-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ilm olish sirlari
Inson zotini ilm bilan barchadin ortiq qilgan Alloh taologa hamdu sanolar bo’lsin! Bashariyatning komilrog’i, payg’ambarimiz Muhammad alayhis sapom va ahli ayollariga, ashobi kiromlariga hamda ularga ergashgan insonlarga Allohning salomlari, rahmatu barakotlari yor bo’lsin!
-
-
Низомий "Хамса" сига ишланган расмлар
Кўлёзма китоблар билан узвий боғлиқ бўлган мўьжаз расмлар Ўпта ва Яқин Шарқ классик адабиёт вакиллари орасида айниқса, Низомий Ганжавий асарларига кўп ишланган.
-
Aldangan Ayselning tavbasi
Alamli bolalik yillarim "Birin-ketin butun oila azo'larimni yo'qotdim. Falokat ustiga falokat yog'ilar edi. Dunyoda yakkayu yolg'iz qolgandim go'yo. Mehribon va tirgak bo'ladigan biror kishim yo'q edi. Men uchun yagona tasalli ko'z yoshlarim edi. Oldinda hayotning og'ir kulfatlari kutib yotardi..."
-
Гумроҳлар
Қорақалпоқ адиби Тўлепберген Қайыпбергенов асарларининг ушбу учунчи жилдига унинг машҳур "Қорақалпоқ достони"дан ўрин олган "Гумроҳлар" асари киритилди.
-
Inson - davr ko'zgusida va davr -inson taqdirida
2017 yilda xalqimizning otashqalb farzandi , chorak asr davomida o'zbekistonga rahbarlik qilgan buyuk siyosiy va davlat arbobi, taniqli yozuvchi va shoir Sharof Rashidov tavalludining 100 yilligi keng nishanlangan.
-
Шырашылар
Инсанның өмири жасаған жасы өткерген кунлери менен есапланбайды. Бир кунге арзымайтуғын жуз жас, жуз жылға татыйтуғын бир кунлик өмир бар.
-
Самарканд девони
Китобла хозирги замон Озарбайжон шеъриятининг порлок намояндаларидан бири Фарид Хусайннинг “Самарканд девони” шеърий силсиласи Урин эгаллаган. Бу туркумни шоирнинг фонийлик хиси, инсон хаёти маъиосига яратган шеърий обидаси десак Зфинлидир. Шеърда дунбнинг фонийлиги, уткинчилиги нихоятда теран, узгача мазмунда уз аксини топган. Китоб икки кадрдон халкнинг рухи, тафаккури, дунбкараши якинлигининг шеърий ифодаси нуктаи назаридан хам гоятда кадрли. “Самарканд девони” Озарбайжон-Узбекистон адабиСтига муносиб тухфадир. Шеърий туркум.
-
Туркий давлатлар бирлиги. Глобал интеграциянинг Евроосиё модели
Озарбайжон Миллий Мажлисининг депутаты Жаваншир Фейзи- евнинг “Туркий Давлатлар Бирлиги ” китоби турк дунёсининг так,- дири билан боглик, энг долзарб масала - туркий тилли давлатлар бирлигини яратиш масаласига багиишанган. Асарда бумасаланинг фундаментал асослари тадқик, этилади, туркий давлатчилик ге-незисы, турк цивилизациясининг, турк сиёсий маданиятининг теран томирлари, умумтурк бирлиги гоясининг тарихий такомили, дунё маданиятининг, Буюк ипак йули сиёсатининг, Евроосиё геосиёсатининг тараққиёт тарихида туркий халкларнинг роли, Евроосиёнинг “Турк консенсуси ” янгича ёндашув контекстида тахрил қилинади.
