-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Osmon Tashbexlari
Nazar Shukur o'tgan asrning 80-yillari o'zbek sher'iyatiga shirali va o'ktam ovozi bilan dadil kirib keldi. Uning she'rlari tezda kitobxonlar munaqqidlar va ustozlar nazariga tushdi. Bunga sabab uning she'rlaridagi samimiyat, soddalik bilan birga teran ma'noning uyg'unligi edi.Shoir qalbi uning she'rlarida aks etardi...Ming afsuski, bevaqt, fojeali o'lim shoirni oramizdan erta olib ketti.Ammo u qoldirgan bebaho boylik-go'zal she'rlari yillar sisilasiga dosh berib yashab kelmoqda.
-
Ҳикмат
Мутасаввиф шоир Азим Хожа эшоннинг ҳаёти ва фолияти ҳаҳида ҳозирча аниҳ маълумотга эга эмасмиз. У кишининг ҳикматлари инҳилобдан олдин бир неча марта нашр бўлиб, халҳимиз томонидан севиб ўҳилган. Мажоз эмас, фаҳат ҳаҳиҳий ишқни куйлашга бағишланган шеърлар мўмин-мусулмонларнинг, Ҳақ ишҳида ёнган орифларнинг шуури ва ҳалбига нур бағишлаб, ҳидоят йўлини кўрсатишга хизмат қилган.
-
The Great Gatsby
Is a 1925 novel by American writer F. Scott Fitzgerald. Set in the Jazz Age on Long Island, the novel depicts narrator Nick Carraway`s interactions with mysterious millionaire Jay Gatsby and Gatsby`s obsession to reunite with his former lover, Daisy Buchanan.
-
Денгиз саргузаштлари.
Бундан тўрт ярм аср муқаддам Христофор-Калумб бой Ҳиндистонга денгиз йўли ахтариб учта елканли кемада-каравеллада сафарга чиқди. Уфққа туташган бепаён окенан қўйнида сузиб , ниҳоят 1482 йилнинг 12- октябрда Америка соҳилларига-Багам архипеллаги оролларига етиб келди.
-
Tanlangan asarlar
Ўзининг оташин шеърияти билан ўзбек адабиётига янгича нафас, янгича руҳ олиб кирган Абдулла Орипов бугунги кунда ижоднинг камолот чўққисида. Унинг шеърларидаги теран фалсафийлик, шарқона донишмандлик, Ватаннинг шонли ўтмиши ва бугунги тақдири, халқ қисмати ва келажаги учун бир комил фуқароларча куюнчаклиги, ҳаётдаги салбий кўринишларга муросасиз истеҳзоси кўп йиллардан буён шеърият мухлислари диққатини ўзига оҳанрабодек тортиб келади. Тўрт жилддаги “Танланган асарлар” — китобхонларга шоир ижоди билан яна бир марта тўлароқ танишиш имконини беради, деб ишонамиз.
-
МЕНИ ЙИҒЛАТМА, ҲАЁТ!
Бир шоир айтганидек, ҳаёт деб аталмиш Буюк Устоз кимгадир қанд берса, кимгадир панд беради. Унинг синовларига беғубор кўнглини авайлаб кўтариб юрган ёшларнинг ҳаммаси ҳам чидай олмайди. Айнан, шу тенгдошларига далда бўлиш учун Аҳад Қаюм уларнинг номидан барча дардларни тўкиб солади. Ҳа, бу ҳиссий дардларнинг кўпи қадим замондан ҳозирги вақтгача турли шаклда турланиб, тусланиб қоғозларга тушиб келмоқда.
-
Аваз.Сайланма
Ўзбек адабийти тарихини ўз нодир мерослари билан бойитган ва китобхонлар дилидан ўчмас жой олган.
-
Sabr gullari
Ushbu kitob O'zbekiston Yozuvchilar uyushmasi tomonidan o'tkazilgan "iste'dod maktabi" Respublika yosh ijodkorlari seminarida nashrga tavsiyta qilinib, "Ijod" fondi tomonidan moliyalashtirildi.
