба-лик пайтларимиздаёк дунё адабиёти, хусусан олмон ада-биёти билан илк бор ошно булганмиз. Мехридарё устоз-ларимиз тилга ва адабиётга дилимизда хавас, иштиёк уйяотиб, бизни адабиётнинг сехрли оламига олиб кирган ва бунинг учуй биз улардан бир умр миннатдормиз.