-
-
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Psixologiya
Kadrlar tayyorlash bo`yicha milliy dastur va uni amalga oshirishni ta`minlashga yo`naltirilgan barcha meyoriy hujjatlarda o`sib kelayotgan yosh avlodning intellektual imkoniyatlarini, individual-psixologik xususiyatlarini o`rganishga va shu asosda ta`lim va tarbiya ishlarini rejalashtirish va qayta qurishga katta e`tibor berilgan. Bu esa, boshqa fanlar bilan bir qatorda, yosh avlodni tarbiyalashda psixologiya fanining ham alohida o`rni mavjudligini ko`rsatmoqda.
-
ПСИХОЛОГИЯ
Маъруза матни психология асослари бўйича мухтасар билимларни бергани билан унинг ҳар боби якунида тавсия этилган топшириқлар, машқлар, тестлар ва мустақил бажариш учун берилган мавзулар талабаларни ўз устида ишлашга ўргатади ва психологиянинг бошқа масалаларини ҳам мустақил ўрганиш ва руҳий ҳодисаларни таҳлил этишга кўмаклашади.
-
Fizikaviy va kolloid kimyodan laboratoriya mashg`ulotlari
Ushbu ma`ruza matnining maqsadi talabalarga fizik kimyo fanini murakkab moddalarda sodir bo'ladigan fizika qonunlari va tajribalari asosida kimyoviy jarayonlarni borishini tushuntirib berushdir.
-
ПСИХОЛОГИЯ ТАРИХИ
Психология фани узоқ ўтмишга эга бўлиб асрлар давомида ривожланиб келмоқда. Ушбу маъруза матнида антик давр психологларининг, Шарқ мутафаккирлари ва хозирги замон психологларини фикрлари ёритиб берилган. Ушбу қўлланма амалий психологлар ва психология мутахассислиги бўйича таълим олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
FALSAFA
Mazkur kitobdan falsafa kursi bo’yicha yangi dastur asosida yozilgan ma’ruzalarning qisqa matnlari o’rin olgan. Ushbu to’plamda falsafaning asosiy masalalari, baxs mavzulari, falsafiy maktablar, atoqli faylasuflarning ta’limotlari, hozirgi zamon falsafasining oqimlari to’g’risidagi ma’lumotlar milliy g’oya va istiqlol mafkurasi talablari asosida bayon qilingan.
-
“ҚУРИЛИШДА БАҲОНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ВА СМЕТА ИШИ” ФАНИДАН МАЪРУЗАЛАР МАТНИ
Маърузалар матнида капитал қурилишнинг асосий масалалари - қурилишнинг миллий иқтисодиѐтни ривожлантиришдаги роли ва ўрни, унинг хусусиятлари, тармоқлараро алоқалари, бошқарув тизими, иқтисодиётни модернизациялаш шароитида қурилиш иқтисодиётини ислоҳ қилиш муаммолари кўриб чиқилади.
-
ZOOLOGIYA VA ANATOMIYA
Zoologiya (grekchadan zoon – hayvon, logos – ta‘limot, fan) hayvonlarning tuzilishi, hayot kechirishi, tarqalishi va yashash muhiti bilan munosabatlari, ularning xususiy hamda tarixiy taraqqiyotini o‘rganadi. Zoologiya kompleks fan bo‘ lib, bir qancha fanlarni o‘z ichiga oladi. Sistematika turlarning xilma-xilligi, o‘zaro o‘xshashligi yoki bir-biridan farqiga asoslanib turli sistematik guruhlar o‘rtasidagi iyerarxik (tobe‘lik) munosabatlarini o‘rganadi. Morfologiya hayvonlarning tashqi tuzilishi, anatomiya esa ichki tuzilishi, solishtirma va evolyutsion morfologiya turli sistematik guruhlarga mansub hayvonlarning tuzilishi va tarixiy rivojlanishini tekshiradi.
