-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
БУРХОНУДДИН МАРБИНОНИЙ
Рисола урта асрларда яшаб, ижод гг ran. бой илмий мороси билан миллий маланиятмт ва маьиавиятими$ гари хила учмас на к^ллирган Бур\онуддин Млргннонмнга багишланган. Унла ил к манбалардаги маълумотлар асосила олим нин! таржимаи \оли. асарларининг мазмун-мо^ияти ва ислом илмлари ривожига купили хиссаси баён кнлинган.
-
БУРХОНИДДИН МАРГИНОНИЙ: ТАРИХИЙ ХАКИКАТ ВА АСОТИРЛАР
Буюк шахслар хасида халк ораснда доимо тарихий фактлар билан бир каторда. турли ривоятлар, кара шла р ва афсоналар кенг таркалади. Бундай маълумотларникг канчалик кенгмнкёсли ва куп булиши мазкур кишинннг шунчалик машхурлигилан дарак бсрадн. Аммо и неон аклини хайратга солувчи бу каби ривоятлар остнда узнга хос тарихий хакикат хам ётади.
-
-
Рамаяна
Қадимги эртаклар, мифлар ва афсоналарнинг... асосий мағзини чуқурроқ тушунишларингизни истардим.
-
УЗБЕК BA ЧЕТ ЭЛ БОЛАЛАР АДАБИЁТИ
Хар томонлама баркамол янги авлодни вояга етказиш лав-латимизнинг бугунги кундаги энг муҳим вазифаларидан бири-дир. Бу борада бадиий адабиёт, айниқса, болалар адабиёти катта роль ўйнайди. М. Жумабоевнинг мазкур дарслиги "Кириш", "Халқ оғзаки ижоди ва болалар китобхоллити", "Ўзбек бола-дар адабиёти", "
-
БУНИ ҲАЁТ ДЕБДИЛАР ЁКИ ЎҒЛИМ УЛУҒБЕКНИНГ КУНДАЛИГИ
Муаллиф йигирма олти йиллик меҳнат маҳсулини ўқувчи ҳукмига ҳавола этмокда. Китобни қўлга олиб, орқа-олдига н азар таш лай си з-у салм оқлаб кўриб, беи х ти ёр ўқи ш га ту ти н аси з. К ей и н -ч и ? Ч алғиб ке тм ай си зм и ? С аҳ и ф ал ар қ а ти д ан ў зи н ги з и зл агая ш оҳиста ва зар и ф сеҳрни , дарддош оғриқларни топсангиз чалғимайсиз. Ўқиб, ўртоқларингизга ҳам беришни таклиф қиламиз.
-
Бугдой суз
Шеъриятда уз овозига ва уз мухлисларига эга таникди шоир Тура Мирзонинг кулингиздаги китоби унинг кейинги йилларда яратилган асарларидан ташкил топди. Уларда мил л ий ифтихор туйруси, калоллик, кдцр-киммат ва ме\р-оцибат туррисидаги кис-каяжонлар бадиий теран акс эттирилган, \аётга янгича караш, лоцайдликка кар ши муросасизлик, инсонийликни улуглаш кузга ташланади. Бор буйи билан барк Уриб турган самимиятнинг натижаси Уларок дунёга келган бу китоб сизни бефарк кодцирмайдн, деб уйлаймиз.
-
БУ ДУНЁДА ЎЛИБ БЎЛМАЙДИ
Абдулла Қодирий номли Давлат мукофоти лаурсати, Ўзбекис- тон халқ ёзувчиси Тоғай Муроднинг «Бу дунёда ўлиб бўлмайди* романи XX аср ўзбек зиёлиларининг кўргиликлари, дард-аламлари, фожиалари ҳақидадир.
-
-
-
УЗБЕК БОЛАЛАР АДАБИЁТИ
Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий ук,ув юртларининг узбек тили ва адабиёти факультетлари талабалари учун дарслик сифатида тавсия этан
-
Пушкин и Лермонтов
Они, эти люди, когда-то смотрели в далекое небо и растила крылья, подобно легендарному Икару. Они умели оживлять мертвые краски и холодный бесформенный мрамор, как Леонардо да Винчи и Микель-Анджело.
-
Бобурнома
Бобурнома- ўзбек намунавий адабиётидаги бебахо асарлардан. Унда Ўрта Осиё, Афғонистон, Хиндистон ва Эрон халқлари тарихи, жуғофиясига оид қимматли маълумотлар бор. Ўша давр ўзбек адабий тилининг ёрқин намунаси эканлиги эса янада мухимроқ
-
-
O‘ZBEK ADABIY TILIDA O‘ZLASHTIRMALIK VA MATN
Sho‘ro saltanatida davlat siyosati va unga mos ravishda til siyosatining botiniy maqsadi ruslashtirish bo‘lganidan milliy adabiy tillarni me’yorlashtirishda olimlar hukmron xalq tilining xususiyatini asos qilib olishga majbur bo‘ldi. Mazkur til siyosati izchil amalga oshirilganidan ko‘pchilik tilshunos milliy ruhdan mahrum bo‘lib g‘ayriilmiy yo‘l tutishga majbur bo‘ladi.
-
Ярим аср дафтари
Халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимовнинг ушбу китоби қарийб эллик йиллик кузатувлар маҳсулидир. Ундан адибнинг яқинлари - ота-она, оила аъзолари ҳақидаги мақолалари, са'фдошлар, устозлар, замондош ижодкорлар билан боғлиқ хотира ва ўйлари, ҳаёт, адабиёт тўғрисидаги мулоҳазалари ўрин олган.