-
Ikki eshik orasi
Asarda insonlar taqdiri va inson umrining murakkabligini mahorat bilan tasvirlangan. Adib, birinchi navbatda, tinchlikka rahna solgan urushni tilga oladi. Ayniqsa, urush voqeligining har bir ota-ona qalbini jarohatlagani, koʻngillariga ozor yetkazgani romanning umuminsoniy pafosini tashkil etadi. Adib qalamga olgan obrazlari oddiy odamlarning fazilatlari — mardligi, matonati, vatanparvarligi va sabr-bardoshini haqida soʻzlaydi.
-
Туш таъбири
Туш таъбирига бағишланган бу китоб турли манбалар асосида яратилди. Жумладан, Асрор Самаднинг "Тушнома"(2005), Асрор Самад ва Нажиббек Рустамийнинг "999 туш таъбири" (2003), Асрор САмаднинг "Ўзимизнинг туш таъбири"(2008), "333 туш таъбири (туркона талқинлар)" (2006)сингари китоблардан, рисолалардан фойдаланилди ва уларга янги сўзликлар қўшилди.
-
Навоийнинг бадиий маҳорати
Маълумки, бадиий адабиётнинг вазифаси жамиятга бадиий шаклда хизмат қилишдан иборатдир. Шунинг учун ҳақиқий шо- ир ва ёзувчининг асари ғоявий, тарбиявий, маърифий аҳамиятга эга бўлиши билаи бирга бадиий аҳамиятга хам молик бўлиши керак. Юксак ғоя ва чуҳур мазмунни гўзал бадиий шаклда бера олден асарларгина жаҳон адабиёти хазинасидан ўзига муносиб ўринни эгаллайди ва абадий яшайди. Улуғ шоиримиэ .Алишер Навоий асарларининг жаҳоншумуллиги ва абадий тириклигининг сабаби ҳам унинг ижтимоий аҳамиятга эга бўлган юксак фикрларни олий бадиий шаклда берганлигидир
-
Bristol murders
Murder is a fascinating human pastime. It has been going on since the year dot - or least as long as there have been more than two people around at any one time. It can be an extremely violent event at one end of the spectrum where the maximum force is used, to a peaceful death with an injection that causes no pain and brings a quiet end to someone’s life.
-
Девони Шайхзода Атойи
Мавлоно Атойи ўз ижодида ишқ ва ошиқлик ва маърифат ва орифлик ҳақида баён этган.
-
Хизр кўрган йигит: Қиссалар ва ҳикоялар.
Ушбу тўпламга ёзувчи Лукмон Бўрихоннииг «Хизр кўрган йигит», «Сирли муаллим», «Қидирувдаги қиз» номли қиссалари ва бир неча сара хикоялари киритилди. Мухаббат ва Нафрат, Хаёт ва ўлим каби мангу мавзуларда яратилган бу асарлар қизиқарли, таъсирчан вокеаларга бой. Гўзал, жозибали бадиий тил, тиниқ, жонли тасвирлар беихтиёр ўқувчини ўзига ром этади, завқ-шавқ улашади.
-
Америка фожияси
Аҳолиси 400 мингдан кам бўлган Америка шаҳар савдо маркази , баланд иморатлар деворлар, шунақа шаҳарлар бўлганига одамлар бир кунмас бир кун ажаблансалар ҳам керак. Эндиликда тинчиб қолган катта кўчада олти кишилик гуруҳ келарди .
-
O`tkan kunlar
Yozmoqqa niyatlanganim ushbu — «O`tkan kunlar», yangi zamon romonchiligi bilan tanishish yo`lida kichkina bir tajriba, yana to`g`risi, bir havasdir. Ma’lumki, har bir ishning ham yangi — ibtidoiy davrida talay kamchiliklar bilan maydonga chiqishi, ahllarining yetishmaklari ila sekin-sekin tuzalib, takomulga yuz tutishi tabiiy bir holdir. Mana shuning daldasida havasimda jasorat etdim, havaskorlik orqasida kechaturgan qusur va xatolardan cho`chib turmadim. Moziyga qaytib ish ko`rish xayrlik, deydilar. Shunga ko`ra mavzuni moziydan, yaqin o`tkan kunlardan, tariximizning eng kirlik, qora kunlari bo`lgan keyingi «xon zamonlari»dan belgiladim.