-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
Poligrafiya. Reprografiya. Fotokinotexnika
-
Мехнат иктисодиёти. (назария ва амалиёт)
Китобда инсон ва жамият фаолиятининг негизи булган мехнат тугрисида тасаввур берадиган мкхнат сохасидаги асосий ижтимоий иктисодий категориялар
-
XALQ CHOLG‘ULARI
Ushbu darslik 5A150702 – Cholg‘u ijrochiligi (xalq cholg‘ulari) magistratura mutaxassisligi 1-bosqichida tahsil olayotgan talabalarga ijrochilik san’atini o‘rgatish, ijro malakalarini bosqichma-bosqich shakllantirish hamda ta’limni ilmiy va nazariy jihatdan tahlil etishga bag‘ishlangan.
-
Биология ва инсон ҳаётий фаолиятини муҳофазаси
Ушбу дарслик кейинги йилларда нашр қилинган дастур асосида ёзилган бўлиб, уч қисмдан иборат. Биринчи бўлимда эволюцион ғояларнинг пайдо бўлиш тарихи, иккинчи бўлим Ч.Дарвиннинг эволюцион таълимоти ва унинг ривожлантирилишига бағишланган. Эволюцион таълимотнинг долзарб масалалар – ҳаёт, унинг пайдо бўлиши, ривожланиши, эволюцион жараённи генетик ва экологик асослари, эволюциянинг ҳаракатлантирувчи омиллари, микро ва макроэволюция дарсликнинг учинчи бўлимидан ўрин олган. Мазкур масалаларни ёритишда фаннинг кейинги ютуқлари эътиборга олинган ва кўп мавзулар мазмунга мос равишда махаллий материаллар билан ёритилган. Дарслик олий ўқув юртлари биология ихтисослиги бўйича талабалари учун тайёрланган.
-
ЭНТОМОЛОГИЯ, ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ ВА АГРОТОКСИКОЛОГИЯ АСОСЛАРИ
Дарсликда ихтисослашган мутахассислар учун мазкур соҳага доир маълумотлар мажмуи берилган. Унинг «Умумий энтомология асослари» бўлимида ҳашаротларнинг тузилиши ва ҳаёт кечириши тўғрисида асосий тушунчалар берилган. “Қишлоқ хўжалик энтомологияси” қисмида эса ғўза, ғалла ва бошқа бир қатор экин зараркунандаларининг таърифи ва уларга қарши курашнинг замонавий таҳлили келтирилган. Учинчи – “Ўсимликларни зараркунандалардан сақлаш тадбир ва усуллари” қисмида уйғунлашган ҳимоя қилиш тизимида ҳар бир усулнинг тузилиши ва аҳамияти таърифлаб берилган. Тўртинчи қисмида (“Қишлоқ хўжалигида ишлатиладиган кимёвий ва микробиологик воситаларнинг таърифи”) амалий ишлатилаётган ҳамда Давлат кимё комиссияси чоп этган “Рўйхатга” киритилган инсектицид ва акарицидларнинг таърифи изоҳланган. Бешинчи қисмда эса (“Амалий агротоксикология қоидалари”) ғўза зараркунандаларига қарши курашда пестицидларни ишлатишнинг амалий ташкил этиш қоидалари 5 та бобда ифодаланган.
-
Математик физика тенгламалари.
Мазкур дарслик университетларнинг математика, механика-математика факультетлари учун "математик физика тенгламалари" курси дастурига мослаб ёзилган.
-
FastAPI Cookbook. Develop high-performance APIs and web applications with Python
Book Description: FastAPI is a cutting-edge Python framework that is revolutionizing the way web apps and APIs are built. Known for its speed, simplicity, and scalability, FastAPI empowers developers to create high-performing applications with ease. This book will help you leverage FastAPI’s immense potential to handle high-traffic scenarios and integrate seamlessly with modern Python tools. The book begins by familiarizing you with the basics of setting up and configuring your FastAPI environment before moving to the intricacies of building RESTful APIs, managing data with SQL and NoSQL databases, and handling authentication and authorization. Next, you'll focus on advanced topics such as custom middleware, WebSocket communication, and integration with various Python libraries. Each chapter is meticulously crafted with practical recipes, progressing from foundational concepts to advanced features and best practices. The concluding chapters show you how to optimize performance, implement rate limiting, and execute background tasks, empowering you to become a proficient FastAPI developer.
