-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
To'rt ulus tarixi
Muhtaram o'quvchi, ma'lumingizkim, xalqimizda har kim yetti otasining ism-sharifini bilishi kerak, degan aqida bor. Zero inson bolasi o'z padari buzrukvoriga qarab qadrostlaydi. Bobokalonlarimiz-dan biri Mirzo Ulug'bekning nomini, munajjim bo'lganini.
-
Ўзбек халқ ижоди ёдгорликлари.13 жилд Қоракуз Ойим
"Чорёр" достонида тасвирланишича Одилхон Чин-Мочин шахрининг хукмдори,у ўн саккиз хотин олган бўлса-да фарзанд тирноғига зор бўлиб яшайи.
-
Энг сара детектив ҳикоялар
Ушбу китоб қаҳрамонларнинг соф психологик ҳолати, жиноят ишига сабаб бўлган вазият ёки таъбир жоиз бўлса, инсон ички кечинмалари билан боғлиқ ҳар бир жараён шундай моҳирона тарзда очиб берилган.
-
Бикатдаги оқ уйча
Адиб ўзининг бу тўпламида тирикликни яратувчи қатор туйғуларии ўзига хос маҳорат билан очиб беришга ҳаракат қилган.
-
Ҳусин ва Дил
Нишотий XVIII асрда Хоразмда яшаб ижод этган ва ўзбек адабиёти тарихида ўзига хос ўрин тутган лирик, эпик шоирлардан биридир.
-
Сиёсатнома
Мана, тўққиз асрдан ошибдики, ушбу китоб турли тилларда кўпгина. Халқларнинг амир-у умаролари, мутафаккир-у ижодкорлари, умуман, зиёли аҳли диққатини ўзига тортиб келади. Хатто Ғарб мамлакатларида бу китоб барча даврлар учун давлатлиги, жамиятни бошқаришда, дин-у эътиқод.
-
Sirli xilqat hikoyalar
-Marhamatli afandim! Xudo xayringizni bersin, men badbaxt yo'qsilning holiga bosing. Uch kundan beri tuz totmaganman... Tunashga boshpanam yo'q.
-
Жамила
Ушбу китоб Жамила катта оилага тушган янги келинчак. Аммо висол узоқ давом этмайди. Уруш ёш оилага нафақат ҳижрон ва айрилиқ, балки парокандалик олиб келади.
-
Bolalikning bir kuni
Qaraqalpog'istonning ob-havosi o'zgachami, noz ne’matlariyu iqlimi o'zgachami, bilmadim, bu o'lkadan har yili har bir sohada yuzlab, minglab yangi-yangi qobiliyat sohiblari yetishib chiqadi. Adabiyotda, sana’tda, sportda, ijtimoiy hayotning turli qatlamlarida o'z iste'dodlarini namoyon qilib, el-yurtga taniladilar. Mana, qo'lingizda yangi bir iste’dod egasining hikoyalar to'plami turibdi.
-
Донишмандлар туҳфаси
Машҳур валийлар ва мутасаввиф шоирларнинг маънавий-ахлоқий муаммолар ва инсоний камолот масалалари, ҳақиқий ва мажозий ишқ тараннуми ўзининг, диний, тасаввуфий ва дунёвий илмлар асосидаги кенг ва чуқур фикр-мушохадалар ҳамда кўп йиллик ҳаётий тажрибадан келиб чиққан мақол ва ҳикмат дарижасидаги канднасиҳатга йўғрилган теран маъноли, бадиий баркамол рубоийларини ўз ичига олади.
-
Шараф
Унинг ҳар бир китобини миллионлаб мухлислар алоҳида сабрсизлик билан кутишади.Муаллифнинг "Шараф" романи бу-ҳақиқий севги ва шафқатсиз тушунмовчилик, баъзан яқинингизни кутқариш учун қилиш керак бўлган мураккаб танлов ҳақидаги асардир.Воқеа қаҳрамонлари бўлган эгизак опа-сингиллар Пимби ва Жамила, қизларнинг ор-номуси муҳим саналган.
-
Авлодларга васият
Авлодларга васият. тарихий драма. "Қайдасан Морико " китобидан олинган.Ўтрордаги икки бўлмадан иборат қароргоҳ.Ўнг томондаги хонанинг тўрида баланд тўшак.
-
Тушдаги ҳақиқат
Таниқли масалнафис шоир Ямин Қурбоннинг ушбу китобига унинг кейинги йилларда ёзган сара масаллари жамланган.
-
Xo`rlanganlar va haqoratlanganlar
О‘zbek kitobxonlariga taqdim etilayotgan bu roman ulug‘rus yozuvchisi F. M. Dostoevskiyning engyirik asarlaridan biri. Adib rus podsholarining poytaxti bo‘Igan Peterburg shahrining eng qashshoq, baxtsiz fuqarolari hayotini tasvirlaydi, ularning oliyjanobligini, zolim knyaz Valkovskiy kabi katta yer egalarining berahm, ochko‘zligini chuqur badiiy vositalar bilan ko‘rsatadi.
-
Руҳ сирлари
Мазкур китоб муаллифнинг «Саодатга элтувчи билим» асарининг узвий ва мантиқий давоми бўлиб, унда асосан ўта мураккаб ва бағоят сирлилиги туфайли метафизика, метафилософия, парапсихология каби фанлар томонидан энг кам ўрганилган мавзу – руҳ сирлари ҳақида сўз юритилади.
-
Рубоийлар Омар Хайям
Хайёмдан ўқигил жахон баҳсини. Ундан топажаксан замон нақшини. Ақл элагидан ўтказиб бир-бир, Ўзинг ажратиб ол ёмон-яхшини.