-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
САЙЛАНМА
Кейинги йилларла чачлахатичиз чаъпавий растила юз бераётган узгаришлар — умуминсоний ^алрнятлари-чизниш цайта тихланиб, бойиб борастгани, тарихга ва тарихий сиймоларга нисбатан алолатли снлашунлар. у луг мутафаккнр ажло.ыаричизнинг ижодини гула, чухаччал урганишга хиришганичиз. цуйингхи. маънавият жабцаларндаги барча жонлапиш ва афзалликлар — булар бари. шубдосиз, жонажон Исти^лоличиз шарофатн била» боглиц жараёнлардир. Виз Ичоч Бухорий. аг-Терчизий,
-
МАХТУМКУАИ ШЕЪРИЯТИ У2БЕКИСТ0НДА
Ушбу кнп'бчада XVIII лорда яшаган, хал^ига астойднл жнз-м.чг цилгаи. унпиг мавфаатшш муцаддлс били б, куч-^> ввлткнн. нстеъдодики жлчнят учун, мециаткаш омма у чу и бахш гтган буюк туркман шоири Махтучк^ли кжоди чар томпнлама оритиб бсрнлгаи. Рисола кенг кнтоб.чсимар омчасига чулжадлангаи.
-
0 ‘ Z B E G I M
0 ‘zbekiston Q a h ra m o n i, sevimli sh o irim iz E rk in V o h id o v n in g k o ‘p jildlik asarlari nashriyotimizda chop etilgan edi. Siz aziz quvchilarga taqdim etilayotgan u sh b u s h e ’rla m i m uallifning o ‘zlari saralab b e rd ila r. 0 ‘qing, k n g il m u lk in g iz n i b o y itin g . S h e ’r l a r h a y o ti n g iz m a z m u n i g a , q a lb qo‘shig‘mgizga aylangusidir.
-
ТАНЛАПГАН АСАРЛАР
Бундан карий б ун йил аввал яхши ниятлар билан иш бошла-ган «Маънавият» нашриётининг ил к китобидаги аннотация га ана шундай жумлалар битилган эди. Клтобни катта каком ва иштиёк, билан нашрга тайерлаган маркум олимимиз Бегали Крсимов «Истикдол кадрамонлари» рукни остида миллнй уйгониш даврн Узбек адабиёти намояндаларининг асарларини чоп эти шла узи-нинг муносиб киссасини кушдИ- Бу олимнинг саъй - каракатлари билан маакур рукнда ун бешга я кин китоб чоп этилди, адабиё-тимизнинг деярли бушликдек булиб стган жадидчилик лаври ушбу нашрлар \исобига баколикудрат тулдирилди. Китобхонлар \ам бу асарларни шп-щ кутиб олишди ва уларга талаб тобора ортиб бор- , мокла. Китобхонларимизнинг ушбу э\гиёжини \исобга олиб, ал-лома адибимиз Махулудхужа Бе\будий «Танланган асарлар»ининг учинчи нашрини эътиборингиэга хдвола этмокдамиз.
-
Биобиблиография
Эътиборингизга \авола этилаётган библиографик к^лланма таникли тилшунос олим, педагог ва публицист, профессор 'Йизомиддин >Йа\мудовнинг ^аёти ва ижодий фаолиятига багишланган. Ундан олимнинг илмий-ижодий нули га бир назар. \аёти ва фаолиятининг лсосий саналари, илмий ва нлмий-оммабоп ишлари б и бл и о граф и я с и, асарлари хацидаги нашрдар к\фсаткичи сингари маълу.чотлар урин алган.
-
-
Махдуми Аъзам
Мазкур фалсафий рнсодада XV-XV1 асрнинг йирик мутасаввифи Мах-думи Аъзамникг х;аёти ва ижоди хасида фикр юришлган. Рисола Махду-ми Аъзам таваллудининг 550 йи дли гига багишлакади. Риоола кеиг китобхонлар оммасига мулжадлантан.
-
ПОВЕСТЬ М. ГОРЬКОГО „МАТЬ"
Огромное, поистине историческое значение, какое должна была иметь для Великой Октябрьской социалистической революции повесть М. Горького «Мать», отме- I ил Владимир Ильич Ленин сразу же, как только успел познакомиться с книгой еще до выхода ее из печати.
-
МАТЬ
Буревестник пролетарской революции, А. М. Горький сложил много гимнов в честь гордого, отважного, мужественного человека — борца за прекрасное коммунистическое общество. Многие из этих гимнов художник пролетариата пел еще тогда, когда трудящиеся массы России, рабочие и крестьяне, были бесправны, когда царил произвол помещиков и фабрикантов — нагайка, виселица, тюрьма^Горький пел свои светлые песни, потому что предвидел, чувствовал близкую победу пролетариата и трудового крестьянства над этим царством векового гнета.
-
МАТОНАТ ВА МУХДББАТ
Кулингиздагм китобда забардаст адабиётшунос олим, тан кличи, адиб, таржимон, устоз ва муаллим Озод Ша-рафлщшновнитгг хаетий ва ссрклрра ижодий Йулн хахида хихоя килкнади. 9збек адабиёти, адабнётшуносл ига, танклдчилигинянг катар атокли намояндилари, шукингдек турли сох.а кн шиларинннг макала ва бадиалари бутун он гаи хаётини адабистимиз равнакдга, халкимиз маънавий дунссини шакллантириш, маънавиятни юксалтнришта багашлаган, узига хос мактаб яратган олим хакидаги дил сузлари Сиз азнзларга манзур булади деган умиддамиз.
-
Мухакамат ал-Лугатайн
Узбекский парод обладает бога гейшей культурой, уходящей своими корнями вглубь веков. С полным основанием on может считать себя народом, принявшим равное участие в создании мировой общечеловеческой цивилизации.
-
ТУРКИЙ ГУЛИСТОН
Абдулла Авлонийнииг педагогикага оид асарлари ичида унинг 1913 йилда ёзгаи ва 1917 йилда нккинчи бор н атр дилинган "Туркий гулистон ёхуд ахлод" асари XX аср бошларидаги педагогмк фнкрлар тарвддиётини урганнш содасида патта адвмиятга моликдир Бу асар мазмун томондан муаллифнинг бошда ижти-моий ва педагоги» асарлари билан узвий боглиддир.
-
МУХАДДИСЛАР СУЛТОНИ
Мухаддислар султони Имом ал-Бухорий ислом дунёсида бетакрор мухаддис хисобланади. Унинг бизгача бир неча хадис - лари етиб келган. Ушбу кулланма Имом ал-Бухорий меросини урганиш ва таргиб килишда кутубхоналарга методик ёрдам бериш мадсадида тузилган.
-
МУҲАББАТ МУЛКИ
Ушбу тўпламни нашр этилишида яқиндан ёрдам берган Баҳодир А хусусий фирма раҳбари Аслам Маматқуловга муаллиф уз миннатдорчилигини билдиради.
-
САРА ҲИКОЯЛАР ЖАВОНИ
Муяссар тонг саҳарда уйғониб кетади-ю, Алижоннинг бир текис чуқур-чуқур нафас олишига қулоқ солиб, жимгина ётади
-
МУҲАББАТ МЕЗОНИ
Ўзбекистон халқ шоири Рамз Бобожоннинг илк насрий асари - “ М уҳаббат мезо н и ” ром ан и Иккинчи жаҳон урушидан кейинги дастлабки йиллардаги Самарканд, Қизилқум атрофларидаги энди тикланаётган ҳаёт йўллардаги қурилишлар , икки зиёли ёшнинг муҳаббати ҳақида ҳикоя қилади.