-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Эркин фикир парвози
Китобда мамлакатимз ижтимоий ва сиёсий ҳаётини кенг ўрганиш истагида бўлган талабалар ва барча қизиқувчиларга мўлжалланган.
-
ЧОЛ ВА ДЕНГИЗ
Чол қайиқда ёлғиз ўзи Гольфстримда балиқ овларди. Денгизга чиқаётганига мана саксон тўрт кун ҳам тўлди, аммо ҳали биронта балиқ тутганича йўқ. У билан қирқ кун бола бирга бўлди. Ҳадеганда қўли қуруқ қайтавергач, ота-онаси унга энди чолнинг ўта-кетган Sаlао, яъни «ўлгудай омади юришмаган одам» эканини айтиб, бундан буён бошқа қайиқда денгизга чиқиш кераклигини қулоғига қуйдилар. Ҳақиқатан ҳам биринчи ҳафтанинг ўзидаёқ бу қайиқда балиқ деса арзигудай учта балиқ тутиб келишди. Деярли ҳар куни чолнинг денгиздан қуруқ қайтаётганлигини кўриб бола ич-ичидан эзилар эди. У чолнинг ускуналари, чангак, гарпун ва мачтага ўралган елканларини ташишга ёрдамлашгани қирғоққа келарди. Дағал матодан тўқилган елкан ямалавериб, ола-қуроқ бўлиб кетган, ўроғлиқ ҳолда яксони чиққан полкнинг яловига ўхшарди.
-
-
Urushning so'nggi qurboni
O'tkir Hoshimov xalqimizning sevimli adiblaridan biri. Yozuvchining roman va qissalari, hikoyalari qayta-qayta nashr etilmoqda. To'plamda yozuvchining turli yillarda yozilgan eng sara hikoyalari o'rin olgan
-
The Treasure of Monte Cristo
A few years before Dumas was born, there were many changes in his country. In 1789 there was a revolution in Franee. The French people said that they no longer wanted Louis XVI5 to be their king.
-
Ўзбек адабиёти бўстони. Сен сан севарим. Гул ва наврўз .
Ғазаллар, рубоилар, қитъалар, тўйуқлар, " Гул ва наврўз " достони
-
Ахлоқи муҳсиний
Ушбу асар ўрта асрнинг машхур мутафаккир олими меросидан намунадир. Унда Шарқ ахлоиқдаги дурдона фикрлар сараланиб, қизиқарли вокеалар билан баён этилган. Асар 40 бобдан иборат бўлиб, унда адолат, сабр, хаё, покизалик, ростгўйлик каби масалалар ёритилган. Ахлоқ ҳақидаги энг машхур асарлардан бўлган ушбу китоб Султон Хусайн мирзонинг ўғли Абулмухсин мирзога бағишланган. «Ахлоқи мухсиний» ҳирот киобъатининг шоҳ асаридир. Шунинг учун унинг факсимилеси хам берилди. Ушбу нашр китобат санъати, умуман маданий меросимиз билан қизиқувчи кенг китобхонларга мўлжалланган.
-
-
-
Яшил кеча
Турк адабиётининг забардаст вакилларидан бири бўлган Рашод Нури Гунтекиннинг бу романида тараққийпарвар зиёлилар ҳаёти акс эттрилган. Бошланғич синф ўқитувчиси Шоҳин афанди пойтахтдан йироқдаги Сариоза қишлоғида кишилар онгидаги сарқитларни сидириб ташлаб мактаб ўқувчиларини янгиилғор, замонавий ҳаётга етаклаши ёритилган. Турк адабиётидаги илк таржима асарлар сирасига кирувчи "Яшил кеча", ўзбек тилига ўгирилгач, фақат бир марта 1977 йилдан нашр етилган.
-
Сўнгги гуноҳ (мистик қиссалар)
Олис қишлоқдан келган абитуриент қизни шаҳарда ғаройиб воқеа кутиб турарди. Бир ёлғонни яшириш учун иккинчи ёлғон қанчалар қимматга тушишини у билмас эди. Тўйидан бир кун аввал вафот этган куёвнинг сирли тарихига дуч келган қиз гуноҳлар гирдоби сари сузиб боради. Нажот йўли борми? Ёки барчаси ҳалокапии якун топадими ? Вир қанча саргузашт, муҳаб-бат, детектив қиссалар муаллифи Азамат Қоржововнинг "Сўнгги гуноҳ" қиссаси қаҳрамони Гулюзнинг бошидан кечирган жумбоқли воқеа сизни ҳам қизиқтириб қўяди.
-
Йигит йиғламасин дунёда... Қасос
Шунинг учун ҳам мен ушбу рисолада ўзим яхши кўрган, яхши билган адибларга бўлган меҳрим, муҳаббатим, муносабатимни бадиий нутқнинг эпистоляр шаклида—мактублар орқали изҳор этишга уриндим. Шукурки, Оллоҳ берган умримнинг 40 йилдан ортиғини ижодкорлар, санъаткорлар, адабиётшунос олимлар даврасида ўтказдим. Улар билан кўп мулоқотда бўлдим. Ўйлаб қарасам, бу суҳбатларда кўпчиликка айтиб берса арзийдиган қизиқарли воқеалар, ибратли ҳодисалар бўлиб ўтган, ўйга толдирадиган муаммолар ҳақида гап кетган экан. Энг муҳими, бу учрашув ва суҳбатлардан ўзим катта сабоқлар олдим, фикр доирам кенгайди, илмга, бадиий ижодга иштиёқим, ҳавасим, масъулиятим ошди. Шунинг учун уларни бошқаларга ҳам илиндим.
-
Мен, бувим, Иллико ва Илларион.
Атоқли грузин ёзувчиси Нодар Думбадзениниг эътиборингизга ҳавола қилинаётган китобига адибнинг "Абадият қонуни" ҳамда "Мен , бувим ,Илико ва Илларион" романлари киритилган. Думбадзенинг "Абадий қонун" романи Ленин мукофотига сазовор бўлган.
-
Муқанна
Муқанна номли песа қисқача бош сўзларидан лавхасида ёзилишича баҳор бир чеккада тоғлар қирлар кўриниб туради
-
Haqiqat manzaralari 96 mumtoz faylasuf
Rivoyatlarda aytilishicha, Hazrat Sulaymonning: «Bu dunyodagi hamma narsa o‘tkinchi», — degan so‘zlar o‘yib yozilgan uzugi bo‘lgan. Sulaymon hayotining qayg‘uli onlarida uzukdagi ana shu hikmatli bitikni o‘qib, taskin topgan.