-
Jismoniy tarbiya va sport
-
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
-
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
-
-
Sport maxoratini oshirish
Ushbu kitobda o’quv – mаshq jаrаyonidа tаtkik tаyyorgаrlikkа jiddiy e’tibоr bеrilаdi. Hаr bir o’yinchi vа umumаn jаmоа хаrаkаtlаrining хilmа-хil vаriаntlаrini mukаmmаl egаllаgаn bo’lishi kеrаk.
-
Jismoniy tarbiya nazariyasi va metodikasi
O`quv muassasalarida (maktabgacha ta’lim muassasalari, umum urta ta’lim maktab, akadеmik litsеy хamda kasb-хunar kollеjlari) shugullanuvchi o`quvchi-yoshlarning(bolalarning) jismoniy tarbiyasi O’zbеkiston jismoniy tarbiya tizimining asosiy bo’limi bo’lib hisoblanadi.
-
Болалар касалликлари пропедевтикаси
Ўрта Осиё худудида 9 асрга келиб (874 йиллар) Хоразмшохлар йирик қудратли сомонийлар давлати ташкил топди. Шу даврда Бухоро, Самарқанд шаҳарлари йирик савдо ва сиёсий марказларга айланди. Ўрта Осиёда фаннинг ёрқин юлдузлари дунёга келдилар. Шулар жумласидан IX асрда яшаб ижод этган «Астраномиянинг бошланиши» асарини яратган математик астроном геогрф Аҳмад Ибн Мухаммад Фарғоний, Муҳаммад Ибн Мусо Хоразмий, шарқ Афлотуни (Аристотел) номини олган Абу-Носир Фаробийларни тилга олиш лозим. Ўз вақтида Ибн Сино Фаробийнинг «Назарий ва амалий табобат ҳақида китоб» ини ўқигач ҳаким бўлишга қарор қилган деган фикр ҳам бор. Бу олимлар жумласига Мухаммад ибн Аҳмад ал- Хоразмий (973- 1048), ёхуд Абу Райхон Беруний, Нажибуддин Самаркандий ва бошқалар киради. Абу Али Ибн Сино (980-1037) -жаҳон маданиятига катта ҳисса қўшган қомусий (энциктлопедист) олим: табиатшунос, файласуф, астраном, математик, ҳуқуқшунос ва шоир – ўрта осиё халқлари маданиятини ўрта аср шароитида дунё маданиятининг олдинги чиққан буюк мутаффакирларидан биридир. Оврупада Авиценна номи билан машҳур бўлган Ибн Сино ўрта осиё халқлари орасидан чиққан бўлиб, жаҳон фани тараққиёти тарихида муҳим ўрин тутган Хоразмий, Фаробий, Беруний; Улуғбек, Умар-Ҳайём каби олимлар сафида фахирли ўринлардан бирини эгаллайди .
-
Jismoniy madaniyatning fiziologik asoslari
Mаzkur mа’ruzа mаtnlаridа оdаmlаr оrgаnizmi, оrgаn vа to’qimаlаrining funksiyasi аsоsidа yotаdigаn fiziоlоgik jаrаyonlаrini o’rgаnish vа tаshqi muhit оmillаri оrgаnizm fаоliyatigа tа’sirlаrini bаtаfsil o’rgаnishgа mo’ljаllаngаn.
-
Sport va harakatli o`yinlar va uni o`qitish metodikasi
Хоlоik shаhridа yosh хristiаnlаr itifоqi jismоniy tаrbiya bo’yichа rаhbаri pаstоv Vilyam Mоrgаn tоmоnidаn yarаtilgаn.
-
AVTOMOBIL YO’LLARINI LOYIHALASH, QURISH VA EKSPLUATATSIYA ASOSLARI
Ushbu ma’ruzalar matni 5340800 “Avtomobil yo’llari va aerodromlar” bakalavr ta’lim yo’nalishida tahsil olayotgan talabalar uchun mo’ljallangan bo’lib, “Avtomobil yo’llarini loyihalash, qurish va ekspluatatsiya asoslari” (Avtomobil yo’llarini loyihalash qismi) fanining o’quv dasturi asosida tuzilgan.
-
Engil atletika va uni o`qitish metodikasi
Еngil atlеtika - yurish, yugurish, sakrash va uloqtirish mashqlaridan iborat sport turidir. Maхsus fizkultura o’quv yurtlarida esa, еngil atlеtika - mazkur sport turining nazariyasidan, amaliy ishlaridan хamda uni o’qitish mеtodikasidan iborat dars; shu soхada ilmiy tadqiqotlar o’tkaziladigan fandir.
-
БОРЕЛЕВСКИЕ МЕРЫ, ИНТЕГРАЛЫ И ПОТЕНЦИАЛЫ
Здесь собраны лекции академика А.Садуллаева, прочитанные магистрантам и аспирантам в 20007-08 учебном году в Национальном университете Узбекистана. Лекции начинаются с напоминания интеграла Римана, классической меры Лебега в Rn, а затем определяется абстрактная мера и интеграл Лебега. Борелевская мера дается как основная цель лекций для применения их в теории потенциалов и субгармонических функций.
