-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Панчатантра ёхуд беш муқаддас китоб
«Панчатантра»нинг бадиий ўзига хосликлари тамомила ўзгача бир гўзалликдир. Бунда услуб ва усуллар ҳам тамомила ўзгача. Унда ҳикоятлардан ҳикоятлар келиб чиқади. Ҳар бир ҳикоят гўзал ва теран ҳикматга эга бўлган байт билан бошланади ва шу байт билан тугалланади.
-
Avliyo qirol lyudovik ko'prigi
Tog' yo'lida qurilgan ko'prik to'satdan qulab tushadi. Xuddi shu paytda ko'prikdan o'tayotgan besh kishi jarlikka yiqiladi. asar muallif kutilmaganda halok bo'lgan yo'lovchilarning hayotiga nazar tashlab bu halokatning sabablarini qidiradi....Shuningdek, ushbu to'plamga kiritilgan hikoyalar ham sizni o'ylashga, fikrlashga undaydi.
-
Бриллиант узук сири
Ўзбек китобхонлари ҳам Эдгар По, Артур Конан Дой, Агата Кристининг детектив асарларини севиб ўқишади. Миллий адабиётимизда ҳам Шуҳрат, Ўлмас Умарбеков, Тоҳир Малик каби ёзувчиларимитзнинг ўқувчилар эътиборини қозонган ажойиб детектив асарлар яратишган. Айни пайтда ҳам кўплаб ижодкорларимиз бу жанрда қалам тебратишяпти. Бу тинчлигимиз посбонлари хизматларини эътироф этиш билан бирга китобхонларни синчковликка, ҳар бир ўтган осойишта куннинг қадрига етишга ундайди. Иброҳим Мухаммад шу жанрда ижод қилаётган ёзувчиларимиздан бири. Унинг жиноятни очишдаги ўзига хос ечимлари ҳикоя ва қиссаларнинг ўқишли бўлишига хизмат қилади. Ўйлаймизки, қўлингиздаги китоб Сизга ҳам манзур бўлади.
-
Малазгиртда жума тонга
Номусини поймол қилдирмагани учун осиб ўлдирилган севгилиси учун қасос ўтида ёнган Менгуч, қароқчилар гўдаклигида олиб қочган ўғлини ўн беш йилдан кейин энди топдим деганида ундан айрилган отанинг изтироблари, уруш оқибатида халқ бошига тушган саноқсиз кулфатлар. Туркистон заминидан Онадўли тупроқларига кўчган туркий қавмларни бирлаштириб, ўзидан бир неча баробар кўп бўлган Византия қўшинини енгган буюк саркарда Султон Алпарслон, илоннинг ёғини ялаган файласуф Пселлос... Қўлингиздаги романда ана шу қахрамонлар такдири билан танишасиз.
-
ОЙЛА МАЪНАВИЯТИ
Оила жамиятнинг асосини ташкил этади. У кишилик жамятида исоний орият ва номусин англаш, шу туйгуларни идрок этишнинг хосиласидир. Оила канча мустахкам булса , жамия хам шунча мустахкам булади .
-
Ҳисларимни қўзғама
Ушбу тупламда машҳур грузин ёзувчиси Нодар Думбад- зенинг ҳикоялари амланган. Қикояларда Иккинчи жаҳон урушининг оғир оқибатлари, севги-муҳаббат, соф инсоний туйғулар, инсон руҳининг ички кечинмалари таъсирчан, содда усулда баён этилган.
-
Жаҳолат асираси
Китобда , бегона юртларда бахтини излаган Маҳзуна исмли қизнинг аянчли қисмати, Она Ватан соғинчи - бир аёл умрини нақадар аянчли якун топгани ҳақида хикоя қилинган.
