-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Momoqaymoq
Qissada muallif o`z bolaligini tasvirlagan,kattalar hayotini bolalarcha dunyoqarash bilan tahlil qilgan.
-
Марсга ҳужум
Муаллифнинг фантастика воситасида бундай ғаройиб «саёҳат»лари замирида улкан мажозий маъно ётади – у Ердаги ҳаёт, хусусан, она табиатга муносабат аллақачон издан чиққанлигини алам, ўкинч ва заҳархандалик билан ифода этади.
-
-
-
Кашмир қўшиғи
Ушбу қисса Кашмир халқининг қадимий севги достони асосида ёзилди. Бу достонга талантли шоир, композитор ва ўқитувчи Дина Натх Надим музика яратган. Шу ажойиб достонни яхши биладиган кашмирликлар билан қилинган суҳбатлар мени бу қиссани ёзишга илҳомлантирди
-
Туркистон руҳи
Ушбу сайланмага Ўзбекистон Халқ шоири, XX аср иккинчи ярми ва XXI аср боши ўзбек адабиётида ёрқин из колдирган, шеър тараққиётида ўзига хос олий мақомли мактаб яратган бадиий СЎЗ моҳири, мардона ва гўзал қалбли куйчимиз Рауф Парфининг энг сара шеърлари ва шеърий таржималари жамланди.У.У
-
-
-
Сайланма
Уйлаймизки, ўз халқи ва Ватанининг фидойи фарзанди бўлган атоқли адибимизнинг асарлари билан қайта дийдорлашув ўқувчиларимизни мамнун этади.
-
-
Тушда кечган умрлар
Асар йиллар ўтсада ўқувчилар қалбидан кенг жой олиб келмокда. Ўйлаймизки, у сизга ҳам маъқул бўлади.
-
Қуёшга қараб оққан сув
Ушбу тўпламга кирган шеърлар аллақачон мухлисларга ёд бўлиб кетган, оҳангларга солиб қўшиқ қилиб айтилган бўлса ҳам шоир руҳини яна бир шод ва ёд этишга жазм этдик
-
Vinni Puх va uning sarguzashtlari
«Vinni Puх va uning sarguzashtlari» nomli mo‘jazgina kitobchani biz ilk bora o‘zbek tilida yosh kitobхon do‘stlarimiz e’tiboriga havola qilmoqdamiz. Ularning sevimli qahramonlari – Vinni Puхning sarguzashtlari chindan-da maroqli, chindan-da hayratlanarl.
-
-
-
Қутлуғ қон
Йўлчи ўзидан нарироқда, одамлар орасида, темирчи Қоратойни, эски дўсти қирғиз Ўрозни кўриб қолди. Қай томонга қараса янги-янги танишлар учрайди. У уриниб, сиқилиб темирчи ва Ўрозга ўзини еткизди. Кўпдан кўрмаган Ўрознинг елкасига қўлини ташлаб, қучоқлади, иккисининг кўзлари чуқур меҳр ва дўстлик шуъласи билан бир зум ёниб кетди.