-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Илғаб бораётир мени фасллар
Истеъдодли журналист ва ижодкор Ҳусан Карвонли қаламига мансуб "Илғаб бораётир мени фасллар" китоби ижтимоий ҳаётимизда рўй бераётган реал воқеликлар асосида ёзилган мақолалардан иборат бўлиб, улар мавзу жиҳатдан долзарблиги, ўзига хос усули ва таъсрчанлиги билан эътиборга лойиқдир.
-
Оғир вазнли жанжалкаш
Тўпламга муаллифнинг кейинги йилларда ёзган бир қатор янги ҳикоялар ва "Чимилдиққа кирмаган куёв" қиссаси киритилган. Бу асарлар тематик жиҳатдан ранг-баранг . Китобда авторнинг чет эл сафарлари таассуротлари асосида ёзилган ҳикоялар ҳам бор.
-
Берег Ветров
Берег Ветров. Слепой Каарли и его поводырь Йоосеп, сынишка безмужней Анны, охромевший в детстве от падения, шли но береговой дороге к Питканина. Каарли тащил на спине полдюжины плетенных из орешника корзин, а тринадцатилетний Йоосеп — несколько узорчатых лыковых лукошек. Едва светало.
-
Ижодни англаш бахти
Қўлингиздаги китоб Ўзбекистон Қаҳрамони,атоқли адабиётшунос олим ва адиб Озод Шарафиддиновнинг мустақиллик йилларида яратган мақола,эссе ва адабий суҳбатларидан ташкил топган.Замондош адиблар,илм-фан,маърифат,жаҳон арбоблари ҳақидаги эссе-бадиалар бу жанрнинг ҳозирги жаҳон адабиётидаги энг яхши намуналари билан бир қаторда тура олади.
-
Ёрқин уфқлар
Шундай ёзувчилар бўладики, оз умр куради-ю, ҳудди бахор чақмоғи сингари қалбларга эзгулик уруғини сочади. Марҳум ёзувчи ва шоир Шотурсун Ғуломов (1928—1964) ҳам чақмок каби ярақлаган адибларимиздан эди. Қисқа —35 йиллик умри мобайнида у кўпгина очерклар, шеърлар, ҳикоялар, қиссалар ёзди.
-
Ҳиёбон
Ҳиёбон шеърлар. Қўлингиздаги бу китобча севимли шоиримиз, атоқли адибимиз Максуд Шайхзоданинг тирикликда тайёрлаган сўнгги тўпламидир. Бешафқат ўлим шоирни орамиздан бевақт олиб кетди.
-
Теракзор куйлар
Ушбу тўплам ёш қаламкаш Зокир Абдулмажиднинг ташриф қоғози. У беғубор болалик, она меҳри, муҳаббатнинг азоб ва армонлари, орзу ва умид ҳақидаги мушоҳадаларини, қалб туйғуларини шеърхонлар билан ўртоқлашмоқда. Ўйлаймизки, ёш ижодкорнинг илк машқлари сизни ҳам бефарқ қолдирмайди.
-
Ёрилтош
Ушбу китобда истеъдодли ёш шоирнинг сўнги йилларда ижод этган "Ёрилтош" туркумидаги шеърлари киритилган.
-
-
Bahoudin Naqshband
Bahouddin Naqshband 1318-yili Buxoro yaqinidagi Qasri Hinduvon qishlog'ida tug'lib,13890yili shu yerda vafot etgan.To'liq ismi-Bahouddin Muhammad ibn Muhammad Jaloliddin bo'lib,el orasida Bahouddin Balogardon,Shoh Naqshband,xojayi Buzurg(Ulug' xoja)kabi sharafli nomlar bilan tanilgan.
-
Йўл
Қўлингиздаги китобни ўқир экансиз, Йўл ҳақидаги тасаввурларингиз янада тиниқлашади. Шеърий кайфият туҳфа этган ёруғ йўллар эса, сизни нурли манзилларга чорлайди.
-
Олис-яқин юлдузлар
Ушбу китоб Шарқ, илми ва маданиятининг буюк намояндалари Борбад Марвазий, Абу Наср Фаробий, Маҳмуд Қошғарий, Абу Райҳон Беруний, Абдураҳмон Жомий, Мирзо Улуғбек ва бошкалар ҳақидаги илмий-бадиий лавҳалардан ташкил топган.
-
Дўстлар овози
Дўстлар овози. Степас унинг кўмкўк кўзига қаради. Лекин Дануте унинг қўлини яна бир марта қисди-да, дугоналари ёнига кетди. Унинг олтин сочлари эшик ёнида лип этиб ўтиб кетди. Ҳудди қуёш соч толалари билан ўйнагандай бўлди.
-
Кўҳна дунё
Шоирнинг асли исми-Қутлуғқадам.Аммо ҳеч китм буни билмайди.Ғазнада у Малик аш-шароб авомчасига эса Маликул шароб яъники ғариб майхурлар султони деган ном билан маълум ва машҳур.
-
Дарёдаги чироқлар
Ойиси-ку майлия, мана бу Лелькага нима бор? Ойиси уни уйда қолдирмокчи эди, лекин Лелька шундай дод-вой кўтардики, бирга олиб чиқишга тўғри келди. Албатта, унга Костяки кузатиш эмас, пристань билан пароходни томоша қилиш қизик.
-
Ҳукм
Ҳукм. Эрта баҳорнинг илиқ-иссиқ кунлари бошланди. Қиши билан тор уйларда диққи-нафас бўлган кишиларнинг димоғига адирлардан гиёҳларнинг хушбуй нафаси келиб урилади. Офтоб чарақлайди. Кўм-кўк осмон ҳудди артилган шишадек тиниқ. Гуё олам янгидан яратилгандек.