-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ПЕНСИЯ ПО ВОЗРАСТУ
В брошюре освещены вопросы подготовки к пенсии но возрасту. Вы узнаете не только общие положения о назначении и исчислеин пенсии по возрасту, но и получите практические советы, как грамотно подготовиться к оформлению пенсии и что можно сделать. чтобы пенсия быда назначена как можно большего размера.
-
Qarzga olingan umr
Asarda avtomobil poygasi ishqibozi bo'lgan Klerfening xasta Lilianga bo'lgan fidoyi muhabbati, ularning birgalikda kechirgan sarguzashtlari va o'rtalaridagi murakkabliklarga to'la munosabatlar, oshiq-ma’shuqning iztiroblari tasvirlangan.
-
МЕНКИМ, СОҲИБҚИРОН - ЖАҲОНГИР ТЕМУР
Француз темуршунослари ёзган асарлар жавонида профессор Марсель Брионнинг китоблари алоҳида ўрин тутади. Жумладан, унинг сиз, азиз китобхонларга тақдим этилаётган китоби Амир Темур тўғри сида ёзилган асарлар орасида мукаммаллиғи билан ажралиб туради. Мазкур китоб Соҳибқироннинг дунёга келишидан то вафотига қадар бўлган даврни қамраб олиб, воқеалар Амир Темур номидан ҳикоя қилинади. Ушбу асарнинг довруги, дунёга ёйилишининг боиси, Жаҳонгир бобомиз шахси, унинг ҳаёти, фаолияти, сиёсий ва ҳарбий соҳаларда тутган йўлига оид бой, хилма-хил маълумотларни ҳам ўз ичига олганидир. Зеро, бундай муфассал маълумотлар Амир Темур тарихидан сўзловчи бошқа насрий манбаларда кам учрайди. Муаллиф асарни ўзгача иштиёқ ва кунт билан содда услубда ёзганига амин бўласиз.
-
-
-
Мен ўзбек қизиман. Шеърлар.
Она юрт ҳақида фахрланиб суз aUmuiu, шеър бнтиш - бахт. Ёш қаламкаш Муҳаббат Эркгтжон қизи шундай тотли туйгудан куч олиб ижод қилади. Натнжада, аксарият шеърларида ёрқин ранглар, кўтаричкн оҳанглар устунлик қилади. Иурли орзу-умидларга тўла навқирои қалбдан тўкилган ссшимий ва бегубор битиклар ўз ўқувчисини тотшшни истардик.
-
-
Дарёлар туташган жойда
Манзурани Бекободга олиб келган дизель- поезд, уфқдаги оқ булутдай, станцияда бир пас турди-ю, кейин, отилган ўқ сингари, кўм-кўк бўшлиқларга кириб кўздан йўқолди.
-
РУҲИЯТ МАНЗАРАЛАРИ. Шеърлар
РУҲИЯТ МАНЗАРАЛАРИ. Шеърлар Уш бу мўъжаз тупламдан ҳам унинг сара ш еърлари ҳамда «Дунс» достои Ўрин олган.
-
-
МУРТАЗО СУЛТОНОВ: "МЕН ОДАМЛАРНИ СЕВИБ ЯШАЙМАН”
Халкимизда дунё кўрган одам, деган гап бор. Мусофир бўлмасанг мусулмон бўлмайсан, дегани эса юрт кезиб, одам танимаганинг одам бўлмаганинг дегани эканлигини изоҳлаб ўтиришнинг ҳожати бўлмаса керак. Демак, кўпга бош бўлмок учун инсонлар кўнглига кира билиш, уларнинг корига яраш, яхши-ёмон кунларида камарбаста бўлиб дуосини олишдек улуғ ва савобли ишларни қилган ҳар қандай киши, албатта, элда обрў ва эътибор, ҳурмат топади.
-
-
-
-
МЕЗОН БУРЖИ Қиссалар
Сиз Асад Дилмуродни «Осмоннинг бир парчаси» илк ҳикояси ва шу ном остида босилган биринчи китоби (1978) орқали биласиз. Ўшандан буён ўтган вақт мобайнида адиб босқичмабосқич самарали ижод қилди, элга фақат ҳикоянавис эмас, қиссанавис ва романнавис сифатида ҳам танилди. Ҳамон тинимсиз изланаётган ёзувчи одам ва одам тушунчаларига бадиий-эстетик ва фалсафий нуқтаи назардан ёндошади, замон билан маконни бирлаштирувчи моддий ва маънавий омиллар моҳиятини қаҳрамонлари руҳий драмаси билан умумлаштирган ҳолда талқин қилади. Китобга кирган қиссаларини ўқир экансиз, олис тарих нафасини туясиз, эзгулик ҳамда ёвузлик ўртасидаги азалий ва абадий тўқнашувларга гувоҳ ўтасиз, яна ҳам муҳими, ўзаро ажралиб турадиган ва эсда қоладиган турли-туман қиёфахарактерга эга бўлган бадиий образлар оламида яшайсиз.
-
Makorim ul-axloq
Asarning qo'lingizdagi tarjimasi afg'onistonlik Navoiyshunos Abdug'affor Bayoniy tomonidan 1981 yili Qobulda bosmadan chiqqan nashri asosida amalga oshitilgan.