-
Veterinariya va chorvachilik
-
Veterinariya va chorvachilik
-
Veterinariya va chorvachilik
-
-
-
-
-
-
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
100 китоб тўплами 68-китоб ҚОРАМОЛЛАРНИ ПАРВАРИШЛАШ
Ўзбекистонда иқтисодий ислоҳотлар самарасида турли мулкчилик ва хўжалик юритиш тизими такомиллашиб бормоқда. Қишлоқ хўжалик ва чорвачилик маҳсулотлари етиштиришда шахсий ёрдамчи, деҳқон ва фермер хўжаликлари иқтисодий барқарорликнинг қудратли омилига айланмоқда. Чорвачилик озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда муҳим аҳамият касб этмоқда. Унинг улуши мамлакатда ишлаб чиқарилаётган қишлоқ хўжалик маҳсулотларининг 46,5 фоизини ташкил этмоқда. Қорамолчилик чорвачиликнинг етакчи тармоқларидан бири бўлиб, аҳолини сут ва гўшт маҳсулотлари ҳамда енгил саноатни тери ва бошқа хомашё билан таъминлашда устуворликка эга. Етиштирилаётган сутнинг 98 фоизи ва гўштнинг 63 фоизи қорамолчиликка тўғри келади.
-
100 китоб тўплами ҚОРАМОЛЛАРНИ БЎРДОҚИЛАШ 76-китоб
Қорамолчилик – чорвачиликнинг асосий соҳаси ҳисобланади. Етиштирилаётган сутнинг 99% дан кўпроғи ва гўштнинг 50 фоизи қорамоллардан олинади. Aйрим ҳудудлар ва хўжаликлар табиий-иқтисодий хусусиятларига қараб, чорвачилик, сут, сут-гўшт ва гўшт йўналиши бўйича ихтисослашган. Юқори сифатли чорвачилик маҳсулотларини ишлаб чиқаришни кўпайтириш йиллар давомида ўз аҳамиятини йўқотмаслиги, мамлакатимиз аҳолисининг ўсиши ва инсониятнинг озиқовқат маҳсулотларига бўлган эҳтиёжини қондириш билан тобора муҳим аҳамият касб этмоқда. Шу боисдан ушбу соҳани ривожлантиришга катта иқтисодий аҳамият берилади.
-
100 китоб тўплами ҚОРАМОЛ КАСАЛЛИКЛАРИ 71-китоб
Чорвачилик ва ветеринария соҳасида давлат бошқаруви тизимини тубдан такомиллаштириш, ҳайвонларнинг соғлиғини сақлаш бўйича самарали ишларни ташкил этиш, давлат ветеринария назоратини кучайтириш ва ветеринария хизмати сифатини ошириш, эпизоотик осойишталикни ҳамда озиқ-овқат маҳсулотлари хавфсизлигини таъминлаш, ички ва ташқи бозорларда талаб юқори бўлган рақобатбардош ҳамда келиб чиқиши ҳайвонотга мансуб бўлган маҳсулотларни ишлаб чиқариш долзарб масалалардан ҳисобланади.
