-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Kuntug'mish
"Kuntug'mish" dostonida o'zbek xalqining azal-azaldan imon-e'tiqod, or-nomus, dostga sadoqatning va sof muhabbatning ulug'lashi yorqin ranglarda aks ettirilgan.
-
Bolalik xotiralarim
Ushbu asarda, govkush berk ko'cha edi. Aravalar ko'chaning yarmisiga qadar borar va berk joyiga yetganida orqaga qaytishga majbur bo'lar, ammo ko'chaning torligidan orqaga qayrilish ming chandon qiyin edi. Shuning uchun ham aravakashlar ming azob bilan orqaga qaytar edilar.
-
Баҳористон
Шарқ адабиётининг мумтоз шоири, буюк сўфий, шайх Абдураҳмон Жомий Навоий ҳазратларининг дўсти, замондоши, маслакдоши, шу қаторда ўзбек ва тожик халқларининг маънавий устози ҳамдир. Унинг «Баҳористон» асари замонлар оша яшаб келаётган абадий ибратлар, ҳикматларни ўз ичида жамлаб, иймонга, эъти қодга, покликка, адолатта, муҳаббатга чорлаётгани, ҳикоятлари ҳануз мутолаа қилувчига улкан саодатли руҳият бағишлаётгани билан бебаҳодир.
-
Бону
Ўзбекистон халк, шоири Иқбол Мирзонинг ушбу учинчи жилд тўпламига насрий асарлари - кенг жамоатчилик томонидан адабий воқеа сифатида кутиб олинган “Бону” романи ва ҳикoялapи жамланди.
-
Сиёсатнома
Мана, тўққиз асрлар ошибдики, қўлимиздаги ушбу китоб турли тилларда кўпгина халқларнинг амиру-умаролари, мутафаккир-у ижодкорлари, умуман, зиёли аҳли диққатини ўзига тортиб келади. Ҳатто, Ғарб мамлакатларида бу китоб барча давлар учун давлатни, жамиятни бошқаришда, дин-у эътиқод поклигини, мамлакат яхлитлигини ва даҳлсизлигини сақлашда, фуқаролар ҳақ-ҳуқуқини ва осоишталигини сақлашдаяхши қўлланма, мароқли бадиий асар ва тарихий манба сифатида эътироф этилган.
-
Jamila
Atoqli adib Chingiz Aytmatovning ushbu qissasi dunyoning 50 ga yaqin tiliga tarjima qiningan mashhur asaridur. Asarda nafaqat insonlarning biri-biriga bo'lgan muhabbati balki Vatanga bo'lgan muhabbat ham kuylanadi.
-
Sohil bo'ylab chopayotgan Olapar
Atoqli adib Chingiz Aytmatovning "Sohil bo'ylab chopayotgan Olapar" qissasining mazmuni juda teran va serqirra. Asar yer yuzining hamma tarafini suv qoplab olgan, hali biror parcha quruqlik bo'lmagan zamonlar to'g'risidagi rivoyatdan boshlanadi.
-
Mittivoy va Karlson
"Mittivoy va Karlson" asari - johon adabiyotning o'lmas durdonalaridan biri hisoplanadi! Ushbu asar vatanimizda ham bir necha bor qayta chop etilgan. Chunki har doim bu kitopga talab katta bo'lgan va yosh bolalarning sevimli adabiyotlardan biri hisoblangan.
-
Pinokkioning boshidan keshirganlari
"Pinokkioning boshidan keshirganlar" ertak qissasi jahon bolalar adabiyotining o'lmas durdonalaridan biridir. Bu kitob quvnoq, zehni o‘tkir, shaddod Pinokkio haqida. Pinokkio–yog‘och bola, yog‘och bolakay Buratinoning akasi. Akasi deyishimizning boisi, yog‘och bolani avval Karlo amaki topgan. E, ko‘p gapirib nima qilamiz, kitobni o‘qing, biram maza qilasizki...
