-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
БИРИНЧИ МУАЛЛИМ
Бу суратни ҳали тамом қилганим йўқ. Қандай чиқишини ҳозирча айтиш қийин. Ҳар куни илк саҳарда туриб, хомаки этюдларимни яна икки-уч марта кўздан кечирарканман, тонг сукунатида у ёқ-бу ёққа аста-аста юриб ўйга чўмаман. Йўқ, ҳали кўнглимдагини топганимча йўқ, яна тағин кўп иши бор. Бу сурат ҳали кўнгилдаги бир тилак, қалбимни ҳаяжонга солган орзу-умид, холос..
-
Ахмад Яссавий
Не бахтки, Туркистов дайра азиз заламау, ди лар, мутафаккирлар ватани. Биз Хоким Термизий, Абдухоли Гиждувоний, Ихникддин Кубро, Бахауддин Нақабандий каби буюк боболаримиз билан кокия панида фахрлана. Ака пундай баркайт санолардан бири префир султоня, манових, пири конка Хожа Ахмад Исхакиядир.
-
Чўқинтирган ота ёки мафия сардори
Америкалик машхур адиб Марио Пьюзонинг чўқинтирган ота ёки мафия сардори» романи сиёсий асарларнинг классик намунаси сифатида маълум ва машхур. Муаллиф мазкур китобида америкалик цамда сицилиялик мафиячиларнинг кирдикорларини, уларнинг сиёсий арбоблар, к,онун цимоячилари билан алоцаларини тула-тукис очиб берган. Шу боис х,ам бу асар жахон миқиёсида оммалашиб кетган ва кино санъаткорлари томонидан экранлаштирилган.
-
-
-
Бир кузли кирол ёки саёхат бошланади
«Тармок маркетинга». Бугунги кунда бу сузни эшитмаган инсонни топиш мушкул. Хусусан, бугунги кунда бу сузнинг асл мохиятини тушуниб етган кишиларни топиш х;ам сал кийинрок. Бу сузларим ушбу иш билан анчадан буён шурулланиб келаётган, хатто уни уз касб-корига айлантирган одамларга хам тегишли. Бугунги кунда «Тармок маркетинг»ига катта пуллар жалб килинади ва хар йили янги-янги миллионерлар дунёга келаётгани рост. Бу касб кишини узига махлиё этиш билан бир вактда чучитади хам. Тармок маркетинга атрофида купгина миш-миш ва ривоятлар тукилган.
-
-
ЎЗИ УЙЛАНМАГАН СОВЧИ
Қизиқ-а: ўзи уйланмаган совчи? Ким у? Қандай одам? Наҳотки шундайлар бўлса ҳаётда?.. Ишонаверинг, Нозимга ўхшаганлар бор. Энг қизиги, у ҳали ёш, навқирон. Шунга қарамай, доно, оқил, етти ўлчаб, бир кесади. Маслаҳат-ўгитлари билан дўстларини ҳам, бошқаларни ҳам лол қолдиради. Совчиликка бориб, ишни дўндиради. Гарчанд кутилмаган гап-сўзлари билан ўзгаларни таҳликага қўйгандек туюлса-да, ҳаммаси аъло даражада якун топади. Китобда яна бошқа қаҳрамонлар ҳам борки, улар Нозим каби ўзбекнинг феъл-атвори, содда, куйинчаклиги ва асосийси, ҳазил-мутойибага мойиллигини намоён этадилар.
-
Амир Темур
Ушбу китоб улуғ соҳибқирон ҳақида кейинги йилларда ёзилган асарлардан бири. У XV ва XVI аср бошларида яшаган, замонни ҳам, Амир Темурни ҳам яхши билган тарихчи олимлар
-
-
Конунлар
Ушбу асарда буюк файласуф Афлотун (Платон) давлат вн жамият тузилиши, қонунлар, қонунларга бўлган асосий талаб лар, уларни аҳолига тушунтириш ва ниҳоят жорий этиш ҳақ мулоҳазалар юритади. Китобде умуминсоний қадриятлар, лат, мардлик, номус, ватанпарварлик, отечана ҳурмати уму ишларни амалга ошириш каби масалалар ёритилган.
-
ОСНОВНЫЕ ТЕНДЕНЦИИ РАЗВИТИЯ АНГЛИЙСКОГО РОМАНА XIX ВЕКА (Часть 2: конец XIX - начало XX века)
Перелом в развитии английской реалистической литературы, в первую очередь, в романе, наступил в 50е - начале 60х годов и был вызван глубокими сдвигами в общественной обстановке.
-
В О Й Н А и М И Р Ъ
Редакция СЪ ВЕР А, по примеру прошлаго года, и въ наетоящемъ 1893 году даетъ евоимъ подписиикамъ въ вид£ безплатной премш альбомъ къ произведетямъ вепикихъ руеекихъ писателей, а именно—къ роману графа Л, Н. Толстого „Война и Миръ“. Картины альбома исполнены нашими выдающимися художниками, а художественное воспроизведете ихъ въ одномъ изъ первоклассныхъ ателье заграницей вполн’Ь передаетъ всЬ мельчайвйе оттенки иллюстраций ji къ ген1альному творенш великаго руеекаго пиеателя.
-
БИЛГА ХОҚОН
―Бутун ер юзи бир киши ўғлининг қизил қонига арзимайди‖. Бу сўзни менга икки хоқонлик хоқони, Элтариш ўғли Билга хоқон айтди. Хоқоннинг чағир кўзи хиралашган, сочи сийраклашган, иниси Кул Тигин ўлимидан сўнг тушкунликка тушиб қолган эди. ―Иним Кул Тигин ўлди, қайғурдим. Кўрар кўзим кўрмасдек, билар билигим билмасдек бўлди‖ дерди. ―Ўзимча қайғурдим. Бир Тангри яшар. Киши ўғли ўлгали туғилар экан. Кўзга ѐш келади. Атаганда кўнгилдан ҳўнграш келади. Яна-да қайғурдим. Қаттиқ қайғурдим.
-
Адолат Манзили
Бибисора момо Бетеран* чолни кутавериб, кўзи илинган экан, бир маҳал эшик қўнғироғининг овози қулоғига чалинди. Момо чўчиб уйғондию «ҳозир- ҳозир», деганича ўша томонга пилдиради. Лекин йўлак- ка чиқиб қараса, эшик эмас, телефон экан. Худди ёв қувгаңдай бетиним, асабий жиринглаяпти.
-
Мангулик жамоли
Бу рисола асосан Огаҳий ва унинг салаф ва ворислари томонидан форис тилда битилган шеърлар таҳлил қилинади.