-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Qurilish. Arxitektura
-
Texnika va amaliy fanlar
-
-
-
Qurilish. Arxitektura
-
-
Актуальные вопросы современной медицинской науки и здравоохранения
В статье рассматривается проблема интерпретации измерений в секторе общественного здоровья на примере рейтингов эффективности национальных систем здравоохранения. Установлены недостаточно стандартизированные процедуры и методологии статистической и социальной интерпретации эффективности системы здравоохранения.
-
Проблемы охраны окружающей среды
Сборник включает статьи по охране водных ресурсов и посвящен трем проблемам: методике наблюдения и расчетов загрязнения вод океанов и озер нефтяной пленкой с использованием информации, доставленной спутниками; проблеме охраны качества речных вод и влияния осушения болот на водный и тепловой режим окружающей территории.
-
Маънавият ва маърифат асослари фани бўйича маърузаларнинг қисқача баёни.
Ушбу «Маънавият ва_ маърифат асослари» маърузалари тупламида мустакил Узбекистонимизда шахс, давлат ва жамиятнинг иктисодий ислоҳотлар шароитида маънавий юксалишининг назарий томонлари, истиклол ва истикбол йўлидаги республиканинг шу масалага оид олиб бораётган сиёсати баён килиб берилган. Ундаги фикр ва мулоҳазалар илгор Шарк, айниқса Марказий Осиё маънавияти, маданияти, маърифати, илм-фани, тарихи, адабиёти ва санъатининг минтақада ривожланиши, давлат ҳокимиятининг,маънавиятга оид жужжат ва асарлари, мамлакатимиз кундалик турмушини таҳлил килишга асосланган.
-
HAYOT FAOLIYATI XAVFSIZLIGI
О`quv qo 'llanma barcha oliy о 'quv muassasalari bakalavriat ta 'lim yo 'nalishlariga mo ‘Ijallangan. Shuningdek, undan ushbu sohaga bog 'liq bo Igan korxona va tashkilotlarmng xodimlari foydalanishlari mumkin
-
Biotexnologiya asoslari
“Biotexnologiya asoslari” fanidan tayyorlangan ushbu ma’ruza matnlari 532500 –biotexnologiya (tarmoqlar bo’yicha) yo’nalishi bo’yicha tahsil olayotgan talabalar hamda oziq-ovqat maxsulotlari texnologiyasi fakulteti talabalari uchun mo’ljallangan.
-
“СВЕТОВАЯ АРХИТЕКТУРА ОЗЕЛЕНЕННЫХ ТЕРРИТОРИЙ”
Практическое использование света как явления, воспринимаемого и оцениваемого главным образом глазом, приводит к необходимости установления единиц измерения как для самого света, так и для создаваемой им освещенности в пространстве, на земле и на поверхности объектов, формирующих городскую среду. Эти единицы образуют две шкалы величин – объективные и субъективные. Объективные (физические, действительные, фотометрические) величины определяются с помощью свето- и цветоизмерительных приборов, субъективные устанавливаются в процессе психофизиологических исследований статистическими методами и определяются как шкала пороговыми значениями зрительных ощущений по каждой из функций зрения.
-
“АРХИТЕКТУРА УЗБЕКИСТАНА В ГОДЫ НЕЗАВИСИМОСТИ”
Придавая важное значение вопросам архитектуры и градостроительства, руководством страны во главе с Президентом И.А.Каримовым с первых дней обретения независимости были приняты директивные документы.
-
Вопросы технологии ячеистых бетонов и конструкций из них
В материаловедении всегда имела большое значение методика испытаний, поэтому в сборнике значительная часть статей посвящена этому вопросу.
-
СОЦИОЛОГИЯ
Ushbu rus tilidagi ma’ruzalar matni sotsiologiya fani va uning jamiyatdagi o’rni va ro’y berayotgan yirik ijtimoiy-siyosiy voqyealarni shunchaki qayd etish bilan cheklanmaydi, balki uning asl mohiyatini va mazmunini atroflicha ochib beradi. Shu jihatdan Sotsiologiya fani ijtimoiy fanlar orasida o’zining aniq va konkretligi, zimmasidagi masalalarga beradigan ilmiy javoblari atroflicha asoslangan, qayta-qayta tekshirilganligi bilan ham qimmatlidir.
