-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Бир дуторнинг икки тори
Ушбу китоб Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси ҳузуридаги Нодавлат нотижорат ташкилотлари ва фуқаролик жамияти бошқа институтларини қўллаб қувватлаш.
-
Чин олимлик саодати
Ушбу рисолада республикамиз илм - фани нуфузини янада ошириш йўлида тинмай меҳнат қилаётган олимларимиздан бири - В.Г.Шухов номидаги Белгород давлат техника университетида таклиф қилинган профессор лавозимида меҳнат қилаётган Ю.А.Алиматов ҳаёти ва ижодий изланишлари хақида ҳикоя қилинади.
-
Чўл Ироғим
Шеър-оний туёғулар ифодасидир! Таниқли шоир Абдунаби Бойқўзиева кўплаб шеърий китоблар муаллифи. Унинг ушбу шеърий тўпламига сўнгги пайтларда ёзилган сара шеърлари киритилди.
-
Шайбонийхон
Муҳаммад Солиҳнинг Шайбонийнома достони ўзбек классик адабиётида алохида ўрин тутади.Унда темурийларнинг инқирози янги шайбонийлар салтанатининг қарор топиши билан боғлиқ бўлган тарихий воқеалар қамраб олган
-
Мухаммад Юсуф ижодининг бадиий такомили
Мазкур тўпламга 2013 йил, 27 декабрдаги “Ўзбекистон халқ шоири Мухаммад Юсуф таваллудининг 60 йиллигини нишонлаш тўғрисида”ги ПК-2102-сонли карори хамда Андижон давлат университетининг “Мухаммад Юсуф таваллудининг 60 йиллигини нишонлаш тўғрисида”ги 2014 йил, 9 январь №03-01 сонли буйруғида кўрсатилган тадбирлар режасига мувофиқ ўтказилган илмий-амалий анжуман материаллари жамланган.
-
Сайланма. Диканъка қишлоғи оқшомлари Миргород
Мана, икки асрдирки, Полтаванинг Великие Сорочинци қишлоғида куз чоғи машҳур Сорочи ярмаркаси бўлиб ўтади. "Сорочи ерларига ўн чақирим қолгунга қадар теварак-атроф ва узоқ-узоқ қишлоқлардан ярмаркага шошиб -пишиб келаётган одамлар ғиж-биж".
-
Сайланма. 1 жилд
Ўзбекистон Ленин комсомоли мукофотининг лауреати Эътибор Охунова серқирра ижод соҳибасидир. Унинг шеърлари, қўшиқлари, достонлари, публицистик мақолалари китобхонга кўпдан таниш.
-
Bolalik
Muso Tashmuhammad o'gli o'gan asrimizning ulkan adiblaridir. Uning Alisher Navoiy? Qutlu'qon? Quyosh qoraymas? Oltin vodiydan shabalar kabi romanlari she'r va dostonlari meros bo'lib qoldi.
-
Танланган асарлар. 1 жилд
Ўзбекистонда хизмат кўрсатган саънат арбоби, атоқли драматург З.Фатхулланинг икки жилдлик танланган асарлари нашр этилмоқда. Ушбу биринчи жилдга "Ғунчалар" "Ниқоб йиртилди", "Ўғилхон", "Томоша давом этади", "Ватан ишқи" ва "Кумуш тўйи" деган машҳур асарлари киритилган.
-
TURK ZAMONAVIY NASRI ANTOLOGIYASI 55-JILD
0‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 2019-yil 15-oktabr kuni Ozarbayjon poytaxti Boku shahrida bo'lib o'tgan Turkiy davlatlar hamkorlik kengashining yettinchi sammitida tashkilotga a zo davlatlar adabiyotining eng sara namunalaridan iborat “Turkiy adabiyot durdonalari” deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatning ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi.
-
TURK ZAMONAVIY SHE'RIYATI ANTOLOGIYASI 54-JILD
0‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 2019-yil 15-oktabr kuni Ozarbayjon poytaxti Boku shahrida bo'lib o'tgan Turkiy davlatlar hamkorlik kengashining yettinchi sammitida tashkilotga a zo davlatlar adabiyotining eng sara namunalaridan iborat “Turkiy adabiyot durdonalari” deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatning ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi.
