-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
-
-
Muhammad alayhissalom hayotlaridan o'n qissa
Men kitobman va bundan juda xursandman. Va mavjud narsalardan, eng muhimi, qimmatbaho narsalardan bo‘lganim uchun g'ururlanaman. Mening varaqlarim mol-dunyo va pul varaqlaridan mo‘tabar, qadrli. Buning sababi shuki, Alloh taolo insonlarni hidoyatga boshlamoqchi bo‘lganida ularga kitob nozil qildi... Muqaddas kitobni... Tavrot ham kitob, Injil ham kitob va Qur’oni karim ham-Kitob.
-
Xadicha Binti Xuvaylid
Ushbu risola Payg’ambarimiz Rasululoh sallallohu alayhi va sallamning ayollari, u zotga ilk iymon keltirgan zoti sharifa, barcha mo’minlarning onasi – Xadicha roziyallohu anho hayotiga bag’ishlangan. Unda Xadicha onamizning bolaliklari, oilalari, Payg’ambarimizga qanday turmushga chiqqanlari, Islom dini yo’lida chekkan mashaqqatlari hikoya qilingan.
-
Chahoryorlar. Mashhur to'rt xalifa haqida risola
Bu yerda zikr qilinadigan to’rt halifa haqida Muhammad (sallallohu alayhi vassallam) payg’ambarning hadislari ham bor. “Haq taolo, - do’stlarimni butun insonlarga fazilatli qilib yaratgan. Bu do’stlarim ichida to’rt kishi – Abu Bakr, Umar, Usmon va Alining fazilatlarini yuqori etdi. Ularni do’stlarimni eng yaxshisi qildi”. Yana boshqa yerda keltirilgan hadisi sharifda “do’stlarim go’yo yulduzlar singarilar. Qaysi biriga ergashsangiz, to’g’ri yo’lni topursiz”, deydilar. Birinchi hikoyamiz – hulafoyi roshidiyn – to’g’ri yo’l ko’rsatuvchi halifalarning avvalgisi sanalmish Abu Bakr as-Siddiq haqida.
-
АБУ АЛО АЛ-МААРРИЙ (ҳаёти ва ижоди)
Китобчада ажойиб мутафаккир Абу Ало ал-Мааррийнинг ҳаёти ва фаолияти, динга ва диний хурофотларга қарши актив курашганлиги, шунингдек, атеистик қарашлари баён қилинади.
-
Нобель мукофати олган адиблар
Нобель мукофоти- энг катта адабий мукофот. Бундан каттароғи йўқ. Ҳар бир давлатнинг ўнглаб миллий мукофотлари бор, лекин Нобель мукофоти энг нуфузли ғисобланади.
-
-
Дунёвийлик фалсафаси
Тўпламда диний ва дунёвий илмларнинг ўзаро муносабатлари ва уларнинг тарихий босқичлари ҳамда дунёвий фанларнинг инсоният маънавиятининг такомиллашувидаги муҳим аҳамияти, шунингдек, мамлакатимиз ривожланишида фундаментал фанларнинг ҳал қилувчи роли тўғрисида сўз юритилади. Китоб мамлакат тараққиётининг келажагига бефарқ бўлмаган барча китобхонларга мўлжалланади.
-
Диний ва дунѐвий маданият уйғунлиги
Ушбу мўъжаз рисолада ёшларимизни дунёвий ва диний маданият уйғунлиги асосларидан хабардор қилишга қаратилган маълумотлар келтирилиб, тарихий хотира ва дунѐвий-диний маърифат шаклланиши асосларидан баъзи бир лавҳалар ҳамда дунёвийлик асло даҳрийлик эмаслиги оммабоп тилда баён қилинган. Рисола кенг китобхонлар оммаси (умумтаълим мактаблари, академик лицей, касб-ҳунар коллежи ўқувчилари, магистрлар ва малака ошириш тингловчилари)нинг бу борадаги тушунчаларини тўлдириш учун ѐзилган. У
-
Ақл инновацияси
Китобда умуминсоний жараёнлар, мавжуд муаммолар ва уларнинг ечимлари, кейинги йилларда мамлакатимизда амалга оширилган кенг куламли ислохотлар, жахондаги глобал муаммоларнинг Узбекистон худудида бартараф этиш борасида олиб борилаётган изчил ижтимоий-сиёсий, иктисодий ва маданий-маърифий сиёсат хакида мулохаза юритилади.
