-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
“БОБУРНОМА” ЛЕКСИКАСИ
Ушбу монография «Бобурнома» лексикаси тадкикига багишланган. Унда нзохланган миеоллар асосида узбек адабий тили тараккиётининг фонетик, лексик, грамматик хусусиятлари, фонетик ^згаришлар, лексиксемантик жараёнлар, эски узбек тили даврига хос жихатлар ёритилган. Монография олий Укув юртларининг филология факультета талабалари, магистрлар, аспирантлар, тадкикотчилар, академик лицей укувчилари ва «Бобурнома»нинг барча ихлосмандларига м^лжалланган.
-
Собрание сочинений. 4-том
В четвертый том входит проза Лермонтова ("Герой нашего времени", "Кавказец", "Княгина Лиговская"и др.), а также письма поэта.
-
Qorako'z majnun
O'zbekiston Qalaramoni ardoqli adibimiz Saud Ahmadning ushbu to'plamida uning turli yillarda yaratgan sara asarlari jamlangan. Kitobdan o'rin olgan «Qorako'z majnun», «Sarob», «Azroil o'tgan yo'llarda hikoyalarida ona va farzand, ota va o'g'lonlar o'nasidagi keskin munosabatlar ildizi ase fojeasi, mustabid tuzum siyosati, mafkurasi, axloqiy uqidalariga borib tutashadi, fojealar mash'um Siyosatning mudhish oqibati tarzida tasvirlangan.
-
ХА Ё Т М Е З О Н И
«Хожа Юсуф Хамадоний — кунияти Абу Ящубдур [Имом, олим, орифи раббоний, гузал доллары, куп эхсонлари, юксак, каролют ва мацомотлари бор эди]. Хожанинг гариб уолоти ва ажиб мак^омоти андин купракдурки, шару клипса булгай. Ас%об аросинда хулафоси турт киши эрдилар: Хожа А бдулло% Барраций ва Хожа Хасан Андоций ва Хожа А^мад Яссавий ва Хожа Абдулхолщ Биждувоний. Ва Хожа Юсуфдин сунгра бу турт кишидин хар бири иргиод ва даъват мацомида эрмишлар ва муридлар анинг хизматида адаб била мулозшш>.
-
МАКТАБДА УРГАНИЛАДИГАН МУМТОЗ ШЕЪРИЯТНИНГ ВАЗН КУРСАТКИЧЛАРИ
Маълумки, \ар кдндай шсърий асарни урганиш уни ифодали Ук^ишдан бошланади. Зеро, шоириинг и>явий-бадиий нияти, асарда мужассамлантирилган *ис-туйрулар, кд\рамонларнинг маънавий циёфалари, ижодкорнинг бадиий да^оси, она тилининг бехад г^зал-ликларидан фойдаланиш ма^орати аввало ифодали укиш чорида намоён булади. Бу жараёнда Укувчи шоир ижодхонаси бклан як,ин-дан танишиб, унинг тафаккур олами, бадиий хаёлот калами, инсо-ний кечинмаларни англаш ва таъсирчан ифодаларда жилолантириш санъаткорлиги, \ар бир суз, *ар бир товуш нафосату назокатидан безавол лирик ва эпик тимсоллар чизишда ба^раманд булиш сало-^иятини теран *ис цилади, кдлам со^иби к;албининг энг нозик э^гирослари билан ошно булади. Ифодали ук^иш ижодкор бклан укувчи муносабатларини \ам белгилаб, урганилаётган шеърий асар-га к,изик,иш, эътибор, му^аббат уйротади. Бу эса шеър тахдили учун роятда му^имдир.
-
ТУПРОК МИНЕРАЛОГИЯСИ
Кулланмада Узбекистан тупрокдари ва уни *осил кдлувчи жинс — кум, чанг, лой к?1сми таркибидаги минераллар, уларнинг кристаллогра-фик ва кристаллокимё тузилиши табиий омиллар, инсон таъсири нати-жасида узгариши, тарк;алиши баён этилган. Кулланма олий укув юртларининг биология, копилок; хужалиги, туп-рокдиунослик ва агрокимё фанлари буйича билим олувчи талабаларига мулжалланган.
