-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
RADIOELEKTRONIKA ASOSLARI
Ushbu o‘quv qo‘llanmasi universitetlarning fizika va astronomiya hamda elektronika mutaxassisliklari bo‘yicha shug‘ullanayotgan talabalar uchun mo‘ljallangan «Radioelektronika asoslari» kursining dasturi asosida yaratilgan. Unda chiziqli va chiziqli bo‘lmagan elektr zanjirlari, ularning elementlari, xususiyat va xarakteristikalari; elektron asboblarning xarakteristika va parametrlari hamda fizik xususiyatlari; integral mikrosxema va ularning elementlari, raqamli hisoblash texnikasiga doir mantiqiy amallar, mantiqiy sxemalar va qurilmalar haqida ma’lumot va boshqalar keltirilgan.
-
ОЦЕНКА БИЗНЕСА.
В настоящем учебном пособие представлены основы теории и практики оценочной деятельности в целом и оценки бизнеса как наиболее важного её направления в условиях становления рыночной экономики в Республике Узбекистан.
-
Биофизикадан амалий машғулотлар
Мазкур амалий машғулотлар ўқув қўлланмаси университетнинг биология мутахассислиги бўйича талъим олаётган талабага мўлжалланган.
-
Moliyaviy va boshqaruv tahlili
O‘quv qo‘llanma uch bo‘limdan iborat bo‘lib, uning birinchi bo‘limi iqtisodiy tahlil nazariyasiga, ikkinchi bo‘limi boshqaruv tahliliga va uchinchi bo‘limi moliyaviy tahlil usullariga bag‘ishlangan. Barcha nazariy masalalar amaliy ma’lumotlarni qo‘llagan holda isbotlab berilgan. Har bir bo‘limning oxirida kalitli so‘zlar bilan nazorat savollari ham keltirilgan.
-
ОЛИЙ ТАЪЛИМ ИЦТИСОДИЁТИ, ИНВЕСТИЦИЯЛАРИ ВА МАРКЕТИНГИ.
Ик^тисодиёт, инвестициялар ва маркетинг олий ва касбий таълим истик,болини белгиловчи ва унинг сифатини оширувчи омилдир. Маркетинг ва инвестициянинг Узига хослиги таълим муассасасининг сало^иятини белгилаб, Узбекистан Республикасининг Кадрлар тайёрлаш миллий дастури вазифаларини амалга ошириш учун имконият яратади.
-
Elektrotexnika va elektronika asoslari
Ushbu o`quv qo`llanmada “Elektrotexnika va elektronika asoslari” fanidan masalalar to`plami amaliy mashg`ulotlar uchun berilgan bo`lib, xar bir bo`limda qisqa nazariy tushunchalar, masalalarning berilishi va berilgan masalalarning yechimlari to`liq bayon qilingan.Unda talabalarning ushbu o`quv qo`llanmada “Elektrotexnika va elektronika asoslari” fanidan amaliy yechilgan masalalarni analiz qilib, to`liq tushunchaga ega bo`lishi ko`zda tutilgan.Shu bilan birga mustaqil yechish uchun alohida masalalar to`plami ham berilgan. Ushbu qo`llanmadan“Elektrotexnika va elektronika” fanidan amaliy mashg’ulot olib boruvchi o`qituvchilar, ushbu fandan ta`lim oluvchi bakalavlar kollej talabalari va o`qituvchilari foydalanishlari mumkin.
-
-
Asalarichilik jihozlari texnik xizmat ko`rsatish
Mazkur o‘quv qo‘llanmasi qishloq xo‘jaligi kasb-hunar kollejlarida asalarichi mutaxassislarini tayyorlash sifatini oshirish uchun yozilgan. Unda asalarichilikda ishlatiladigan deyarli hamma jihozlar haqida ma’lumotlar keltirilgan
-
-
Фуқаролик ҳуқуқининг субъектлари
Китсбда Ўзбекистон Республикасининг мустақиллик йилларида қабул қилинган қонун ҳужжатлари асосида ҳуқуқ субъектлари сифатида фуқаролар (жисмоний шахслар), юридик шахслар, шунингдек давлатнинг ҳуқуқий мақомини таҳлил қилишга ҳаракат қилинади.
-
КЎП ҚАВАТЛИ САНОАТ БИНОЛАРИНИ ЗИЛЗИЛАВИЙ ҲУДУДЛАРДА ЛОЙИҲАЛАШ АСОСЛАРИ
Мамлакат халқ хўжалиги ривожланишининг ҳозирги босқичи и фаолияти муҳитини шакллантириш объектларига юқори талабла қўйилиши билан характерланади. Бу тўла маънода саноат биноларите тегишлидир. Саноат бинолари шаҳар тизимида ёки табиат ландшафтида жойлаши уларнинг функционал тузилишида фаол иштирок этади. Бу талабларнинг қониқтирилиши шаҳар структураси мураккаблашаётган функционал режа зоналаш шароитларида, яша шаҳарлар қурилиши ва ҳудудлар чеккаларини ўзлаштириш ҳисоби мавжудларини ривожлантиришда, турар-жой тизимлари ичида ҳаво ва сув муҳитини ифлослантирмайдиган саноат объектларининг оммавий қурилишида, ва ҳамда оммавий қайта таъмирлаш ишларида ўта муҳим аҳамият касб этади. Шаҳар структурасини мураккаблашаётган функционал режа зоналари шароитларида, янги шаҳарлар қурилиши ва ҳудудлар чеккаларини ўзлаштириш ҳисобига мавжудларини ривожлантиришда. турар жой тизимларида ҳаво ва сув муҳитини ифлослантирмайдиган саноат объектларининг оммавий қурилиши ва қайта таъмирланишлари илмий-техник тараққиёт туфайли амалга ошириладиган бўлди.
