-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ойдин тунлар
Жозибали ажойиб бир тун эди , шундай бир тун эдики , бунақа тун фақат ёш пайтларимиздагина бўлиши мумкин, муҳтарам китобхон . Кўкда юлдузлар чарақлаб турар , осмон шунчалик ёруғ эдики, унга қараб, беихтиёр ўзиндан-ўзинг, наҳотки шундай осмон остида ҳам ҳар хил сер жахил тажанг одамлар яшаса деб сўрагинг келарди.
-
Жаҳон адиблари адабиёт ҳақида
Қўлингиздаги тўпламдан инсоният бадий тафаккури ривожига беқиёс ҳисса қўшган Л.Н.Тольстой, О.Бальзак, Н.В.Гоголь, Х.Ҳессе, Ж.Голсуосуорси, Ю.Борген сингари ўнлаб таниқли ижодкорларнинг бадий адабиёт тарихи, табиати, ижоди сирлари,адабий оқимлар, эстетик тамойилларига бағишланган.
-
Erk
Pirimqul Qodirovning "Erk" qissasi Toshkentda 1966-yilda bo`lgan zilziladan keyingi holatlar: shaxarlar qayta tiklanishi,zamonaviylashtirish va metro qurish jarayonlari bilan birga oila qurish borasida o`z fikirlarini ham bayon etgan.
-
Танланган асарлар
Эркин Воҳидовнинг шеърларини дилбар, ғазалларини нафис, достонларини твран қилган омиллардан бири унинг халқ дилидаги гапни айтишидир. Шоирнинг достонлардан тузилган бу мажмуаси ҳам китобхон юрагида ажойиб туйғулар уйғотади деган умиддамиз.
-
Мен, бувим, Илико ва Илларион
Атоқли грузин ёзувчиси Надар Думбадзенинг эътиборингизга ҳавола этилаётган мазкур романида ҳаётда учрайдиган камчиликлар ҳажв йўли билан қаламга олинган. Дустлик, тотувлик, севги каби хислатлар улуғланган.
-
Етти иқлим султони
Ҳилда Ҳукҳэм- Англяда яшовчи камтаргина муаллима эди. У жуда ёшлигидан бошлаб Ўрта Осиё тарихи билан шуғулланиб келди. Хусусан, Лондондаги британия музейида узоқ йиллар мобайнида сабот- матонат билан ишлаши натижасида ватанимиз ўтмишига бағишланган бир қатор тадқиқотлар яратди.
-
Ёлланмаган қотил
Шерлок Холмс ва Доктор Ватсонлар жаҳон детективининг машҳур ва ўлмас қахрамонларидан ҳисобланади. Уларнинг ғаройиб ва такрорланмас саргузаштлари асрлар оша минглаб китобхонларни ўзига сехрламоқда, ошно қилмокда. Шу боисдан, икки қахрамонга ўхшаган образларни яратиш учун дунё адабиётида бир қатор уринишлар бўлган. Валишер Мадаминовнинг мазкур «Ёлланмаган қотил» асарини шундай образлар яратиш борасидаги интилиш деб баҳолаш мумкин. Муаллифнинг дастлабки «Ўргимчак тўри» асари каби, ушбу киссаси ҳам китобхонларни бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз.
-
Нақшбанд ва Навоий
Ушбу рисолани бир маҳаллада яшаб бир даргоҳда меҳнат қилиб дилгир суҳботларга мушарраф бўлганим мен таниган энг сўнги чинакам нақшбандийпир Қутбиддин эшон Муҳиддин ҳожи ўғиллари руҳи покларига бағишлайман.