-
ПСИХОЛОГИЯ ТАРИХИ
Психология фани узоқ ўтмишга эга бўлиб асрлар давомида ривожланиб келмоқда. Ушбу маъруза матнида антик давр психологларининг, Шарқ мутафаккирлари ва ҳозирги замон психологларини фикрлари ёритиб берилган. Ушбу қўлланма амалий психологлар ва психология мутахассислиги бўйича таълим олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
МУТАХАССИСЛИККА КИРИШ
Ушбу маърузалар матни «Мутахассисликка кириш» фанидан бакалавриат талабаларининг зарурий тайёргарлик даражаси ва билимлари мазмунига қўйиладиган талаблар асосида тайѐрланган. Малакавий талаблар бакалавр талабларининг фан бўйича қандай тасаввурга эга бўлиши, қандай кўникмалар ҳосил қилиши лозимлигини ўз ичига олади.
-
ПСИХОЛОГИЯ
Маъруза матни психология асослари бўйича мухтасар билимларни бергани билан унинг ҳар боби якунида тавсия этилган топшириқлар, машқлар, тестлар ва мустақил бажариш учун берилган мавзулар талабаларни ўз устида ишлашга ўргатади ва психологиянинг бошқа масалаларини ҳам мустақил ўрганиш ва руҳий ҳодисаларни таҳлил этишга кўмаклашади.
-
ЮРАК- ҚОН-ТОМИР ТИЗИМИ ФИЗИОЛОГИЯСИ
Юракнинг асосий вазифаси – бутун организм бўйлаб қоннинг харакатини таъминлаш. Юракни “чап юрак” ва “ўнг юрак” ларга ажратилади. Уларнинг ҳар бири бўлим ва қоринчадан иборат. Қон кислородни тўқималарда қолдириб, ўнг юракка оқиб келади ва ўпка томон йўл олади. Қон ўпкада кислородга тўйиниб, чап юракка қайтади, юрак қонни яна бутун организмга тарқатади
-
Кимё технология тизимлари синтези
Кимё технология тизимлари синтези фани техника фанлари бакалаврларини тайёрлашда катта ахамиятга эга.
-
Ўсимликларни ҳимоя қилиш
Мазкур маруза матнлари фитопатология сохасига қизиқувчилар учун мўлжалланган.
-
TUPROQ VA O’SIMLIKLARNI TADQIQ QILISH FANIDAN
Agrokimyo” fanini maqsadiga erishishiga va vazifalarni yechishga yordam beradi. Ma’lumki agrokimyo qishloq xo’jalik ekinlarining oziqlanish jarayonida o’simlik, tuproq va o’g’it o’rtasidagi o’zaro ta’sirini o’rganadi. Agrokimyo bu yuqori hosil va sifatli mahsulot olish uchun bioiqlim potensialini hisobga olgan holda o’simliklar oziqlanishini optimallashtirish, o’g’itlarni qo’llash va tuproq unumdorligi to’g’risidagi fandir
-
Тупроқшуносликнинг замонавий муаммолари
Республикамизнинг иқтисодий салоҳияти ва барқарорлигини белгилайдиган асосий манба бўлиб қишлоқ хўжалик маҳсулотлари ва уларни етиштиришда унумдор тупроқ қоплами ҳисобланади. Мамлакатимизда аграр саноат ривожланган бўлиб, унинг табиий иқлим шароити, тупроқ ва сув манбалари меҳнат ресурслари ҳамда қишлоқ хўжалиги экинлари – пахтачилик, ғаллачилик, боғдорчилик ва сабзавот- полиз маҳсулотларидан юқори ҳосил олишга имконият яратиб беради. Юртимиз бўйича ҳайдаладиган ерлар 4,9 млн. гектар бўлиб, шундан суғориладиган ерлар 4,3 млн. гектарни ташкил қилади. Собиқ Иттифоқ даврида интенсив деҳқончилик ва пахта монокултурасининг қишлоқ хўжалигида кенг қўлланиши натижасида суғориладиган ерларнинг 60 – 70% шўрланган, эрозияга учраган, пестицидлар ва оғир металлар билан ифлосланган. Давлатимиз, юқорида айтиб ўтилган муаммоларни ҳал қилиш мақсадида Ер кодекси ва кадастрини ишлаб чиқиш, ерни ижара сифатида фермер ва деҳқон хўжаликларига бериш масаласини амалга оширди.
-
Табиатдан фойдаланиш иқтисодиёти
Ушбу маъруза матинида табиатдан фойдаланиш ва табиатни муҳофаза қилиш тушунчаси, табиий ресурслар классификацияси, табиатдан фойдаланишни бошқаришнининг ҳуқуқий асослари, давлат механизими, экологик фондлар тизими ўрганилади.