-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Саодат асри қиссалари (III китоб)
Ахмад Лутфий Козончи - хозирги замон турк адиби, тарихчи олим. Эътиборингизга хавола этилаётган «Саодат асри киссалари» асли олти жилд асар бўлиб, номидан куриниб турганидек, саодат асридан, динимиз тарихидаги улкан воқеалардан, хоссатан, Жаноби Пайгамбаримизнинг (алайхиссалом) тугилишларидан то вафотларига қадар кечган муборак хаётларидан ҳикоя килади.
-
Саодат асри киссалари (II китоб)
Ахмад Лутфий Козончи - ҳозирги замон турк адиби, тарихчи олим. Эътиборингизга хавола этилаётган «Саодат асри қиссалари» асли олти жилд асар бўлиб, номидан кўриниб турганидек, саодат асридан, динимиз тарихидаги улкан воқеалардан, хоссатан, Жаноби Пайгамбаримизнинг (алайхиссалом) туғилигиларидан то вафотларига кадар кечган муборак хаётларидан хикоя қилади.
-
Алвидо, Гулсари!
Чингиз Айтматовнинг нафакат ушбу асари, балки Тнанбой ва Гулсари, Ер ва Тулгонай, Абубакр ва Камол образлари гавдаланган кейинги киссаларида хам кахрамонлар уртасида умумийлик ва зиддиятлардан китобхон факат ижобий натижа кутади. Асар якунида эса кутилмаган нихоя юз очади.
-
СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ
В сущности, это была вовсе нс первая моя книга, ведь я пишу не только романы. Однако я прекрасно понимаю, что мой казначей, его величество читатель, на все прочее, написанное мною, взираетравнодушно, чтоб не сказать неприязненно. Он признает меня не иначе как в моем единственно привычном и незыблемом качестве; и когда меня просят рассказать о первой моей книге, совершенно очевидно, что подразумевается мой первый роман. Рано или поздно мне суждено было написать роман. Почему? Праздный вопрос. Люди появляются на свет с различными странностями,— с юных лет моей страстью было придумывать и связывать воедино несуществующие события; едва я обучился писать, как стал верным другом тех, кто делает бумагу. Бессчетные кипы ушли, должно быть, на «Ратиллета», «Пентландское восстание» «Королевскую амнистию» (иначе: «Парк Уайтхед»), «Эдварда Даррена », «Контрданс» и «Западную вендетту»; утешительно вспоминать, что все они ныне обратились в пепел и преданы материземле.
-
Саодат асри киссалари (I китоб)
Ахмад Лутфий Козончи - хозирги замон турк адиби, тарихчи олим. Эътиборингизга хавола этилаётган «Саодат асри киссалари» асли олти жилд асар булиб, номидан куриниб турганидек, саодат асридан, динимиз тарихидаги улкан вокеалардан, хоссатан, Жаноби Пайгамбаримизнинг (алайхиссалом) тугилишларидан то вафотларига кадар кечган муборак хаётларидан хикоя килади.
-
СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ ТОМ ПЕРВЫЙ
Когда в 1912 году вышла на английском языке небольшая книжка стихов Рабиндраната Тагора «Гптанджали» («Жертвенные песни»), положившая начало всемирной славе поэта,— уже в 1913 году ему первому среди литераторов Азии была присуждена Нобелевская премия,— мало кто за пределами Индии знал даже само имя того из ее многочисленных народов, к которому принадлежал поэт, и его родины — Бенгалии. Огромная Индия многим представлялась тогда чем-то относящимся лишь к сказочному прошлому человечества, далекой периферией нынешнего мира. Между тем как раз в это время начиналось предсказанное еще К. Марксом возрождение «этой великой и интересной страны, которая является колыбелью наших языков, наших религий» *. Это было время, которое В. И. Лепин тогда же, в 1913 году, назвал «пробуждением Азии», где «сотни миллионов забитого, одичавшего в средневековом застое, населения проснулись к новой жизни и к борьбе за азбучные права человека, за демократию»
-
Galaktikada bir kun
2036-yil 25-iyun. Qushlarning deraza ortidan kelayotgan chugʻur-chugʻuri, onda-sonda uchib oʻtayotgan aeromashinalarning guvullagan tovushi tong otganidan darak bersa-da, Ahmad bunga parvo qilmas – shirin tushlar ogʻushida uxlar edi.