-
-
Отабек Элденгиз
Замонавий Озарбайжон адабиётининг талантли вакили Юнус Угуз бир неча тарихий романлар муаллифилир. Унинг “Амир Темур’’, “Малика ва жодугар”, “Султон Али Арслон" асарларн аллакачон узбек китобхонларнга яхши таниш. “Отабек Элденгиз” адибнинг узбек тилида чоп этилган туртинчи романидир. Асар Шамсидцин Элденгиз ва унинг отабеклар давлати хакида суз боради. Унда барча туркий халклар учун кадрият саналиб келинган, аммо бугунги кунда унутиластган миллий кадриятлар, утмиш ва кслажак уртасидаги мантикийликни таъминловчи урф одат ва анъаналар, тарихнинг бизга маълум ва ноъмалум кирралари каламга олинади. Асарда бола Шамсиддиннинг 1136 йилда давлатчиликка асос еолиб, Отабек Элденгиз даражаеи кутарилгунигача булган тарихий давр фактлар асоеида бадиий талкин килиниб, мусулмонлар уртасидаги уруш ва низолар каламга олинади.
-
Муҳаббат қосығы
Инсан журегинде бир өмир сақланып қалатуғын муҳаббат сезимлери, оның ләззети ҳәм тәшўишлери автор тәрепинен қызықлы сюжетлер менен берилген.
-
Овчи (тарихий роман)
Кулингизда 2016 йилнинг апрель тукнашувларига багишланган, Бокуда нашр қилинган қизиқарли бир роман турибди. Ушбу роман озарбайжонлик миллий қаҳрамон Мурод Мирзаев жасоратидан баҳс килса-да, умумам, ватан учун шаҳид булган барча мард йигитларнинг нурли, азиз хотирасига багишланади. Асарда уч нафар Мурод образи билан танишасиз ва бу тасодиф сизни ҳайратлантиради. Роман қаҳрамонларининг ватан озодлиги йулидаги жасоратлари ва вокеалар баёни ватандаги тинчлик ҳамда юрт мустақиллиги улуг неьмат эканлигини яна бир бора ёдга солади.
-
Гоялар жанги. XIX-XX а.а. Туркистон ва Жанубий Кавказ
Мазкур тадкикотнинг максади укувчиларни йирик жаҳон ҳокимиятларининг геосиёсий уйинларига хос жихатларни англашга ундашдан иборатдир. Ушбу нашрда жахон тарихининг долзарб ва ўткир муаммолари тадкики натижалари укувчи эътиборига тарихий фактлар асосида хавола этилмокда. Фожиали окибатларга олиб келган бу муаммолар империя-мустамлакачилиги ва совет-болшевик мустабит тизимининг турфа киёфали вокеликларининг манзарасида куриб чикилган. Китоб кенг китобхонлар оммасига, мутахассис тарихчиларга ҳамда тарих ва конфликтология муаммоларига кизикувчиларга мулжалланган.
-
Низомий "Хамса" си талқини
Низомийнинг шоҳ асари унинг “Хамса” си - беш достондан иборат тупламидир. ''Хамса “Бешлик” ни англатади. Улар куйидагилардир: "Махзани асрор" ("Сирлар хазинаси"); “Хусрав ва Ширин” “Лайли ва Мажнун” “Хафт пайкар” (“Етти гўзал”) ва “Искандарнома”. Улуг шоирнинг “Хамса”си кейинги асрларда унга ухшатма килиб ёзилган бошка “Хамса” ларнинг ҳам ёзилмогига сабабчи бўлди. Улар орасида куп шухфат топганлари Хусрав Деҳлавий, Жомий ва Навоийлар яратган “Хамса” достонларидир. “Хамса” узок асрлардан бери халклар ўртасида ззгулик, хайр ва чин инсонийлик ғояларини илҳом билан ташвиқ этувчи асар сифатида катта урин эгаллаб келади. Академик Азиз Қаюмов Алишер Навоий “Хамса”сини тўла тадқиқ этганлиги китобхонларга маълум. Машҳур олимнинг Низомий “Хамса” си талкини мумтоз адабиёт ихлосмандлари, адабиёт ўқитувчилари ва талабаларга қўшимча кулланма вазифасини утайди.
-
Бедная лиза
Н. М. Карамзин стремился в своей чувствительной повести «Бедная Лиза», написанной в духе сентиментализма — новом, прогрессивном литературном направлении 70—80 х гг. XVIII во ка, изобразить жизнь и чувства простых людей.