-
Nido
Erkin Vohidov 1936 yil 28 dekabrda Farg‘ona viloyatining Oltiariq tumanida tug‘ilgan. O’zbekiston xalq shoiri (1987), O’zbekiston Qahramoni (1999). ToshDUning filologiya fakultetini tamomlagan (1960). Ilk she’riy to‘plami — «Tong nafasi» (1961). «Qo‘shiqlarim sizga» (1962), «Yurak va aql» (1963), «Mening yulduzim» (1964), «Muhabbat» (1976), «Tirik sayyoralar» (1978), «Ruhlar isyoni» (1979), «Sharqiy qirg‘oq» (1982), «Kelajakka maktub» (1983), «Bedorlik» (1985), 2 jildli saylanma («Muhabbatnoma» va «Sadoqatnoma», 1986), «Kuy avjida uzilmasin tor» (1991), «Yaxshidir achchiq haqiqat» (1992) kabi asarlar muallifi. «Yoshlik devoni» (1968) da mumtoz o‘zbek adabiyotining eng yaxshi an’analarini davom ettirgan. Dramalari ham bor («Oltin devor», 1969; «Istanbul fojiasi», 1985). I. Gyotening «Faust» asarini, S. Yesenin («Zamin darg‘asi») va boshqa shoirlarning she’rlarini o‘zbek tiliga tarjima qilgan. «Buyuk xizmatlari uchun» ordeni soxibi (1997). Hamza nomidagi O’zbekiston Davlat mukofoti laureati (1983). 2016 yil 30 may kuni vafot etgan.
-
Асарлар. 8 т. 1 т. Ҳалокат
Тагор "Ҳалокат" романининг сюжетига ажойиб шоиропа ранг бериб, унга кўпгина янги оригинал фикрлар бахш этади ва бир қатор муҳим ижтимоий-маиший муаммоларни қўяди. "Ҳалокат" романида тасвир этилган воқиалар XIX асрнинг иккинчи яримига, яъни Англия жаҳонгир давлатга айланиб, мустамлакаларда ўз таьсир доирасини кенгайтиришга, мавқиъини мустаҳкамлашга уринган даврга тааллуқлидир. Капитализмнинг Ҳиндистонга кириб келиши мамлакатда янги пролетариат ва буржуазия синфини вужудга келтирди; бенгалияликларнинг бут ун бир миллат ҳолида бирлашувини охирига етказди; эски феодал жамияти муносабатларини емирилишга олиб келди.
-
Ишққа оид қирқ қоида
Ушбу китоб бугунги кунда асарлари замонамиз бестселлерига айланишга улгурган, Туркия ва АҚШ ёзувчиси сифатида танилган Элиф Шафақ томонидан ёзилган. Унда ишқ туйғуси ва одамлар орасидаги ўзаро бир-бирини тушунишдай мураккаб руҳий муаммолар маҳорат билан ёритиб берилган. Шунингдек, Шарққа ва Ғарбга, ўтмишда ва ҳозирга оид мотивларнинг бирлашиб кетиши билан ўқувчи диққатини ўзига тортади.
-
Маҳак тоши
"Маҳак тоши" асарида ростни ёлғондан, аслни ноасилдан ажратадиган мезонларга ишора қилинади. Зеро, китобдаги деярли ҳар бир бадиада - у ҳоҳ тарихий мавзуда бўлсин ёки замонавий мусиқа санъати ёхуд журналистика муаммоларидан баҳс этсин, ҳоҳ миллий минталитетимизнинг бирор қиррасига диққатини тортсин - аниқ мақсад қўйилган ва долзарб саволларга жавоб излаган.
-
Qiziquvchan Matmusa
Ushbu kitobga sevimli shoirimiz Erkin Vohidovning turli yillarda yozilgan she’rlari jamlangan. She’rlardagi yengil kulgu, til jozibasi, tiniq kayfiyat e’tiboringizni tortadi.
-
С жизнью наедине
Удивительное сочетание греческой трагедии, любовной мелодрамы и дрматической семейной саги.
-
Ўзим кўрган-билганларим
Китобда Ҳамза номидаги Республика драма театрининг етакчи санъаткори ,Ўзбекистон халқ артисти Зикир Муҳаммаджонов ўзининг театр ,кино ва телевидения соҳасидаги узок йиллик фаолияти ва устозлари ҳаёти ва ижоди ҳакида ёзади. Умумхалқ муҳаббатини қозонган бу санъаткор ёш ижодкорларни ўша устозлар ҳаёти ва ижодидан ибрат олишга даъват этиб, барча мухлисларини санъатнинг гўзал оламига олиб киради.
-
Энг қайғули шодлик
Ҳар гал Испанияни ўйлаганимда гул йиғисини шеърда янгратган шоирлар , овози ойни уйғотган ҳофизлар-ла бир малак сиймо гул исмидай, бир парий капалак исмидай , назокатли Боабдил сўзи хаёлимдан кетмайди.