-
Дийдор қиёматга қолса нетайин
Ўзбек романчилиги асосчиси Абдулла Қодирий (Жулқунбой) айтадилар: "Ёзувчини, гарчи шахсан танилмаса ҳам, асарларини ўқиб, қандай табиатли эканини ғойибона билиш, тасаввур қилиш мумкин. Чунки у асарларида асосан ўз табиатини, руҳини тасвирлайди".
-
Давлат
Қадимги даврларда давлатни бошқариш, саркардалар билан ишлаш, уларнинг жанговар тайёргарлигини синовдан ўтказиш мақсадида кўплаб тадбирлар утказилгани бизга тарихдан маълум. Мана шу каби хусусиятлар инобатга олинган ҳолда ушбу китобга давлатни бошқариш анъаналари, халқ ва давлат ўртасидаги муносабатлар мажмуи киритилган.
-
Тушларимга кирар Ҳазора
Энди билдим, китоб ҳам меҳмондек бир ran экан. Меҳмон - атои Худо, атайлаб йўқлаб келган одамни «кет» деб бўлмайди. Оғриниши мумкин. Фаросатли меҳмон бир пиёла чой ичиб-ичмай мезбоннинг қош-қовоғига қарайди, агар қовоғидан қор ёғиб турган бўлса, узр сўраб, дарров ўрнидан туради. Бефаросат меҳмондан Худонинг ўзи асрасин!
-
Мушкул вазифа
Танланган совет адиби Владимир Тендряковнинг мазкур асари замондошларимиз, уларнинг меҳнати, ҳаёт сўқмоқлари, қийинчиликларни босиб ўтишлари ҳақида ҳикоя қилади. Муаллиф воқеа давомида асар қахрамонларнинг ички дунёсини, характерини зўр маҳорат билан очиб беради.
-
Бобур Мирзо
Мазкур рисолада муаллиф ўзбек тилида (кирилл ва лотин имлоларида), рус, инглиз, немис, француз, ҳинд, араб тилларида Захириддин Мухаммад Бобурнинг ҳаётини қисқача баён этган. Рисола Бобур номидаги халқаро жамғарма тавсиясига асосан 7 тилда қайта нашр йилинди.
-
Девона
У хуржунини елкасига олиб, узоқ юрди. Кўчки босган ерга етиб келгунича оёқлари қақшаб кетди. У ҳали кўчки нима эканини билмасди. Белга қадар қорга ботган кезлари изига қайтганидан пушаймон бўлар, чиқиб олганда эса: «Ота юртдан узилгандан кўра музлаб ўлганим афзал», деб қўярди.
-
ШАИТАНАТНИНГ ЖИН КУЧАЛАРИ
Узбекистан халқ ёзувчиси Тохир Малик жиноят оламини «Шайтанат» - шайтонлар етовидаги олам деб атаган. Сиз, азизлар бу асарни уқигандирсиз. Ёзувчи бу мавзуни давом эттириб, "Шайтанат"нинг турфа олами» рукнида яна бир неча асарлар ёзди. Шулардан иккитаси жамланиб, унга изох сифатида сўз боши ёзилиб, фарзандларни тўғри тарбия этишда, ўша «қора қозон»дан эхитиёт қилишда ёрдами тегармикан, деган хайрли ниятда бу китобга тартиб берилди.
-
Да Винчи сири
Китобда санъат асарлари, меъморчилик обидалари, ҳужжатлар ва сирли диний маросимларнинг аниқ тасвири баён этилган.
-
DAHOLAR DAYRASI
Aziz o ‘quvchi! Ilmiy, badiiy lavhaiardan tarkib topgan ushbu kitobda ko‘hna mashriqzamindagi ko‘plab buyuk allomalarning mashaqqatli hayot yo'llari tasvirlangan, ilmiy, badiiy ijodlari teran tahlil qilingan. Biz fikr yuritgan allomalar qaysi xalq farzandi bo'lmasin, ularning ibratli hayot yo'li, boqiy ruhi, bebaho ijodiy merosi barcha qavm va avlodlar uchun hamisha mo‘tabar va ardoqlidir.