-
Sazoiy Qoraqo'ch, Jo'shqin Qorabulut, Ali Oqbosh. 53-jild
Turkiy tilli davlatlar orasida ilk bor ro'yobga chiqarilgan ushbu yirik loyiha ona yurtimizda madaniyat va san’atga ko'rsatilayotgan ulkan g'amxo'rlikning, xalqimizning qardosh xalqlar va ularning so'z san’atiga nisbatan yuksak hurmat-ehtiromining ramzidir
-
Чўқинтирган ота ёхуд мафия сардори
Марио Пьюзони машҳур қилган ва адабиёт саҳнасида унинг номини кўкларга кўтаришга сабаб бўлган асар, шубҳасиз, «Чўқинтирган ота ёхуд мафия сардори» асаридир. Бу асар миллион йиллардан бери одамлар ўртасида давом этиб келаётган иллатлар, бир-бирини кўролмаслик, чексиз бойликка бўлган ҳирс, адоват кабиларни рўй-рост ифодалаб бергани, шунингдек, америкалик ва сицилиялик мафиячиларнинг кирдикорларини тўла-тўкис очиб бергани билан дунё миқёсида оммалашиб кетди. Асар бадиий тўқималарга бой бўлса-да, китобхонни ортидан эргаштиради. Демак, биз ҳурматли китобхонларимизни улар интиқлик билан кутган асар мутолаасига қайта чорлаймиз.
-
Ўйла ва бой бўл
Агар сиз йўлингиздаги барча тўсиқларни бартараф этиб, муваффақиятга эришмоқчи бўлсангиз, ушбу китобни ўқиб чиқинг. У аввало, ўз олдингизга мақсад қўйишни, ишонч туйғусини мустаҳкамлашни, турли синовларни енгиб ўтишни, изланишни ўргатади.
-
Уста ва Маргарита
"Уста ва Маргарита"-марҳум адибнинг сўнгги асари. Булгаков бу романи устида 1928 йилдан иш бошлади ва унинг турли вариантларини яратар экан, баъзан ишини тўхтатар, баъзан эса яна ёзганларига қайтарди. У умри поёнидаги ўн икки йил мобайнида ҳам ўзи дунёга келтирган сермазмун асарини қўлдан қўймади. "Уста ва Маргарита" романи ғаройиб биносининг бунёд этилишида Булгаков истеъдодининг бу уч тури баб-баравар ёинки деярли баб-баравар хизмат кўрсатди. Уларнинг ҳар жиҳатдан чатишиб, ягона дарё оқимига қўшилуви асарнинг энг яхши саҳифаларини ташкил қилганким, бу айни вақтнинг ўзида нафақат романнинг, умуман олганда Булгаков бадиий сўз санъатининг улкан ютуғидир.
-
Алифбо буйича қотиллик
Бу гал ўзимнинг одатдаги фақатгина ўзим гувоҳи бўлган вокеа ва ҳодисаларни ҳикоя қилиш қоидамни буздим. Шунинг учун айрим боблар учинчи шахс тилидан ёзилган. Ўзим тасвирлаган воқеаларнинг ишончлилигига кафолат бераман. Шунчаки қахрамонларнинг фикрлари ва туйғуларини тасвирлашда бироз эркинликка йўл қўйдим. Яна шуни айтишим мумкинки, ҳамма хотиротларни дўстим Эркюль Пуаро кўриб чиқди. Бу туркумдаги жиноятларнинг қахрамонлари ўртасидаги айрим иккинчи даражали муносабатларни шунчалик батафсил тасвирлаганимга сабаб шуки, хеч қачон одамларга хос омилларга беписанд бўлмаслик керак. Эркюль Пуаро менга бир пайтлар жиноят ишқ қиссасига сабаб бўлиши мумкинлигини ўқтирганди. Алифбо бўйича қотилликка келсак, Пуаро бу жумбокнинг доҳиёна ечимини топган, деб ўйлайман.