-
Ота
Одатда бирор китобга аннотация ёзар эканмиз, ёзувчининг маҳоратию асарнинг тарбиявий аҳамияти ҳақида тўхталамиз. Бу гал ёндашувни ўзгартириб, савол билан бошлаймиз. Хўш, ўқувчи нега қимматли вақтини сарфлаб, ушбу китобни мутолаа қилиши керак? Бизнингча... Биринчи сабаб – ёзувчининг машҳурлиги, муаллифнинг бундан аввалги китоблари нафақат ўқувчилар, балки адабий танқидчилар томонидан ҳам жуда илиқ кутиб олинган. Тили, услуби, замон ва макон тушунчалари ўқувчини, сўзсиз, «асир олади». Иккинчи сабаб – мавзунинг оригиналлиги. Ижтимоий енгил-елпиликдан узоқлиги асар номидан ҳам билиниб турибди: «Ота», «барча оталарга бағишланади». Демак, оталик ҳисси, оталик бурчи, оталик ҳукми, оталик сўзи... Учинчи сабаб – романнинг ҳажми. Асар катта эмас, аммо воқеалар бир инсон умрига тенг. Дастлаб уруш ўчоғида тириклик учун кураш тасвирланса, ниҳояда осуда осмон остида омонатни топширишга тайёрлик манзараси юз очади. Туғилиш ва ўлим – бу оралиқда инсон эмас, ота – ким?
-
КРЕМЛЬ САЛТАНАТИ
Шу масъулиятли паллада, ўз давлатчилигимизни тиклаётган онларда биз учун элимизнинг тарихий давлатчилиги тажрибасига таяниш муҳимдир. Шунингдек, Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов ҳақли таъкидлагани каби: «Ўзбекистон бошқа давлатлар тараққиёти жараёнида тўпланган ва республика шароитига татбиқ қилса бўладиган барча ижобий ва мақбул тажрибалардан шак-шубҳасиз самарали фойдаланади». Хатоларини эса такрорламасликка ҳаракат қилади, деган умидимиз бор. Қўлингиздаги «Кремль салтанати» китоби ана шундай сабоқ бера оладиган асардир. У совет тузуми ҳақида хорижлик шўрошунос А. Авторхонов ёзган «Ҳокимият сир-асрорлари», «Сталин ўлимининг сирлари», «Партократия» каби китобларнинг биридир.
-
Кўнгил дaрди
Абдураҳмон ал-Хомисий мисрлик шоир ва прозаик, драматург ва кинорежиссёр бўлиб, қатор асарларида урушни қоралаб, истибдодни фош этган тараққийпарвар санъаткордир Қўлингиздаги мажмуа ижодкорнинг турли йилларда ёзилган шеърларидан ташкил топган.
-
Том Сойернинг янги саргузаштлари
Буюк адиб Марк Твеннинг қаҳрамонлари - Том, Гек ва негр Жим бу сафар ҳаво шарида Саҳрои Кабир бўйлаб учиб ғаройиб воқеаларнинг гувоҳи бўлишади. Тўпламга ёзувчининг бир қанча ҳажвий ҳикоялари ҳам киритилган.
-
Urush va tinchlik 1-2- kitob
Bu kitob faqat urush yohud tinchlik haqida emas. Unda mavzular qamrovi- odamlar qismati, ularning taqdiri, o'ylari, qarashlari va ayni paytda bo'layotgan jarayonga munosabati kitobxon e'tiboridan chetda qolmaydi.
-
Charli va shokolad fabrikasi. Mafin va uning do`stlari
Roald Dalning mazkur ertak-qissasi kambag‘al oila farzandi bo‘lgan kichkintoy Charli Baketning mashhur va g‘ayrioddiy qandolatchi janob Vonkaning shokolad fabrikasida boshidan kechirgan sarguzashtlari haqida. Enn Xogartning «Mafin va uning do‘stlari» asari esa oqko‘ngil xo‘tikcha Mafin va uning do‘stlari haqidagi qiziqarli va ajoyib hikoyachalardan tashkil topgan.
-
Гулистон Бўстон
Шарқу Ғарбда Саъдий, Шайх Саъдий номи билан шуҳрат қозонган, кўп халқларнинг улкан шоирлари ўзларига устоз деб билган мутафаккир санъаткорнинг асл номи Мушаррафиддин ибни Муслиҳиддии Абдуллоҳдир.