-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Фитрат ва фитратшунослик
Ушбу китобда Фитрат ҳаётлик чоғидаёқ бошланган фитратшуногликнинг кўп йиллик тараққиот тамойиллари, адиб драмаларининг ғоявий-бадиий таҳлили, образлар олами, фаласафий концепцияси, жадидчилик ва миллий бирлик ғоясининг бадиий адабистдаги инъикоси муаммолари атрофлича илмий тадқиқ этилган. Шунингдек, муаллиф "Абулфайзхон" трагедиясининг жанр хусусиятлари, унинг Шекспир асарлари билан қиёси, тарихий ва бадиий ҳақиқат уйғунлиги масалаларини ҳам назарий жиҳатдан таҳлил этилади. Китоб адабиётшунослар, аспирант ва магистрантлар, олий ўқув юртининг филология факультетлари талабалари учун мўлжалланган.
-
Сервантесовские чтения
Сервантесовские чтения - сборник статей, посвященных различным аспектам творчества великого испанского писателя Мигеля Сервантеса и культуре Испании и Португалии его эпохи.
-
Mumtoz adabiy asarlar lug'ati
Mumtoz adabiyot namunalari Berdak Yusuf tomonidan tuzilgan ushbu asarga o‘rta maktab dasturida, sinfda va sinfdan tashqari o‘rga nishga mo‘ljallangan yozma yodgorliklardagi, asosan, eskirib iste’moldan chiqqan, o‘quvchilar uchun tushunilishi quyin boigan arab, fors, turkiy so‘zlar, so‘z birikmalari, izofalar kiritilgan.
-
Қил устидаги тақдир 2
Азамат Коржововнинг «Қил устидаги тақдир II» қиссаси қаҳрамони Лобар ҳам қимор гирдобидан ўзини халос этолмай, бахтини поймол этади. Мазкур қиссасининг биринчи китобига I, II, III қисмлар киритилган бўлиб, турмуш ўртоғи уни Москвада қиморга тикиб, ютқазиб қўйгани, Шомил исмли кишининг уйида яшаб, бир рус кампиридан карта уйинларини ўргангани ва тенгсиз уйинчига айлангани, Лобардаги бу хислатдан чет эл қиморбозлари фойдаланиш учун қиморхоналарга боришга мажбур қилишгани ҳикоя қилинган эди.
-
Асрни қаритган кун: роман
«Манкурт» атамаси илк бора тилга олинган ушбу асар нимаси билан китобхонга яқин? Асарнинг асосий қаҳрамонлари бўлган оддий меҳнат кишилари - Эдигей Бўрон, Казангап, Бўкей, Уккубола, Абутолиб Қуттибоев, Зарифа образларидаги ўзига хос характер, ички олам, улар бошидан кечган мусибат китобхон қалбига шу даражада яқинки, гўёки улар биздан унчалик ҳам олисда эмасдек... Казангапни Бўронли бекатидан унча узоқ бўлмаган Она Байит қабристонига дафн этишга ундаган сабаб ҳамда Найман онанинг фарзанди томонидан фожиали ўлдирилиши ўртасидаги боғлиқлик асарнинг бутун бир моҳиятини очиб беради. Манкуртга айланган фарзанди Жўломонни ниҳоят минг азоблар билан топган онаизор ўз боласига онаси эканлигини уқтиролмайди. Худди шунингдек, инсоний туйғуларидан мосуво бўлган, ҳатто отасининг майитини қаерга кўмиш кераклигига бефарқ бўлмаган ҳолда, қабр учун танланган маконга беписандларча қараган онгли Собитжон янги замон манқурти сифатида тасвирланади. Китоб мутолаасидан кейинги мулоҳазаларингиз биз учун қадрли, азиз китобхон!
-
Исторический роман Вальтера Скотта
В месте с тем основное содержание романов в особенности с тех, где действуют народные массы, объективно говорит о праве масс на восстание.
-
Шум бола
Б и з бугун севи б ук^ётган китобл арни йигирма-уттиз йил утиб, бал ки в арац л аги м и з ^ а м кел м ас, х о ^ и ш т о п а олмасм и з. Л е к и н , “Ш ум бол а” к ^ с с а с и н и э с а з^ар гал, х;ар к;андай ё ш д а бол ал ик ш у хл и к л ари н и к у м са б , со г а н и б , мутол аа ц и л и ш га э ^т и ё ж се за м и з. А д и б и м и з К. Р ул ом н инг бу к ^ с с а с и тасвирий воси т ал арг а бойлиги билан бош к;а асарл ари д ан а ж р а л и б т урад и . “Д а н д о н сопл и п и ч ок ^д ан б ош л ан и б , ч у в ал аш и б кетган гап н и бой нинг к,изи - Адолнинг “угилтуриб б ерган и ”га б о р и б ул аб “и н н ан кей и н ”ч и , улгудек инж ик;, зик;на, э зм а С ари бой н и м от к;илган Ш ум бол ан и нг би р- би ри д ан ^изик, са р г у за ш т л а р и д а н х а б а р д о р бул и ш н и х ох д асан г и з к и тоб м у т ол ааси га ш ош ил и н г. А с а р к ен г к и т об х он л ар о м м а си у ч у н м ул ж ал л ан ган
-
Иблислар, Роман Икки жилдлик I
Ф. М. Достоевский ўзи бир жахон - уни канча ўргансангиз кам. «Иблислар» романи буюк ёзувчи ижодининг баланд чўкки-ларидан экани маълум. Моҳир таржимон Иброхим Ғафуров хар жиҳатдан мураккаб асарни ўзбек тилига ўгирди. Инсон психо-логиясини нозик ва теран ёритиб берувчи бу мураккаб тўқимали асарнинг вокеалар ривожини билмокчи бўлсангиз» ушбу асарни ўкиб кўришни тавсия этамиз.
