-
-
-
-
-
-
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
XXI асрда социология ва ижтимоий ишнинг долзарб муаммолари
Мазкур даврий тўпламда замонавий ижтимоий-гуманитар, хусусан, социология ва ижтимоий иш фанининг долзарб назарий-методологик ва амалий - эмпирик тадқиқотлари қамраб олинган
-
Умумий физика курси
Ушбу маърузалар матнида Мирзо Улугбек номидаги Ўзбекистон Миллий Университетининг табиий факультетларида физика курси буйича ўқилаѐтган маърузаларнинг қисқа холдаги баѐни берилган. Бу маърузалар Уз МУ физика факультетининг факультетлараро умумий физика кафедрасида ишлаб чиқилган ва табиий факультетларнинг илмий — услубий кенгаши томонидан тасдикланган бакалавр дастури асосида тузилган булиб, бакалавр мутахассислиги учун зарур булган билимларни уз ичига олади.
-
Рецензии, мнения, аналитические и новостные сообщения о монографии В.Л.Квинта "Стратегическое лидерство амира тимура комментарии к уложению"
В сборнике представлены основные рецензии, опубликованные мнения и новостные сообщения об издании в России, Узбекистане, Кыргызстане и Польше книги академика Владимира Львовича Квинта «Стратегическое лидерство Амира Тимура: комментарии к Уложению.
-
Тупроқ мелиорацияси
Маъруза матнлари университетларда тупроқшунос-агрокимё мутахассисликлари учун мўлжалланган «Тупроқ мелиорацияси курси» дастури асосида, муаллифларнинг кўп йиллик педагогик тажрибалари ҳамда Ўрта Осиё, хусусан Ўзбекистонда мелиорация соҳасида қўлга киритилган ютуқларни ҳисобга олиб, тузилган бўлиб, у икки қисмдан иборат. Биринчи қисми мелиорация фанининг предмети, вазифаси, услублари, унинг қисқача ривожланиш тарихини баён этиш билан бирга асосий эътиборни намгарчилик етишмайдиган шароитда сyғориш мелиорациясининг асосий моҳиятини ёритишга қаратилган.
-
Визуализация
Информационные и коммуникационные технологии в ХХ веке являлись основанием для научно-технического прогресса. Поэтому очевидно, что они будут играть важнейшую роль во всех сферах жизни человечества и в третьем тысячелетии.
-
Web дастурлаш
JavaScript га кириш . Java Script бу Web-сахифаларни янада интерактив ва функционал килиш имконини берувчи сценарийлар тайёрловчи тилдир. Web-сахифаларни кузатган булсангиз хар бир сахифада бирор матн, бир нечта расмлар, вактни курсатиб турувчи соат ёки браузернинг холатлар сатрида югурувчи матнни куришингиз мумкин. Ёки бирор бир тулдирилиши керак булган форма булиши мумкин. Аган анкетанинг бирор бир кисмини тулдиришни унутиб колдирсангиз хатолик хакида хабар пайдо булади. Айрим бир сахифаларда экран буйлаб харакат килувчи расм ёки мантнни учратишингиз мумкин.
-
Строительная механика. Часть III. Устойчивость, динамика и предельное состояние
Приводятся основные сведения по разделу строительной механики, связанные с расчетами устойчивости, динамических воздействий и предельного состояния стержневых систем. Изложение теоретического материала сопровождается подробными объяснениями и примерами расчетов. Для студентов, магистрантов, аспирантов и преподавателей строительных и технических специальностей вузов.
-
Историческая геология мезозой
Настоящий конспект составлен на основе лекций по исторической геологии, которые проф. В.И.Бодылевский долгое время читал в Ленинградском горном институте, и охватывает историю Земли в мезозое. Изложение материала дается по периодам (систем ам ).
-
Тилшунослик назарияси
Маъруза матни ўзбек филологияси йўналиши бўйича таълим олаётган бакалавр босқичи талабалари учун мўлжалланган.
-
Mehnat huquqi
Mehnat huquqi huquqshunoslik tarmoqlari orasida etakchi o`rin tutadi. U ijtimoiy mehnatga oid munosabatlarni tartibga soladigan huquqiy normalar tizimidan iborat. Bu munosabatlar mehnat bozoriga amal qilish, mehnatni tashkil qilish va uni qo`llash jarayonida namoyon bo`ladi.
-
MOLIYA VA SOLIQLAR
Mazkur ma`ruzalar kursida moliya tizimi, davlat, korxona, uy xo’jaligi, xalqaro moliya tizimlari, sug’urta bozori, soliq siyosati masalalari yoritilgan. Ma`ruzalar kursi iqtisodiyot yo’nalishida tahsil oluvchi talabalar, tadqiqotchilar va izlanuvchilar, tinglovchilar uchun mo’ljallangan Ushbu ma`ruzalar kursi «Центр инновационных технологий» MChJ va “Iqtisod va moliya” jurnali tahririyatining homiyligida nashr etildi. Ushbu homiylik Innovasion-korporativ hamkorlik doirasida amalga oshirilmoqda.
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika
Malumki biror jarayonni matematik usul bilan o'rganish uchun birinchi navbatda bu jarayonnig matematik modelini tuzish kerak bo`ladi. Tashkil topishi har xil va turli sohalarga tegishli jarayonlar bir xil matematik modellarga ega bo'lishlari mumkin. Masalan kundalik ob-havoni belgilaydigan yer sharining yuqorisida (atmosferada) ro'y beradigan metereologik jarayonlar va suyuqlik harakati (gidrodinamika) bilan bog'liq jarayonlar umumiy matematik modellarga ega bo'lib, ular ikkinchi tartibli xususiy hosilali differensial tenglamalar ko'rinishida bo'ladi.
-
Математика тарихи
Математика фани ёшларнинг мантиљий фикрлаш љобилиятини њстирувчи восита сифатида мактабларда љадимги Юнонистонда њљита бошланган. Янги эра бошларида Хитойда сонлар назарияси, Ќиндистонда њнли санољ системаси, Њрта Ер денгиз соќилларида тригонометрия яратила бошлаган. VII –VIII асрлардан бошлаб илм-фан тараљљиётининг маркази Њрта Осиёга књчди. Њз илмий ишлари билан бутун дунёга танилган Муќаммад Мусо ал-Хоразмий, Аќмад Фарђоний, Абу Райќон Беруний, Абу Али ибн Сино, Абу Наср Форобий, Исмоил Бухорий, Умар Ќайём, Улуђбек ва бошљалар шу Њрта Осиёда яшаб ижод љилганлар.
-
Электротехника, электроника
Ўқув режаси бўйича ««Электротехника, электроника асослари ва электр юритмалари» курсининг аудитория машғулотлари қуйидагича тасдиқланган.
-
Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаштириш
Маърузалар матни фан дастурининг машина-трактор паркидан фойдаланиш, чорвачилик фермаларини механизациялаштириш, қишлоқ хўжалик ишлаб чиқариш технологияларини электрлаштириш ва автоматлаштириш бўлимлари бўйича тиайёрланган.
-
Математик анализдан маърузалар 1
Республикамизда Таълим тўғрисидаги қонуннинг қабул қилиниши, кадрлар тайёрлашнинг миллий дастури замон талабларига жавоб берадиган мутахассисларни тайёрловчи олий ўқув юртларига, айниқса университетларга катта маъ-сулият юклади. Давлат таълим стандартлари, ўқув дастурлари асосида дарсликлар, ўқув қўлланмаларни яратиш масаласи юзага келди.