-
100 китоб тўплами ҚОРАҒАТ ЕТИШТИРИШ 42-китоб
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 11 декабрдаги «Мева-сабзавотчилик ва узумчилик тармоғини янада ривожлантириш, соҳада қўшилган қиймат занжирини яратишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги ПҚ-4549-сон қароридаги вазифалар муҳим стратегик вазифалардан ҳисобланиб, мева-сабзавот ва узумчилик соҳасида юқори қўшилган қийматли маҳсулотлар ишлаб чиқиш, экспорт ҳажмини ошириш, фойдаланишдан чиққан ва лалми ерларни ўзлаштириш, пахта, ғалладан қисқартирилаётган майдонларга экспортбоп қишлоқ хўжалик экинлари экишни кўпайтириш, шунингдек, боғ, токзор ва иссиқхоналар имкониятларидан самарали фойдаланишни йўлга қўйиш ҳамда мазкур фаолиятга тегишли меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлардаги ваз
-
100 китоб тўплами ҚОВУН ВА ТАРВУЗ ЕТИШТИРИШИ 16-китоб
Президент Шавкат Миромонович Мирзиёевнинг 2018 йил 29-30 ноябрь кунлари Хоразм вилоятига ташрифи давомида берилган топшириқлари ва 30 ноябрь куни Халқ депутатлари вилоят кенгашининг навбатдан ташқари сессияси йиғилиши баёни ижроси, шунингдек, Хоразм вилоятида қовун етиштирувчилар хўжаликларини ташкил этиш, илмий-тадқиқот муассасалари билан ҳамкорликда ишлар олиб бориш, инновацион технологиялар асосида қовуннинг очиқ майдонларда ва иссиқхонларда етиштириш, уни қайта ишлашни комплекс ривожлантириш, соҳанинг экспорт салоҳиятини янада юксалтириш мақсадида, Вазирлар Маҳкамасининг 2019 йил 12 февралдаги “Хоразм вилоятида қовун етиштириш ҳажмларини янада кўпайтириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 114-сон қарори тасдиқланди.
-
Малакавий таълим методикаси
Техника ривожи ишчини келажакда кам малака талаб қиладиган ишларни бажаришдан озод қилиш учун база яратади, дастур тузиш, технологик жараёнлар режимини ишлаб чиқиш ва унинг боришини назорат қилиш функцияларини кенгайтиради.
-
Оvqatlanish fiziоlоgiyasi
Ushbu uslubiy qo`llanma o`z ichiga “ Оvqatlaninsh fiziоlоgiyasi” kursi bo`yicha bir nеcha mavzuni оlgan bo`lib, unda ratsiоnal оvqatlanish qоidalari, printsiplari, rеjimlari, tayyor taоmlarni saqlash qоidalari, vоsitalari, оziq mоddalarning turlari, оziq-оvqat mahsulоtlaridagi оziq mоddalarning ahamiyati to`g’risida nazariy ma’lumоtlar bеrilgan.
-
Ona tili 7-SINF
O'rta umumiy ta'limda ona tili fanining o'mi beqiyos. Yurtboshimiz ta'kidlaganlaridek, «Dunyodagi jamiki ezgu fazilatlar inson qalbiga, avvalo, ona tilining betakror jozibasi bilan singadi. Ona tili — bu millatning ruhidir».
-
100 китоб тўплами ҚОВОҚ ЕТИШТИРИШ 9-китоб
Қовоқдош экинлар озиқли ва таъм сифати юқори бўлганлигидан қадимда Ўрта Осиё ҳалқларининг энг муҳим ва севимли маҳсулоти бўлиб келган. Сабзавотлар инсон организмини карбон сувлар, оқсиллар ва ёғлар билан тўйинтиришда қўшимча манба ҳисобланади. Энг кўп истеъмол қилинадиган сабзавотларнинг озуқалик қуввати 150-400 к/ккал ни ташкил этади. Улар ўз таркибида кўп миқдорда биологик актив моддалар: витаминлар, тузлар, пектин моддалари, ферментлар, органик кислоталар, эфир мойлари, хушбўй ҳид берувчи моддаларни сақлайди, шунинг учун улар шифобахшлик ҳамда юқори мазага эгадир.
-
Бошланғич таълимда инновация
Мазкур ўқув методик қўлланмада инновацион педагогиканинг вужудга келиши, унинг илмий ва ижтимоий жиҳатлари, педагогик инновация мундарижаси ва йўналишининг асосий негизи, моҳиятлари, ўқиш фаолиятининг инновацион тузилиши, мактаб ўқувчилари тарбияси ва ҳ. к. ҳақида сўз боради.
-
FIZIKA
M azkur o'quv-uslubiy qo'llanm a “Fizika” fanidan 5140109 - Gidrologiya, 5140700 - Gidrometeorologiya, 5311500 -G eodeziya, kartografiya va kadastr ta’lim yo'nalishi talabalari uchun m o'ljallangan bo lib, fizika fakultetining “Umumiy fizika” kafedrasi professoro'qituvchilari tomonidan ishiab chiqilgan. Fizika fani o'quv-uslubiy qo'Ilanmasim yaratishda yetakchi xorijiy OTM iarning o'quv dasturlariga kiritilgan adabiyotlardan olingan m a’lumotlar kiritilgan.