-
ҲИКМАТЛАР
Алишер Навоийнинг катта-кичик х.икматлар мажмуалари куп маротаба нашр килинган. Йигирма жилдлик Мукаммал асарлари туплами асосида тайёрланган ушбу китоб шоирнинг хикматли сузларини имкон кадар тула камраб олгани билан алохида киммат касб этади. Адабиёт ихлосмандлари ундан буюк мутафаккирнинг олам ва одам, шахе ва жамият, хдёт мохляти ва инсон умрининг мазмуни, тириклик ва улим, маърифат ва жах,олат, хакикат ва ёлгон, яхшилик ва ёмонлик, дустлик ва душманлик, мухдббат ва садокат, диёнат ва хиёнат, савоб ва гунох,, х.алол ва х.аром, сахийлик ва бахиллик, самимият ва риё, куйингки, инсоният аклию кунглини банд этиб келган барча азалий ва абадий мавзулар, кадрият х,амда тушунчалар, фазилат ва иллатлар хакидаги шаклан гузал, мазмунан теран ва бадиий юксак фикрмушох.адаларини топишлари шубхасиз. Бу тафаккур уммонида сузган х.икмат дурларини, бу х.икмат бустонида кезган маърифат гулларини кУлга киритишига ишончимиз комил. Навоийнинг хлкматлар оламига саёхатингиз муборак булсин, азиз хлкматсевар дустлар!
-
Хамса
"Мазкур китобда Алишер Навоий «Хамса»сидаги барча достонларнинг мазмуни баён килинган. Уларда шоир томонидан тасвирланган турли вокеаходисалар акс эттирилган, факат кириш кисмлари, меъёридан чузилиб кетган маизаралар, монологлар бир оз кискартирилган. Ушбу Навоий достонларининг насрий талкинини укиб чикиб аллома шоиримизнинг туркий шеъриятнинг гултожи хисобланмиш «Хамса» шеърий достонларини англаб олишингизга ёрдам беради, деб уйлаймиз.
-
Sizni kuylayman
Bundan o'n yil muqaddam Chingiz Aytmatov Iqbol Mirzo timsolida zamonaviy o'zbek she'riyati iqbolini ko'rayotganligini aytgan edi. O'tgan yillar buyuk adibning o'ziga xos bashoratini isbotladi. Bugun adabiyotga, so'zga ozgina e'tiborli kishi O'zbekiston xalq shoiri Iqbol Mirzoning qanotli she'rlaridan hech yo'qsa to'rt satr yod biladi. Ona xalqini samimiy sevgan shoir bugun xalq sevgan shoirga aylandi.
-
Танланган асарлар
Ато^ли адиб Абдулла Каздор наср ва драматургия сохаларидан ташк^ри, адабий танкдц ва бадиий таржима билан хпм фаол шугулланиб, бой мерос коля и рл и. Бу меросни ташкил этган аксар асарлар Узбек адабиёти хазинасидан му ставкам урин эгаллаган. Адиб тупшган кунининг 100 йиллмги муносабати билан сиз, азиз китобхонлар эътиборига хавала ^илинаётган ушбу «Танланган асарлар» унинг энг яхши хикоялари, хотиралари, публииистик ва адабийташущин маколаларини камровига олган
-
КОНФУЦИИ ХИКМАТЛАР
Республикамиз олий укув юртлари талабаларига мул жалланган «Сиёсатшун ослик» Укув к^лланмасида унинг муаллифи Ф.Ш.Шарипов букж хитой файласуфи Конфуцийни «бизга \озиргача бир оз маълум булган ва «мавхум куринишда»ги дастлабки сиёсий гоялар ижодкори сифатида таништиради. Биз шу «бир оз маълум булган» файласуф ^аётининг ёритилмаган к;ирралари ва «мавздгм куринишдаги сиёсий гоялари»ни имкон даражасида аник.лаштиришга \аракат кдламиз. Токи у нафакдт хитойликлар, балки бутун олам илммаърифат а\ли томонидан авлиё, донишманд, «тожсиз хукмдор» ва миллатнинг маънавий-ахлок^й до^ийси деб тан олинган олимнинг бутун фаолияти умумбашарий а^амиятга эга булиб, \амма вак^ ва ^амма ерда маънавий баркамоллик гоясини шакллантириш, ривожлантириш ва *аётга татбик этишга хизмат кдпсин. Конфуций — инсонийлик гоясини кенг маънода камтарлик, адолатпешалик, оплр-босшутк, обруэътиборлилик, онщ кунгиллилик, садоцат ва самимийлик, одобахлоц чегарасидан чицмаслик, урф-одатлар ва маросимларга риоя цилиш каби тушунчаларнинг фалсафий ва мантикий Т аллинн билан ёритиб беради. Шунинг учун *ам, унинг асарлари \ар ^андай замонда \ам долзарб.