-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Бобур Ҳиндистонда
Асарда Бобур ва Бобурийлар сулоласининг Ҳиндистондаги маданий ҳаётининг шаклланишида тутган ўрни ҳақида фикр юритилади.
-
-
-
Саробга алданганлар қисмати
Ватан - муқаддас, унинг ҳар қарич ерини кўз қорачиғидек асраш, тараққиёти, келажаги учун хизмат қилиш - барчамиз учун шараф. Аммо, билиб-билмай, саробга алданиб, хоинлар қутқусига ўчиб, Ватанга хиёнат қилган кимсалар охир-оқибат пушаймонга ботадилар. Мазкур китобда ана шундай юртдошларимизнинг надоматга тўла мактублари, уларнинг яқинлари томонидан билдирилган фикр-мулоҳазалар ўз аксини топган. Тўплам кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-
Қора кўзлар
Майнинг охирлари. Водийларда барвақт хазон бўлган лолақизгалдоқлар Туркистон тизма тоғининг этакларида энди очилган.
-
Tom Soyerning boshidan kechirganlari
Mark Tvenning «Tom Soyer», «Geklberri Finn», «Tom Soyer va Geklberri Finning boshdan kechirganlari», «Tom Soyerning yangi sarguzashtlari», «Yanki va qirol Artur» singari asarlari nafaqat G‘arbda, balki butun Sharqda ham million-million kishilar tomonidan sevib o‘qilmoqda.
-
Лолазор
Йигирма йил аввал эди, куз эди, еру осмон тиниқ эди. Ва хавода ўргимчак иплари охиста сузардики, Назар Яхшибоевнинг хайёлига айни чиройли уй келди.
-
Фаргона тонг отгунча
Утган асрнинг сунгги кузи Корабулокка очик чехра билан келди. Унинг гулгун сиймосидан узок вактларгача нур аримади.
-
Бозор
Бозорга кирмаган ким бор!.. Роман қахрамони Фозилбек эса бир қарасангиз хаётини бозорсиз тасаввур қилолмайди, бир қарасангиз бозорни мутлоқо жиним суймайди.
-
Уста ва Маргарита
«Уста ва Маргарита» бизга қай бир жиҳати билан қадрли? Ундаги қайси манзаралар бизни ўзига ром этган? Асарда қандай оҳанрабо борки, адабиёт ихлосмандлари ҳар гал у ҳақда янги-янги фикрларни ўртага ташлайдилар?Биз асарнинг сюжети ҳақида умумий фикр билдиришдан йироқмиз. Шуниси аниқки, «Уста ва Маргарита»ни ўқиган миллион ўқувчининг қалбидан миллион хил фикр, миллион хил тасаввур ўтади. Уни ҳар ким ўз қарашларига мослаб таҳлил қилади, ундан ўзига маънавий озуқа олади. Романдаги ҳар бир қаҳрамон билан боғлиқ воқеалар ўқувчи қалбидан шундай чуқур ўрин эгаллайдики, китобхон ҳам психологик, ҳам фантастикага йўғрилган бу асарни кучли ҳис-ҳаяжонсиз ёхуд осон унутилиб кетадиган воқеадек қабул қилолмайди. Асар мутолааси ўқувчидан алоҳида эътиборни ва мутолаага маълум бир тайёргарликни талаб этади.