-
Сочинения в трех томах том 2
По мере того как мы приобретаем познания мы должны разделить их на классы. Классы меньшей общности порядка в наших знаниях.
-
Курс теории музыки.
Предлагаемый "Курс теории музыки" охватывает круг нормативных сведений о музыкальном искусстве и его выразительных средствах, составляющих основу, фундамент теоретического образования музыканта-профессионала.
-
Абдурауф Фитрат - Адабиётшунос
Миллий тилнинг шаклланганлик даражаси миллий онг тараққиётидаги асосий босқич саналгани учун ҳам ХХ аср бошларида Туркистонда юз берган маданий ўзгаришлар тил мужодаласи кураши билан ҳамқадам равишда ризож топган. Рус мусташриқи В. Бартольд (1869-1930) асримиз бошларида маҳаллий аҳоли ўртасида юз бераётган миллий фарқланишнинг омиллари хусусида сўз юритаркан, шундай хулосага келган: «Ўрта Осиёнинг маҳаллий аҳолиси ўзини муслим ёки бирор шаҳар ва туманнинг фуқароси деб билади. Миллий онг масаласи унинг учун кун аҳамиятга молик эмас Фақатгина кейинги вақтларда Оврупо маданиятичинг таъсири (Русия орқали) остида миллий бирликка эришиш учун урунишлар бўлган.
-
Ўзбекистон -Японя Ўзбек дипломатиясининг янги босқичи
Шу билан бирга илмий- техникавий тараққиёт имкониятларининг нотекис тақсимланганлиги туфайли давлатлараро муносабатлар тизимидаги мувозанатнинг ўзгаришига олиб келди.
-
Фараби- крупнейший мыслитель средневековья
За короткий исторический период в Узбекистане была ликвидирована средневековая отсталость, республика достигла высокого уровня индустриального и культурного развития.
-
Культура и религия.
Каково взаимоотношение культуры и религии? Чем объяснить, что культурное наследие прошлого сплошь и рядом связано с религиозной идеологией? Какую роль играла религия в развитии культуры?
-
Оила ёки оила бошқариш тартиблари
Оила масаласи, унинг жамият ҳаётидаги ўрни қадим-қадимдан файласуфлар, адиблар ва бошқа олимларни қизиқтириб келган. ХХ аср Туркистон жадидчилик ҳаракатининг улкан намояндаларидан бири Абдурауф Фитрат ҳам ушбу масалага алоҳида эътибор берган. У мазкур асарида оила қуриш заруратидан тортиб, оила аъзоларининг ўзаро муносабатлари, ота-она, фарзандларнинг ҳуқуқ ва бурчлари, ҳатто, гўдакларни тарбиялаш ва унда ёш она ларнинг ўзини қандай тутиши кераклиги ҳақидаги масалаларгача чуқур ёритиб берган. Ижтимоий омил сифатида оиланинг жамиятдаги ўрни, болаларнинг ижтимоий, ахлоқий ва меҳнат тарбиясига алоҳида эътибор берилган. Шу билан бирга соғлом, маърифатли оила ва у вояга етказадиган ҳар томонлама етук авлоднинг шу миллат ва мамлакат иқтисодий-сиёсий ривожининг, шу юрт шону- шуҳрати, қудратининг пойдевори, абадул-абад мавжудлигининг муҳим шартларидан эканлиги таъкидланган.