-
Wissenschaft und Wissenschaftsforderung in der Bundesrepublik Deutschland
Die Geschichte der deutschen Universitäten und Forschungseinrichtungen ist Teil der europäischen Kultur- und Universitätsgeschichte. Bologna (1119) und Paris (1253) waren Vorbilder für die ersten deutschsprachigen Universitäten, damals in Prag (1348) und Wien (1365). Auch die ersten Universitäten im Gebiet der heutigen Bundesrepublik Deutschland, Hei-delberg (1386) und Köln (1388), sowie Erfurt (1392), Leipzig (1409) und Rostock (1419) im Gebiet der DDR, zählen zu den ältesten europäischen Universitätsgründungen. In der Auseinandersetzung zwischen Scholastik und Humanismus, im Kampf zwischen Reformation und Gegenreformation kam es im 15. und 16. Jahrhundert zu einer Vielzahl weiterer Gründungen, von denen nicht alle dauerhaften Bestand hatten (von den 1792 nach der Französischen Revolution im deutschen Sprachraum bestehenden 42 Universitāten wurden über die Hälfte bis nach den Napoleonischen Kriegen 1813/14 wieder aufgelöst). Nach einer gewissen Erstarrung und Verschulung im 17. Jahrhundert brachten das Zeitalter der Aufklärung sowie die zunehmende Bedeutung von Mathematik und der Naturwissenschaften eine neue Belebung. Besondere Bedeutung kam der Gründung Göttingens (1737) zu; einer Gründung aus dem Geist der Aufklärung, de der Entfaltung der Mathematik und der emporsteigenden Erfahrungswissenschaften ebenso wie den praktischen Erfordernissen des 18. Jahrhunderts Rechnung trug.
-
Xalq pedagogikasi
Xalq pedagogikasida ishontirish, isbotlash, ta’sir, ibrat namunasi, tajriba natijalari, tasdiqlash kabilar tarbiyada muhim o’rin tutadi. Masalan, dov-daraxt, tog’-tosh, parrandadarrandalarga bag’ishlangan folklor namunalari bularning zaminida ekologik tarbiya yotadi.
-
Педагогика
Ёш авлодни тарбиялаш кишилик жамияти вужудга келган пайтдан бери мавжуд. Тарбия ишлаб чиқаришда ва ижтимоий ҳаѐтнинг бошқа соҳаларида авлодлар ўртасидаги давомийлик алоқаси учун зарурдир.
-
Педагогик маҳорат
Унда педагогик маҳорат-педагогик система сифатида қаралиб, унинг ташкил этувчилари ажратиб кўрсатилган. Ҳар бир ташкил этувчининг мазмуни ва уни эгаллаш усуллари баѐн этилган. Педагогик таъсир этиш шакллари ва улардан фойдаланишнинг ўзига хослиги кўрсатилган.
-
ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ФИТОПАТОЛОГИЯСИ
Мазкур дарслик барча кишлок хужалиги экинлари касалликлари, уларни кузгатувчиларининг биологияси, морфологик хусусиятлари, купайиш усуллари, шунингдек келтирадиган зарари ва уларга карши уйгунлашган курашиш тадбирлари тугрисидаги батафсил маълумотларни уз ичига олган. Дарсликда кишло хужалиги экинлари касалликларига šаршугулланиладиган энг замонавий препаратлар, уларни куллаш усуллари ва меъёрлари, шунингдек сохага оид илгор тажрибалар хам ёритилган. Дарслик «кишлок хужалиги фитопатологияси» фани юзасидан тузилган намунавий дастур асосида ёзилган бўлиб, у олий ва ўрта махсус билим юрти талабалари, ўкитувчилар ва кишлок хўжалиги тизимида ишловчи ходимлар учун мўлжалланган. Дарсликдан кенг китобхонлар оммаси хам фойдаланиши мумкин.