-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
-
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
-
Qurilish. Arxitektura
-
Информатика ва ахборот технологиялари
Мазкур дарсликда ахборотлашган жамиятнинг шаклланиб бориш тенден циялари, ахборот-коммуникация технологияларининг бош арув тизимида қ қ тутган ўрни, миллий и тисодиётдаги ахборот жараёнлари кўриб чи илган. қ Информатика индустриясининг техник воситалари ва дастурий ма сулотлари ҳ ҳ нинг таркибий жи атлари очиб берилган. Амалий дастурлар пакетларидан қ и тисодий-ижтимоий масалаларни ечишда фойдаланиш технологиялари таклиф қ қ илинган. И тисодий жараёнларни алгоритмлаштириш асослари ва улар негизида дастурлар яратиш технологиялари келтирилган. Миллий и тисодиёт қ ҳ қ тармо ва со аларида ахборот-коммуникация технологияларидан самарали фойдаланиш йўллари кўрсатиб берилган.
-
К.УРИЛ и ш МЕХАНИКАСИ
Умуммухандислик фанлари орасида назарий механика, материаллар каршилиги ва курилиш механикаси сингари фанлар салмоми урин тутади. Курилиш мухандисларининг савиясини белгилашда бу фанларнинг ахамияти бенихоя каттаднр. Хар кандай фанни талаба уз она тнлнда осон узлаштира олишини яхши тушунган аллома олим академик М. Т. Урозбоев 1954 йилда назарий механика, I960 йилда материаллар каршилиги фанларидан биринчи булиб узбек тилида дарслик яратди. Орадан чорак аср утгач, 3. А. Одилхужаев, Т. Г. Руломов ва Т. К- Абдукаримовлар устоз М. Т. Урозбоев бошлаб берган хайрли ишни давом эттириб, узбек тилида илк бор курилиш механикаси фанидан дарслик яратиб, талабаларга тортик этдилар.
-
MAKTABGACHA TA'LIMDA ME'YORIY ASOSLAR
Mazkur darslikda "Maktabgacha ta'limda me'yoriy asoslar fanining maqsadi, vazifalari, asosiy mavzulari, metodlari nazariy jihatdan yoritib berilgan. Shuningdek, darslikda maktabgacha ta'lim tizimini rivojlantirish va uni yanada takomillashtirishga qaratilgan me'yoriy-huquqiy bazasini yaratishga alohida ahamiyat berilmoqda. O'z navbatida, maktabgacha ta'lim sohasida faoliyat olib borayotgan har bir soha xodimi samarali ish faoliyatini yo'lga qo'yishi uchun davlatimizda sohani yanada rivojlantirish va takomillashtirishga qaratilgan me'yoriy-huquqiy hujjatlarning mazmun-mohiyatini yaxshi bilishi va yuritishlari lozim.
-
QURILISH MATERIALLARI
Mazkur o‘quv qo‘llanmada ilg‘or xorijiy adabiyotlardan foydalanilgan holda bino va inshootlar qurilishida keng qo‘llaniladigan qurilish materiallari - mineral va polimer bog‘lovchilar, ular asosida tayyorlanadigan betonlar, qorishmalar, kompozitsion materiallar hamda tabiiy tosh materiallari, yog‘ochlar, metall buyumlari to‘g‘risida batafsil ma’lumotlar berilgan. Shuningdek, binolar qurilishida muhim ahamiyat kasb etuvchi energiya samarali issiqlik izolyatsiyalovchi materiallar haqida tahliliy ma’lumotlar yoritilgan
-
QURILISH MATERIALLARI FANIDAN MISOL УА MASAI AIAR TO TLA MI
sb etadi. Mazkur fan bo‘yicha talabalaming misol va masaialar yechish uslubiyatini o‘rganishi keyinchalik quruvchi injenerlar, qolaversa, arxitektorlar uchun ham ijodiy ish faoliyatida yordam beradi. Ilmiy-texnik taraqqiyot qurilish tizimida yangi qurilish materiallari va buyumlarini ishlatisnni taqozc? etadi. Yangi kompozitsion qurilish materiallarini yaratish, zamonaviy texnologiyalarni joriy qilish shu kunning dolzarb masalasidir. Shu sababli, qo‘llanmada oxirgi vaqtlarda jadal rivojlanayotgan polimer kompozitsion materiallari, bo‘yoq!ar," metall qotishmalar, sementli betonlaming yangi turlari haqida misol va masaialar tariqasida ma’lumotlar berilgan
-
ОИЛА психологияси
Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги, Низомий номидаги Тошкент Давлат педагогика университета; Васила Каримова Оила психологияси замонга хос тарзда янги билимлар билан жадал ривожланиб бораётган, жамият тараккиёти ва маънавий баркарорлик учун керак булган илмий фаннинг амалий сохасидир. Педагогика таълим йуналиши буйича бакалавларга фаолиятида оилавий хаёт ва ундаги мураккаб узаро муносабатларнинг конуниятлари, механизмлари ва оилага психологик хизмат курсатишга оид билимлар бериш, бугунги куннинг долзарб вазифаларидан биридир. Зеро, оила психологиясининг фан тармоги сифатида булгуси педагоглар томонидан узлаштирилиши уларнинг профессионал махоратларини Устириш, мустакил оилавий хаётга тайёр булишлари ва фукдролик жамиятининг ёшларини оилани мукаддас билишга ургатиш оркали уларни маънавий кадриятларга хурмат рухида тарбиялашга ёрдам беради.
