-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Байтерек тәшўишлери
Жазыўшы Әбдибай Қарлыбаевтың шығармалары бугинги кунниң баслы проблемасы болған мине,усы мәселелер әтирапында сѳз қозғайды. Тек сѳз етип емес –ҳәм сўйиниш ,ҳәм кўйиниш ѳз оқыўшысын толқытып-тебрентип толғаныс етеди.
-
Увайсий шеъриятидан
Китобчада XIX асрнинг биринчи ярмида яшаб ижод этган ўзбек шеъриятининг атоқли намояндаси Увайсийнинг ғазал, мухаммас, мусаддас, чистонларини ўз ичига олган лирик асарларидан намуналар ўқувчилар эътиборига ҳавола қилинади.
-
Ризқ дарахти
Публицистик асар, хох у кичик катра, тахлилий макола ёки бадиий эссе бўлсин, тилининг жозибаси, муаллиф фикрининг салмоғи ва образли мушохдаси билан ўқувчи онгига тез етиб боради, уни жамият ҳаётида кеча- ётган жараёнларни калбан идрок этишга, тегишли хулосалар чикаришга ва ижтимоий фаолликка ундайди.
-
Етти мажлис Мажолиси сабъа
Румий ўз асарларида одамни тадқиқ этади, унинг табиати ва интилишларини кузатади, ботиний жилолар ва сурилишлар, қалб силжишларини қидириб топади. Румийнинг буюклиги шундаки, у исломнинг улуғ шоири ва мутафаккири бўлгани ҳолда барча мазҳаб ва динлардан юқори кўтарила олди. Мазкур китоб Румий дунёсининг янги манзилларини очади, китобхонни Румий билан қайта юзлаштиради.
-
Воейков
Александр Иванович Воейков занимает в отечественной и мировой метеорологии, климатологии и географии такое же место, как Менделеев в химии, Докучаев в почвоведении, Мушкетов, Карпинский и Обручев в геологии, Сеченов и Павлов в физиологии, Тимирязев в ботанике.
-
Капитан қизи
«Рус шеъриятининг қуёши» деб ном олган Александр Сергеевич Пушкин насрда ҳам, назмда ҳам самарали ижод қилган буюк сиймодир. У янги рус адабиётининг асосчиларидан бири сифатида рус маданияти тарихига кирди.
-
Mehr kerak
Nodirbek Jumanov sh`eriyatga havasi baland yoshlarimizdan. So`zga mas`uliat bilan yondashadi. Mashqlarining aksariyatida sheriy joziba aks etib turadi.
-
Bolalik
Tor kochada qoshnimizning eski shaloq eshigi oldida chol bobo o'z ortogi - uzun soqoli yirik jussali kar quloq moysafid bilan nimalar to'g'risidadir ezmalanishardi.
-
Қиссаси Рабғузий
Ёдномадаги пайғамбарлар ҳақидаги афсонавий қиссаларнинг асосий қисми диний характерда бўлиб муалллиф уларнинг аксариятини Қуръондан ва ўзга диний манбалардаги мифологик сюжетлар асосида яратилган.
-
Левиафан
Читателей знаменитого трактата Томаса Гоббса «Левиафан» и по сей день завораживает созданный автором образ исполинского «искусственного человека», могущественного государства-левиафана.
-
Салом кўзкўрганларим
Юракдаги учқун сўнмайди.Бирор сабаб билан қўлланилиши мумкин,аммо негизида чўғ бўлади.
-
Танланган асарлар
^збекистон халк ёзувчиси, Абдулла 1^одирий номидаги Давлат мукофоти совриндори Тогай Муроднинг “Танланган асарлар”и IV жилдидан адибнинг бадиий таржималари урин олди.Ушбу жилдга узбек укувчисининг севимли китобига айланган канадалик ёзувчи Э.Сетон-Томпсоннинг “ Ёввойи йурра” дея номланган жониворлар хакидаги хикоялари хамда машхур америка ёзувчиси Жек Лондон ижодидан намуналар киритилди.
-
Сўзу сўз
Китобга муаллифнинг салкам цирк; йиллик ижодидан сараланган мақола ва суҳбатлари киритилган. Бадиий матнга фалсафий кузцараш муайян образ ёки х,олатни, бадиий асарни ичдан нурлантириб, унга аввал курилмаган маъно ва оҳанг бахш этади, укувчини адабиётнинг сирли оламига олиб киради. Бадиий сузнинг цаърига кириб тах^лил цилиш х,амиша тансиц.Суз санъатига узгача нигох, китобхонни бефарц цолдирмайди, деб умид циламиз. Мазкур китоб филолог мутахассислар, ижодкор зиёлилар, шунингдек, барча адабиёт мух,ибларига мулжалланган.
-
Кенг ризқ ва барака омиллири
Кенг ризқ ва барака омиллири асари кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Танланган асарлар
Узбекистон халк; ёзувчиси, Абдулла К;одирий номидаги Давлат му- кофоти совриндори Тоғай Муроднинг "Танланган асарлар"и III жил- дидан ҳикоялар, мақолалар, фоторасмлар х^мда кундалик дафтардан битиклар жой олди.Севимли адибнинг кулингиздаги "Танланган асарлар"нинг III жилди адабиёт мухлисларига узига хос ажойиб тух,фа булади, деган умиддамиз.
-
"Янги аср авлоди"
Сергей Есенин рус адабиётида ўзига хос ўрин тутадиган, ҳассос шоир. ўз вақтида баъзи адабиётшунослар уни Пушкин билан ҳам тенглаштирганлар. Ўзбек китобхонларига шоирнинг кўркам манзарали ёруғ мажозлари яхши танишдир. Мазкур китобни олдинги нашрлар асосида қайта нашр этишдан максад оловқалб рус шоирининг муҳаббат ҳақидаги гўзал тароналарини яна бир бор эсга олишдир.