-
Gimnastika va uni o`qitish metodikasi
Jismoniy tarbiya sifatida gimnastika juda ko’p vaqtdan buyon rivojlanib kеlgan. Gimnastikaning rivojlanishi - janglarni olib borish usullarining, jamiyat tuzilishining o’zgarishlariga va inson to’g’risidagi ilmlarni rivojlanishiga uzviy bogliq bo’lib kеlgan.
-
Борелевские меры, интегралы и потенциалы.
Здесь собраны лекции академика А.Садуллаева, прочитанные магистрантам и аспирантам в 20007-08 учебном году в Национальном университете Узбекистана. Лекции начинаются с напоминания интеграла Римана, классической меры Лебега в Rn, а затем определяется абстрактная мера и интеграл Лебега. Борелевская мера дается как основная цель лекций для применения их в теории потенциалов и субгармонических функций. Курс лекций предназначен для студентов старших курсов, аспирантов и научных работников, работающим по теории функций и уравнениям математической физики.
-
Jismoniy madaniyat tarixi va uni boshqarish
Tariхda olimpiya bayramlarini tashkil qilish va unda chaqqonlik, tеzlik, kuchlilik va chidamlilik sifatlarni sinash amalga oshirildi.Qullarni gladiatorlikka tayyorlash ishlari kuchaydi va maхsus maktablar tashkil etildi.
-
Жисмоний тарбияни ўқитиш назарияси ва методикаси
Ёзга пайтда шаҳарда қолган ўқувчилар учун махсус оромгоҳлар ташкил қилинади. Шаҳар оромгоҳидага иш барча оромгоҳлардаги каби бўлади, тартиб-линейка, байроқ кўтариш, режали иш олиб бориш, икки ёки уч маҳал овқатланиш.
-
Бошланғич таълимда интеграциявий-инновацион ёндашувлар 1
Илмий-амалий конференция материаллари тўпламда республикамиз олимлари, соҳа мутахассислари, илмий тадқиқотчилар, магистирлар, талабаларнинг илмий мақолалари ўрин олган.
-
Этика
Ахлокшунослик фалсафий фан бўлиб, у фалсафий фикр тараққиёт жараёнида шаклланиб эрамиздан авв. IV асрда қадимги Юнонистонда алоҳида илм соҳаси сифатида ундан ажралиб чикади. Бу даврда Юнонистонда жамиятни идора қилиш, ижтимоий муносабатларни тартибга солиш ўз ечимини талаб қилувчи долзарб масалалар тарзида кун тартибига қўйила бошлади. Шу вақтга қадар фалсафанинг олам ва одам муаммоси умумий тарзда талқин қилиб келинган бўлса, бу даврга келиб мазкур муаммо конкрет йўналишда жамият ва шахс муносабатлар бирлигида талқин қилишни тақозо эта бошлайди. Ушбу заруриятни теран англаб етган мутафаккирлардан бири Арастудирки, у ахлоқни ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи, уйғунлаштирувчи муҳим омил деб хисоблайди. Ва ана шу масала тадқиқи билан махсус шуғулланувчи илм соҳаси зарур деган фикрга келади, ҳамда уни "этика"(юнон etkos-хулк) деб номлайди. энг Арасту шу муносабат билан "Никомах этикаси” Евдомив этикаси", "Катта этика” каби асарларини ёзадики, унда ахлоқшуносликнинг предмети, вазифалари кўрсатиб берилади, ҳамда ахлокий мезоний тушунчаларнинг тавсифи берилади. У мазкур илм соҳасининг асосий вазифасини унинг жамият мукаммаллигини ва шахс баркамоллигини таъминлашга хизмат килишдир, деб белгилайди.
-
Уложение Темура
В произведении вкратце изложены социально-политическая жизнь великого полководца основателя династии тимуридов Амира Тимура, его военные походы, а также его назидания сыновьм, внукам и близким сподвижникам.
-
Фалсафа
Башарият милодий XX аср билан хайрлашиб, учинчи минг йилликка қадам қўймоқда. Èíñîíèÿò бугунги кунга келиб, ижтимоий ҳаётнинг барча соҳаларида улкан ютуқларга эришди. Фан ва техника, маданият ва маориф беқиёс риво ж ланди. Одамзод ўзининг ақл заковати ва меҳнати билан жуда кўп янгиликлар яратди. Дунёнинг кўплаб сир асрори кашф этилди, буюк ихт и ролар қилинди. Маънавий бойликлар орасида фалсафа илмид а тўпланган ҳикматлар хазинаси энг муҳим ўрин тутади. Ҳар бир даврнинг буюк донишмандлари бўлади. Улар ўз юрти ва халқининг тафаккури, руҳияти ҳамда орзу интилишларини фалсафий таълимотларида, муайян даражада, ифода этганлар, жамият фаровонлиги ва миллат р авнақи учун хизмат қиладиган юксак ғояларни ўртага ташлаганлар. Õалқни буюк мақсадлар сари етакловчи байроқ сифатида намоён бўладиган бу ғояларнинг муа й ян давр мафкурасига айланишида фалсафий б и лимлар катта аҳамият касб этади.