-
METALLURGIYA NAZARIYASI ASOSLARI
O'quv qo'llanma kasb-hunar kollejlarida 3520150 - metallurgiya yo'nalishi bo'yicha tahsil olayotgan o'quvchilar uchun mo'ljallangan bo'lib, ikkita bobdan iborat. Birinchi bobda pirometallurgik jarayonlar: oksid, sulfid va galogenidlar birikmalarining dissostilanishiga oid mavzular; ikkinchi bobda esa gidrometallurgik jarayonlar: eritmalar, gidrometallurgik jarayonlar asoslari, tanlab eritish, ekstraksiya, ionalmashinuv va metallarni eritmalardan ajratib olish jarayonlariga oid mavzular yoritilgan. Qo'llanmadan oliy o'quv yurtlarida tahsil olayotgan talabalar va ishlab chiqarishda shu soha mutaxassislari ham foydalanishlari mumkin.
-
ТАШКИЛИЁТ НАЗАРИЯСИ АСОСЛАРИ 1-қисм
Жамлама тизим (уйсозлик ва темирбетон буюмлари полочиқариш заводлари) архитектуравий ва конструктив визитдан деярли мукаммал курилган, яъни тизимнинг ҳамма гаркибий қисмлари аслида мавжуд. У таркибий қисмлар (бино ва иншоотлар мажмуаси, уларда ўрнатилган юк кўтарувчи кранлар, қолиплар, жиҳозлар, бетон қоришмасини ишчи постларига узатиш плимлари ва тайёр буюмларни линиялардан ташиб чиқарувчи курилмалар) эса метал, ёғоч, бетон ва уларнинг «қоришмалари»дан ясаниб цехларда ўрнатилган. Аммо улар (ўша таркибий қисмлар) ташкилотчилик фани нуқтаи назаридан «Инсон ва машиналар» тизими сифатида тузилмаган (аввало лойиҳаланмаган), ясалмаган, созланмаган (зарурий технологик параметрлари ўзаро мувофиқлаштирилмаган) ва ўрнатилмаган
-
МУЗЕЙ ПРЕДМЕТЛАРИ АТРИБУЦИЯСИ ВА ЭКСПЕРТИЗАСИ
Ушбу ўқув қўлланма Ўзбекистон тарихи давлат музейида Ўзбекистонда музейшунослик асослари" ўқув қўлланмаларини нашрга тайёрлаш ва чоп этиш" инновацион лойиҳаси доирасида тайёрланган. Мазкур ўқув қўлланма Ўзбекистон музейшунослиги соҳасини ривожлантириш, талабаларда мутахассислик фанлари доирасида назарий-амалий кўникмаларни шакллантиришда муҳим роль ўйнайди. Шунингдек, бу тадқиқот музей ишини такомиллаштириш, музей ходимларини малакасини оширишда услубий қўлланма вазифасини ҳам ўтайди. Лойиҳада Узбекистон музейларига экспонатлар қабул қилиб олиш жараёнида бадиий ва технологик экспертизалар ўтказиш, замонавий музейшуносликнинг долзарб муаммолари ва уларнинг ечимлари ҳам тадқиқ этилган. Ўқув қўлланмани ёзишда бир катор хориж нашрлари ва интернет материаллари тадкик этилиб, мавзуларни ёритишда бевосита фойдаланилди.
-
КАНАЛИЗАЦИЯ ВА ОҚОВА СУВЛАРНИ ТОЗАЛАШ
Ушбу ўқув кўлланма Гидромелиорация факультети «Экология ва атроф муҳит мухофазаси» йўналиши бўйича тахсил олаётган талабаларга мўлжалланган бўлиб, «Канализация ва окова сувларни тозалаш» фанининг тасдикланган ўқув дастурига биноан тайёрланган. Унда амалдаги асословчи ҳужжатлар ва фан бўйича янги дарсликлар асос килиб олинган
-
Билиш жараёнлари психологияси
Муса Халилов. Билиш жараёнлари психологияси. Ўқув қўлланма. (Иккинчи қисм.) Самарканд, СамДУ нашри, 2004, 88 бет. Мамлакатимизда истиқлол туфайли жуда катта мафкуравий ўзгаришлар юз бераяпти. Илм-фан ривожи учун зарур бўлган ижтимоий муҳит қарор топаяпти. Бу ўлкан ютуқларни психология фани соҳасида ҳам яққол кўриш мумкин. Эндиликда психология фани соҳасида рус тилида ёки ундан таржима қилинган дарслик ёки қўлланмалардан эмас, бевосита ўзбек тилида миллий қадриятлар ва миллий мафкура асосида руҳий ҳодисаларнинг моҳиятини ёритувчи дарслик, ўқув қўлланмалари юзага келмоқда. Бу қувончли ҳол, албатта. Умумий психологиядан ўқув қўлланмаси бўлган ушбу китобда ёш авлод таълими ва тарбиясида ниҳоятда муҳим аҳамият касб этувчи Тафаккур, Ҳиссиёт, Ирода, Малака, Одат, Кўникма ва Нутқ ҳақида фикр юритилиб, уларнинг таълим ва тарбия жараёнидаги роли қизиқарли далиллар билан баён этилган. Шунингдек, шахснинг индивидуал -психологик хусусиятлари ҳақида қимматли фикрлар киритилган. Қўлланма 1999 йилда чоп этилган «Билиш жараёнлари психологияси» биринчи қисмнинг Давоми бўлиб, психология фаги Ўқитувчилари, аспирантлар, тадқиқотчилар, талабалар ва барча руҳшунослик илми билан шуғулланувчиларга мўлжалланган.