-
ДЕХҚОНЧИЛИК, ТУПРОҚШУНОСЛИК ВА АГРОКИМЁ АСОСЛАРИ
1Де>д<;ончилик ва тупрок,шунослик илми — эгизак тушунча. Бинобарин, тупрок шароитини билмасдан туриб, де^кончилик фанини таракдий эттириш мумкин эмас. | Мазкур дарсликда дехкончилик, тупроцшунослик ва агрокимё фанининг баъ?и жи\атлари уз аксини топган. Хусусан, тупрокнинг пайдо булиши, механик таркиби, классификацияси, агрофизик хоссалари, дехкончиликнинг ривожланиш тарихи, тупрок^а ишлов беришнинг усуллари, бегона утларга Карши кураш, агрокимё фани асослари, угит турлари каби бир кдтор масалалар борасида илмий мулохазалар юритилади. Мухтасар шакдда айтганда, ушбу укув дарслигида замонавий деданчилик илми сир-асрорлари ёритиб берилган.
-
-
-
Gidrvlika
Ushbu darslikda quvurlar, kanallar va gidrotexnik inshootlardagi gidravlik jarayonlar bayon etilgan va ulaming gidravlik hisobi informatsion texnologiyalardan (EHMdan) foydalangan holda bajarish uslublari keltirilgan. Har bir boTimi yangi masalalar va ulaming yechimi bilan boyitilgan. Darslik 0 ‘zbekiston Respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi tomonidan tasdiqlangan «Gidravlika» fani o‘quv dasturi asosida yozilgan bo‘lib, darslik Gidravlika kursi rejalashtirilgan barcha bakalavriat yo‘nalishIari va magistratura mutaxassisligi talabalari foydalanishlari uchun mo‘ljallangan. Darslikda sohada erishilgan yangi fan yutuqlari ham o‘z aksini topgan. Darslikdan soha mutaxassisiari ham keng foydalanishlari mumkin.
-
-
Traktor va avtomobillar nazariyasi hamda hisob
Mazkur kitob oily o'quv yurtlarining qishloq xo'jaligini va melioratsiya ishlarini mexanizatsiyalash yo'nalishi talabalari uchun mo'ljallangan.
-
Ахборот технологиялари
ўлингиздаги китоб академик лицей ва касб-ҳунар коллежла ри га ўқув фани сифатида киритилган «Ахборот технологиялари» курс и га оид илк бор ёзилган дарсликдир. /И нсоният ўзининг фаолАятида ахборотларни қабул қилиш , йиғиш, сакдаш, узатиш ва қаита ишлаш билан шуғулланади. Ушбу амалларнинг компьютерга ю\^латилиши ва уларни амалга оши- риш усул ва воситаларининг пайдо бўлиши, ахборот технология- ларини алоҳида фан сифатида ажралиб чиқишига сабаб бўлди. Ах- борот технологиясининг асосий ўзагини компьютер ташкил этиб, унинг техник таъминотини таъминлайдиЛ Ахборотни қайта иш- лашни ташкил этиш учун ахборот>ехно;ю гиясининг техник таъ- миноти ягона бўлмай, балки ахборот таъминоти, таш килий таъ- миноти ва дастурли таъминоти биргаликда қаралиши лозим. Ушбу дарслик ахборот технологиясини ташкил этган гипер- матн, мультимедиа, интернет, интранет, электрон почта, WEB технологияси, сунъий интеллект тизимлари ҳақидаги маълумот- ларни ўзида мужассамлаштирган.
-
-
Print mediya bosma texnologiyalari
Ushbu darslikda matbaa sohasida mamlakatimiz va chet ellarda erishilgan yutuqlarb , asosiy bosma usullarining istiqbolli texnologik variantlari bilan atroflicha tanishtirish.