-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Veterinariya va chorvachilik
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Veterinariya va chorvachilik
-
Кунсулувнинг сирли хатлари
Ушбу китобда ёзувчининг турли йилларда ёзган ҳикоялари жамланди. Ҳикояларда қишлоқ одамларининг танти феъл-атвори, эзгу юмушлари, севги-муҳаббат изтироблари, турмуш машаққатлари, орзу-интилишлари, янги асарларида эса ёшларнинг реал дунёқарашлари ўзига хос маҳорат билан кўрсатиб берилган. Мазкур ҳикоялар Сиз азиз ўқувчиларни жозибали тили ва табиийлиги билан мафтун этишига ишонамиз.
-
Робинзон ҳикояси
Мазкур «Робинзон ҳикояси» машхур инглиз адиби Даниэл Дефонинг «Робинзон Крузонинг ҳаёти ва ажойиб саргузаштлари» номли романининг қисқартирилган нусхаси бўлиб, XX аср бошида Фозилбек Отабек ўғли томонидан ўзбек тилига таржима қилинган.
-
Аламли дунёда аламли гулим
Инсоният яралгандан буён, инсонга одам деган буюк ном берилгандан бери суз яшаб келмоқда. Она боласинисуз билан чақиради. Бола ҳам онасига суз билан талпинади. Атрофимизни ўраб турган борлиқнинг моҳияти ҳам аслида сўзлардан таркиб топган. Дунёда сўздан-да қудратли куч йўқ. Инсонларни комилликка элтган ҳам, тубанликка қулатган ҳам сўздир. Бағритошларни симобдай эритган, золимни жаҳлидан туширган, душманни дўст қилган ва ёрнинг юрагига ҳам кириб борган сўздир. Азиз китобхон, ушбу китобда севимли шоирингиз Сирожиддин Саййиднинг қарийб қирқ йилдан ортиқ ижод намунаси СЕВГИ, МУҲАББАТ, СОҒИНЧ ва АРМОН туйғуларини тараннум этган шеърларини жамладик. Муҳаббат ҳақида шеърлар сизга манзур булишига ишонамиз.
-
Ислом йўналишлар мазҳаблар оқимлар
Ислом динида эътироф этилган йўналиш ва мазҳаблар кўп. Кейинги пайтда турли янги оқимлар ва гурухлар ҳам пайдо бўлди.
-
Кўктўнликлар (қисса ва ҳикоялар)
«Кўктўнликлар» Баҳодир Мурод Алинннг /Муродалиев/ биринчи йирик асари.
-
АСАРЛАР I жилд
Ўзбекистон халқ шоири Сирожиддин Саййиднинг (1958 й. т.) уч жилдлик Асарлар туплами биринчи жилдига унинг “Руҳим харитаси', 'Салқин харсанглар кафтида", "Севги мамлакати", "Куйдим" ва бошқа китобларидан олинган шеърлар, "Жароҳат", "Сўз ҳижрони", 'Саксонинчи йиллар", "Туполондарё билан хайрлашув", 'Таназзул' ва "Ном" достонлари, шунингдек "Биринчи суз" номли насрий оҳангларда ёзган битиклари киритилди. Сўз йўли - оғир ва сермашаққат. Осон ҳаёт бўлмаганидай, шеър ва шоирлик йўли ҳам азоб ва синовларга тулуғ. Шоирнинг илк ижодий паллаларидан бошлаб то етуклик фасли бошлангунга қадар салкам ўн беш йиллик "изланишлар, изтироблар, айрилиқлар ва соғинчлар' даврини узида мужассам этган мазкур биринчи жилд азиз уқувчиларни бефарқ қолдирмайди деган умидимиз бор. Сирожиддин САЙЙИД - "Дустлик" ордени соҳиби, Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев фармони билан 'Очил эй гул, ки бўстон вақти бўлди' китоби учун 2017 йилда Ўзбекистон Республикаси Давлат мукофоти билан такдирланган.