-
АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИНИ ОБОДОНЛАШТИРИШ ВА ЖИҲОЗЛАШ
Дарсликда автомобиль йўлларини ободонлаштириш ва жиҳозлаш асослари, йўл ҳаракати хизмати мажмуалари, автомобиль йўлларини кўкаламзорлаштириш, тўсиқлар, уларнинг таснифи, йўл белгилари, уларни Ўрнатиш қоидалари, автомобил йўлларини ёритиш тизимларинилойиҳалаш ва улардан фойдаланиш ҳамда автомобиль йўлларидаги интелектуал транспорт тизими тушунтирилган.
-
Ландшафтли қурилиш
Дарсликда Ландшафтли қурилиш фанининг назарий қисми бўйича маърузалар ўтказиш бўйича тавсиялар келтирилган. Дарсликдаги маълумотлар фаннинг барча назарий аспектларини қамраб олган.
-
Структурная геология
Структурная геология представляет собой раздел геотектоники и является дисциплиной, изучающей формы залегания горных пород в земной коре. Изучение строения земной коры показывает, что горные породы образуют тела различной формы.
-
Автомобил йўлларини лойиҳалаш
Дарслик автомобил йўлларини қидирув ишлари ва лойиҳалашга мўлжалланган. Биринчи кисмда йўл элементларига планда ва профилда қўйиладиган асосий талаблар, йўл пойининг устиворлигини таъминлаш, йўл тўшамасининг калинлигини белгилаш ва йўл трассасини жойлардан ўтказиш усуллари, сув ўтказувчи кичик иншоотларни ҳисоблаш баён этилган.
-
Tuproqshunoslikning zamonaviy muammolari va konsepsiyasi
Ushbu darslik oliy o‘quv yurtlarining 5A141001-Tuproqshunoslik (Tadqiqot turlari bo’yicha) ta’lim yo‘nalishlarida tahsil olayotgan talabalar hamda tadqiqotchi o’qituvchilar, qishloq va suv xo’jaligi sohasida ishlayotgan mutaxassislar foydalanishi uchun mo‘ljallangan. Darslikda tuproqshunoslikning zamonaviy muammolari, tuproqning paydo bo’lish va undagi mavjud muammolar, tuproq unumdorligigni tiklash, oshirish va muhofaza qilish usullari, tuproqdan foydalanishni takomillshtirish, ularni hosil bo’lishi genezisi va geografiyasini tahlil qilish haqida atroflicha ma’lumotlar keltirilgan.
-
Практическая фотография в геологоразведочном и горном деле
Цель издания книги — познакомить читателя с практическими приемами съемки разнообразных объектов, встречающихся при проведении геологоразведочных, горных и геофизических работ. Круг вопросов, рассматриваемых в книге, чрезвычайно широк. Кроме общей части, в которой даны необходимые (минимальные) 'сведения о типах фотоаппаратов,особенностях их применения, сущности негативного и позитивного процессов и основ фотосъемки, в книге рассмотрены также специальные вопросы.
-
Риск-менеджмент
В учебнике комплексно изложены основные теоретические и методологические вопросы управления рисками, возникающими в деятельности хозяйственной организации. Для студентов бакалавриата и магистратуры, обучающихся по направлению подготовки «Менеджмент», а также для руководителей-практиков высшего и среднего управленческого звена предприятий, учреждений и организаций любых форм собственности
-
Iqtisodiyot asoslari
Bozor, biznes va tadbirkorlik, xarajat va foyda, menejment va marketing, xonadon xo‘jaligi, moliya va kredit, daromadlar, davlat va iqtisodiyot, jahon xo‘jaligi masalalari yoritilgan ushbu darslik kollejlar va litseylar talabi darajasida bo‘lib, unda mustaqil ish topshiriqlari, tayanch tushunchalar keltirilgan
-
QURILISH KONSTRUKSIYASI HISOBI ASOSLARI
Qurilish konstruksiyalari fani muhandislarni shakllantiradigan fanlardan biri bo‘lib, uning asoslarini chuqur o‘zlashtirmoq har qanday binokor uchun zarurdir. Qurilish konstruksiyalarini loyihalash nazariyasi texnika fanlari sohalaridan biri bo‘lib, tejamkor va mustahkam elementlar yaratish ustida ish olib boradi. Mustahkamlik, bikrlik hamda ko‘pga chidamlilik qurilish konstruksiyalariga qo‘yiladigan asosiy talablardir. Binokor konstruksiyaning shunday yechimini topishi kerakki, bunda konstruk - siya ham yuqoridagi talablarga javob bersin, ham tejamli bo‘lsin
-
АВТОМОБИЛ ЙЎЛЛАРИНИ ЛОЙИҲАЛАШ 2
Дарслик қидирув ишларига Ba автомобил йўлларини лойиҳалашга бағишланган. Биринчи қисмида йўлнинг пландаги ва профилдаги элементларига қўйиладиган асосий талаблар, йўл пойи турғунлигини таъминлаш усуллари, йўл қопламасининг қалинлигини белгилаш ва йўл ўқ чизиғини жойда ўтказиш, сув ўтказувчи кичик иншоотларни ҳисоблаш масалалари баён этилган. Иккинчи қисмида кўприкли ўтиш жойларини лойиҳалашдаги гидрологик, гидравлик ва ўзан ҳисоблашлари, мураккаб табиий шароитларда йўлларни лойиҳалаш хусусиятлари, шунингдек, лойиҳа қидирув ишлари технологияси тавсифланган.