-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Любовь. Love Ishq
Позвольте представить ва стихов Александра Файнберга. Мы надеемся, что наши читатели по достоинству также высоко оценят их переводы на узбекский и английский языки. Сборник стихов может послужить хорошим пособием для молодых исследователей в области художественного перевода.
-
Яна соғиндим, яна
Ижодкорнинг ушбу китоб номи билан аталган овозли аудиотуплами мухлисларга тақдим этилган. Шоирнинг кўнгил маҳзанидан чиққан мисралари хар кандай ўқувчини уйга солади, Қувонтиради, калбининг энг нозик жойларини чертиб ўтади. Ўкувчи беихтиёр шоир ташвиш-у изтиробларига шерик булади. Ижодкорнинг юзлаб ижод намуналари ичидан саралаб олинган ушбу гулдастаси Сиз азиз китобхонни хам бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз...
-
Ғафур Ғулом Андижонда. Хотиралар, шеърлар, мактублар, марсиялар
2003 йил 10 майда ХХ аср ўзбек адабиётининг йирик намояндаси, улкан истеъдод соҳиби Ғафур Ғулом таваллудига 100 йил тўлди. Ана шу қутлуғ тўйга тўёна тарзида чоп этилган мазкур ёдномадан шоирнинг юксак инсоний фазилатлари, ватанга, кишиларга меҳру садоқати, самимийлиги, ҳозиржавоблиги, оқибатлилигидан ҳикоя қилувчи хотиралар, шеърлар жой олди.
-
Сизга инъомим менинг. Шеърлар
Атоқли ўзбек шоири Ғафур Ғуломнинг Билиб қўйки, сени Ватан кутади Сен етим эмассан Соғиниш Вақт шерларини ёддан билмаган ким бор? Шоирнинг юксак инсоний фазилатлар тараннуми бўлган бу каби асарлари ўзбек халқининг ўлмас мулкига айланиб қолгани бежиз эмас . Улар ҳали неча авлодларни ватанпарварлик руҳига тарбиялашга хизмат килади. Шоирнинг ана шу руҳдаги сара шеърларидан тузилган бу туркум унинг юбилейига ўзига хос туёнадир.
-
Уч дугона фитнаси. Қиссалар
Ушбу китобда йиллар ўтиб шаҳардаги тамаддихонада уч дугона учрашади. Улар бир қишлоқда туғилиб-ўсган, бир синфда ўқиган, қалин дугона эдилар. Бироқ ҳаммаси бошқача бўлиб чиқади...
-
Энг бахтли аёл
Бу китоб аёл зотини ўзининг Ислом динида эканлигидан бахтиёр бўлишга, Оллоҳнинг унга берган фазлидан шод бўлишга ҳамда ўзидаги бор неъматларга хурсанд бўлишга ундайди. У ҳар бир қалби сиқилган, ғам остида қолган, қайғуси зиёда бўлган инсон учун орзу чечаги, умид насими, хушхабар зиёсидир. Бу китоб аёл зотига қийинчиликдан сўнг енгилликни, кенгликни кутишни айтиб нидо қилади. Унинг заковатли ақлига, пок қалбига, соф руҳига бундай хитоб қилади: сабр қил, савоб кут, ноумид бўлма, келажакка ишон. Зеро, Оллоҳ сен билан биргадир. У Зот сенга етарлидир. У Зот сенга кифоя қилгувчи, сени сақлагувчидир.
-
Лебединая стая
В настоящий сборник вошли избранные произведения узбекских поэтов в переводе Народного поэта Узбекистана Александра Файнберга. Стихотворения дышат воздухом отечественных гор, долин и пустынь.
-
Легенда об Уленшпигеле
Историческую основу Легенды об Уленшпигеле, главного произведения великого бельгийского писателя Шарля де Костера, составляют события нидерландской революции XVI века. В образе легендарного Тиля Уленшпигеля воплошены неукротимое вольнолюбие и мужество народа Фландрии в борьбе с испанскими угнетателями и католическим мракобесием.
-
Бехосият уй. Детектив қиссалар
Китобдан ўрин олган "Бехосият уй" номли қиссада қассоб йигит ҳаётидаги сирли воқеа ҳикоя қилинади. Дарслардан бўш вақтларида кушхонада қассобчилик билан шуғулланиб, икки-уч сўм пул ишлай бошлаган талаба кунларнинг бирида ўз ҳунаридан ғаройиб мақсадда фойдаланишга мажбур бўлади.
-
-
Қайсар чол қиссаси. Роман
Югослав ёзувчиси Берислав Косиернинг китобхонлар диққатига ҳавола қилинаётган мазкур китобида иродали, тақлид қилишга арзирли фозил чол ҳаёти қизиқарли тасвирлаб берилган. "Қари билганини пари билмас" , дейди халқимиз. Дарҳақиқат доно , оқил кексалар турмуш аччиқ - чучукларини кўп топган, баланд -паст сўқмоқларини енгиб ўтган бўладилар.
-
Насаф нафаси. Қашқадарё тазкираси
Ушбу рисола Қашқадарё адабий муҳити ҳақида. Муаллиф қадимий Насаф тупроғида яшаб ижод этаётган шоир ва ёзувчиларнинг ижодини холисона таҳлил этиб, улардаги энг муҳим ижодий ўзига хосликлар, йўналишларни аниқлашга ҳаракат қилган.
-
Та, которой не стало. Роман
В сборник вошли остросюжетные произведения непревзойденных мастеров детективного жанра Уильяма Айриша, Агаты Кристи, Жоржа Сименона, Буало-Нарсежака, которые объединяют оригинальность, "неизбитость" сюжета и мастерское использование классических приемов детективного жанра.
-
Муму
Иван Сергеевич Тургенев — буюк сўз устаси. У — табиат манзараларини, ҳодисаларини, инсон қалби ва табиатини моҳирона тасвирлайди. "Муму"— сиз, азиз Уқувчиларнинг севимли китобингизга айланиб колган. Унда ўқувчи соқов хизматкор Герасимнинг Мумуга болтан меҳрини, бой хотиннинг буйруғи билан кучукни сувга чўктиргач, шу хонадондан ўз қишлоғига жўнаб кетганини усталик билан тасвирлаган. Китобдан "Бежин ўтлоғи" ҳам ўрин олган.
-
Замонамиз қаҳарамони. Насрий асарлар
М.Ю. Лермонтов (1814-1841) жаҳон адабиётининг энг ноёб истеъдодларидан бири ҳисобланади. У улуғ Пушкин ижодига ҳавас билан қараб, рус шеъриятини янгилади. Унинг насрий асарлари ҳам, айниқса, "Замонамиз қаҳрамони" романи рус насрини юксак поғонага олиб чиқди.
-
Jannati odamlar Roman va ertaklar
Ushbu ertak-qissalarni eng avvalo mehribon bobojonlar suvukli nabiralariga о ‘qib bersinlar, so ngra suyukli nabiralar yonboshlab yotgan bobojonlariga о ‘qib bersinlar. Har ikki tomon qissaning «mazzasini shimib» turguncha, endi buvijonlar asaldek shirin qizlariga о ‘qib bersinlar. Kevin muallifga «Ey Xudoyberdi bobo, о 'zingizning bobongiz bilan ertakchi enangiz haqidayozibsizu, nega mening bobom bilan ко 'zoynak taqqan buvijonim haqida vozmabsiz, nega, nega, nega» degan mazmunda xat vozib, bobojoni aytgan mataldan, buvijoni aytgan ertakdan bittadan qo ‘shib jo'- natsinlar.