-
TARMOQ IQTISODIYOTI
Ushbu ma’ruzalar matnida “Tarmoq iqtisodiyoti” fanining bir qator nazariy va amaliy masalalari mohiyati ochib berilgan bo‘lib, unda iqtisodiyotni modernizatsiyalashtirish sharoitida respublikamiz kapital qurilish tarmog‘ida iqtisodiy islohotlarni chuqurlashtirishning asosiy yo‘nalishlari va muammolari, shuningdek sohada investitsiya siyosatini olib borilishi va investitsion-qurilish faoliyat, qurilish ishlab chiqarishini tashkil etish, rejalashtirish va loyihalashtirish, moddiy-texnik baza va uni takomillashtirish yo‘nalishlari, mehnat resurslari va mehnat unumdorligi hamda qurilish ishlab chiqarishini diversifikatsiyalash kabi muhim masalalar o‘rin olgan.
-
Меҳнат ҳуқуқи
Ушбу маърузалар курси Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академиясида белгиланган ўқув дастури ҳамда ушбу соҳага оид чоп этилган ҳуқуқий адабиётлар асосида тайёрланган.
-
ШАҲАРСОЗЛИК АСОСЛАРИ ВА ЛАНДШАФТ ДИЗАЙНИ”
Маърузалар матни олий ўқув юртларида “Архитектура” таълим йўналишлари бўйича таълим олаётган талабалар, мутахассислар ва шу соҳага қизиқувчилар учун мўлжалланган.
-
ТЕХНИК ВА ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ФАНЛАР СОҲАЛАРИНИНГ МУҲИМ МАСАЛАЛАРИ.Част 1.
Ушбу тўплам фан ва таълим долзарб муаммоларига багишланган. Маърузаларда Тошкент кимё-технология институти , Узбекистан миллий университети, Тошкент давлат техника университети, Тошкент давлат педагогика университети ва бошқа олийгохлар талабалари ўқитувчиларининг илмий-тадкикот ишларини натижалари акс эттирилган. Муаллифлар маколалар мазмунига жавобгардирлар.
-
Макроиқтисодиёт
Ушбу маърузалар матнида макроиқтисодий фанининг асосий тушунчалари, муаммолари ва макроиқтисодий сиёсат юритишнинг асослари баён қилиб берилган. Жумладан, марулар матнида макроиқтисодий кўрсаткичларни хисоблаш усуллари, макроиқтисодий мувозанатнинг турли моделлари.
-
Узлуксиз таълим сифат ва самарадорлигини оширишнинг назарий-услубий муаммолари
Илмий конференция материаллари тўпламида узлуксиз таълим тизимида электрон ахборот таълим ресурсларини яратиш ва улардан самарали фойдаланиш, узлуксиз таълим сифат ва самарадорлигини оширишда инновацион технологиялар, корпоратив ҳамкорлик асосида олий, ўрта махсус касб-ҳунар ва умумий таълим тизимини ривожлантиришнинг назарий-амалий муаммоларига бағишланган илмий тадқиқот ишлари натижалари ёритилган.
-
СИСТЕМ ТИЛШУНОСЛИК АСОСЛАРИ (I КУРС МАГИСТРЛАРИ УЧУН МАЪРУЗАЛАР МАТНИ)
Бизни қуршаб турган олам бир бутунлик, яъни системадир. Оламдаги ҳар бир нарса ва ҳодиса бир-биридан ажратилган ҳолда эмас, балки ўзаро боғлиқ ҳолда мавжуд бўлади. Масалан, ер юзидаги инсоният, ҳайвонот ва ўсимликлар дунѐсини оладиган бўлсак, уларнинг ҳар бири ўзаро чамбарчас боғлиқ бўлган ички гуруҳларнинг бир бутунлигидан иборат бўлиши билан бирга, ҳар қайси бутунлик бошқа бутунлик билан узвий муносабатдадир. Инсоният олами ҳайвонот дунѐси ва ўсимликлар олами билан узвий боғлиқ. Ҳайвонот дунѐси, ўз навбатида, ўсимликлар дунёси билан боғлиқ. Агар ўсимлик бўлмаса, ҳайвонот олами нормал яшай олмайди.