-
УЗБЕК АРУЗИ ЛУГАТИ
«Халкнинг маънавияти ва маданияти, унинг \акм-к;ий тарихи ва узига хослиги кдйта тикланаётганлиги, — деб ёзадилар \урматли президентимиз И. А. Каримов, — жамиятимизни янгилаш ва тараккий эттириш йулидан муваффакиятли равишда о л Fa силжитишда \ат к^илувчи, таъбир жоиз булса, белгиловчи а\а.миятга эга-дир»
-
хофиз газалиётида маънолар силсиласи
Хофиз газалиётидз сузларнинг маънолар силсиласи, газал мулкининг беназир султонининг иаётлиги давридаёк унинг замондошлари учун яширин сирлар оламига аиланган. Шунинг учун Хофиз ижодага нисбатан "лисон - ул гай б" ("гайб тили"]
-
ЧУЛПОН
Шеър шоирнинг нмонн б?лса, шонр халкнинг, Ватаннииг эт камдан кам шонрга мустахкам эьтнкод ва ме.\нат яаИ# Афсус диган бахт. Абдул.\амнд Сулаимои Чулпон ана шундаи шонрларА шоирнинг £зн бу кунларга ста олмади. Мазкур риеола гамгусор шоншптп вимли нжодн vs»» —
-
ГАЗАЛ ГУЛШАНИ
Ушбу рисола адабий су^бат, та^лнл-мушо^ада шаклида ёзилган булиб, буюк узбек шоири ва мутафаккирн Алишер На-вони газаллари та^лилига багишланган. Чунки Навоий разалнёти-нннг роявий олами нацадар кенг булса, бадиий таркнби ^ам шу кадар жозибали ва ранглидир. Шоир газалларида тадбиц цилин-ган поэтик образ ва санъатлар ижод а^лн учун ^амиша майорат намунаси булиб коляпрпяпн
-
The Sea Floor
Man’s understanding of how this planet is put together and how it evolved has changed radically during the last 30 years. This great revolution in geology – now usually subsumed under the concept of Plate Tectonics – brought the realization that convection within the Earth is responsible for the origin of today’s ocean basins and continents, and that the grand features of the Earth’s surface are the product of ongoing large-scale horizontal motions. Some of these notions were put forward earlier in this century (by A. Wegener, in 1912, and by A. Holmes, in 1929), but most of the new ideas were an outgrowth of the study of the ocean floor after World War II. In its impact on the earth sciences, the plate tectonics revolution is comparable to the upheaval wrought by the ideas of Charles Darwin (1809–1882), which started the intense discussion on the evolution of the biosphere that has recently heated up again
-
Саҳна ва замон
Қўлингиздаги китоб муаллифнинг ярим аср мобайнида матбуот саҳифаларида чоп этилган айрим адабий-танқидий, илмий мақолалари, спектаклларга тақриз, саҳна санъатининг етакчи сиймолари ижодига бағишланган битикларни ўз ичига олади. Китоб мутахассис театршунос, санъат журналистлари, олий ўқув юрти талабалари билан бир қаторда санъат ихлосмандлари эътиборидан ҳам четда қолмайди деган умиддамиз.
-
АБДУЛЛА ҚАҲОРНИНГ «САРОБ» РОМАНИДА ШАХС ФОЖИАСИ ТАЛҚИНИ
Истиқлол туфайли илм аҳли узоқ давом этган яккаҳоким мафкура тазйиқидан халос бўлди, фикр эркинлигига кенг йўл очилди.
-
ДОМЛАЛАР
Узбекистан Кдхрамони, та ни кути адабиётшунос олим ва жамоат арбоби Озод Шарафиддинов умрининг сУнгги кунига кддар кули дан каламини к?ймаган; калбидаги жамики эзгу туйгу-фикрларни бошца- ларга илинган багри уммой инсон эди.
-
-
Tanlangan hikoyalar
Absulla Qahhor hikoyalari teran mazmun-mohiyati, voqialar tasvirining rang-barahgligi hamda ifida tilining ravonligi bilan ajralib turadi.