-
КЕЧА ВА КУНДУЗ
Ҳар йил бир келадиган баҳор севинчи яна кўнгилларни қитиклай бошлади. Яна табиатнинг дилдираган танларига илиқ қон югурди... Толларнинг кўм-кўк сочпопуклари қизларнинг майда ўрилган кокилларидай селкиллаб тушмоққа бошлади. Муз тагида лойқаланиб оққан сувларнинг ғамли юзлари кулди, ўзлари ҳорғин-ҳорғин оқсаларда, бўшалган қул сингари эркинлик нашъасини кемира-кемира илгари босадилар. Симёғочларнинг учларида якка-якка қушлар кўрина бошлади. Биринчи кўринган кўклам қуши биринчи ёрилган бодроқ нашъасини беради. Бултур экилиб, кўп қошларни қорайтирган ўсма илдизидан яна бош кўтариб чиқди... Мулойим қўлларда ивиб, сувга айлангандан кейин гўзал кўзларнинг супасида ёнбошлашни мунча яхши кўрар экан бу кўкат! Эркакларнинг гуллик дўпписига тегмай, яланг аёллар билан, уларнинг сочлари, гажаклари ва рўмол попуклари билан ҳазиллашиб ўйнаган салқин шабада... кўклам нашъаси билан шўхлик қилади. Ҳаёт нега бу қадар гўзал ва ширин бўлади баҳорда?
-
Qaraqalpaqnama
Soraw.Birinshi gápti ne ushın ózim -ózime bergen intervyodan basladim?. Juwap.Adam ómiriniń mańızı -ózinen --ózi mángi intervyo beriwden hám -ózinen --ózi mángi intervyo aliwdan ibarat. sondaǵana ol óz táǵdirine tereńrek úńiledi.
-
Инглиз тилидаги илмий адабиётларни ўқиш
Мазкур қўлланма университетлар ҳамда педагогика олий ўқув юртлари ижтимоий фанлар факультетлари талабаларига мўлжалланган.
-
Қадимги тарихчилар Ўрта Осиё ҳакида. Терма парчалар
Ушбу мажмуада 2500-3000 йил аввалги киёфаси- халкимизнинг яшаш тарзи, юрт химояси учун олиб борган урушлар, маиший турмуши, турли диний эътикодлари, жанг куролллари, умуман кадимги аждодларимиз турмушига доир жамики фқазилатлар баён этилган тарихий маълумотлар жамланган.
-
Alisa mo`jizalar mamlakatida
"Alisa mo'jizalar mamlakatida" deb umumiy nom berilgan mazkur kitobga biz bir qancha avlod vakillari sevib mutolaa qilgan va bugunning bolalari ham o'qishi kerak bo'lgan jahon adabiyotining eng sara ertaklarini jamladik.
-
Хўрланган ва хақоратланганлар
Бу китоб инсонийлик қадр-қиммати, инсонлараро мухаббат, садоқат ҳақида.
-
Qaraqalpaq folklorı(9-13)tomlar
Qate bolsa qáharlenbey keshirin Usi edi oylay -oylay júrgenim. Altı jıldan qizlar sawash maydani Qalmaqlardiń keler batır palwanı.
-
Qaraqalpaq folklorı
Jilaǵan jas qizlarǵa On kóz benen qaraǵan Men men menen buzıqtı Aydatpaqshı aradan.
-
Чўлпон сўзининг сирлари
Ушбу рисолада асримиз тонгининг ёруғ юлдузи бўлмиш Абдулҳамид Сулаймон ўғли Чўлпоннинг "Кеча ва қундуз" романидаги лингвопоэтик қонуниятлар очиб берилган.
-
Qaraqalpaq folklorı(27-42)-tomları
Atlanıp jawdıń ústine Dep xalıqqa jar saladı. Xalayıq jawım ulǵaydi. Atlanbasan bolmaydı.