-
Кунсулувнинг сирли хатлари
Ушбу китобда ёзувчининг турли йилларда ёзган ҳикоялари жамланди. Ҳикояларда қишлоқ одамларининг танти феъл-атвори, эзгу юмушлари, севги-муҳаббат изтироблари, турмуш машаққатлари, орзу-интилишлари, янги асарларида эса ёшларнинг реал дунёқарашлари ўзига хос маҳорат билан кўрсатиб берилган. Мазкур ҳикоялар Сиз азиз ўқувчиларни жозибали тили ва табиийлиги билан мафтун этишига ишонамиз.
-
Робинзон ҳикояси
Мазкур «Робинзон ҳикояси» машхур инглиз адиби Даниэл Дефонинг «Робинзон Крузонинг ҳаёти ва ажойиб саргузаштлари» номли романининг қисқартирилган нусхаси бўлиб, XX аср бошида Фозилбек Отабек ўғли томонидан ўзбек тилига таржима қилинган.
-
Аламли дунёда аламли гулим
Инсоният яралгандан буён, инсонга одам деган буюк ном берилгандан бери суз яшаб келмоқда. Она боласинисуз билан чақиради. Бола ҳам онасига суз билан талпинади. Атрофимизни ўраб турган борлиқнинг моҳияти ҳам аслида сўзлардан таркиб топган. Дунёда сўздан-да қудратли куч йўқ. Инсонларни комилликка элтган ҳам, тубанликка қулатган ҳам сўздир. Бағритошларни симобдай эритган, золимни жаҳлидан туширган, душманни дўст қилган ва ёрнинг юрагига ҳам кириб борган сўздир. Азиз китобхон, ушбу китобда севимли шоирингиз Сирожиддин Саййиднинг қарийб қирқ йилдан ортиқ ижод намунаси СЕВГИ, МУҲАББАТ, СОҒИНЧ ва АРМОН туйғуларини тараннум этган шеърларини жамладик. Муҳаббат ҳақида шеърлар сизга манзур булишига ишонамиз.
-
Ислом йўналишлар мазҳаблар оқимлар
Ислом динида эътироф этилган йўналиш ва мазҳаблар кўп. Кейинги пайтда турли янги оқимлар ва гурухлар ҳам пайдо бўлди.
-
Кўктўнликлар (қисса ва ҳикоялар)
«Кўктўнликлар» Баҳодир Мурод Алинннг /Муродалиев/ биринчи йирик асари.
-
АСАРЛАР I жилд
Ўзбекистон халқ шоири Сирожиддин Саййиднинг (1958 й. т.) уч жилдлик Асарлар туплами биринчи жилдига унинг “Руҳим харитаси', 'Салқин харсанглар кафтида", "Севги мамлакати", "Куйдим" ва бошқа китобларидан олинган шеърлар, "Жароҳат", "Сўз ҳижрони", 'Саксонинчи йиллар", "Туполондарё билан хайрлашув", 'Таназзул' ва "Ном" достонлари, шунингдек "Биринчи суз" номли насрий оҳангларда ёзган битиклари киритилди. Сўз йўли - оғир ва сермашаққат. Осон ҳаёт бўлмаганидай, шеър ва шоирлик йўли ҳам азоб ва синовларга тулуғ. Шоирнинг илк ижодий паллаларидан бошлаб то етуклик фасли бошлангунга қадар салкам ўн беш йиллик "изланишлар, изтироблар, айрилиқлар ва соғинчлар' даврини узида мужассам этган мазкур биринчи жилд азиз уқувчиларни бефарқ қолдирмайди деган умидимиз бор. Сирожиддин САЙЙИД - "Дустлик" ордени соҳиби, Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев фармони билан 'Очил эй гул, ки бўстон вақти бўлди' китоби учун 2017 йилда Ўзбекистон Республикаси Давлат мукофоти билан такдирланган.
-
КЕЧА ВА КУНДУЗ
Ҳар йил бир келадиган баҳор севинчи яна кўнгилларни қитиклай бошлади. Яна табиатнинг дилдираган танларига илиқ қон югурди... Толларнинг кўм-кўк сочпопуклари қизларнинг майда ўрилган кокилларидай селкиллаб тушмоққа бошлади. Муз тагида лойқаланиб оққан сувларнинг ғамли юзлари кулди, ўзлари ҳорғин-ҳорғин оқсаларда, бўшалган қул сингари эркинлик нашъасини кемира-кемира илгари босадилар. Симёғочларнинг учларида якка-якка қушлар кўрина бошлади. Биринчи кўринган кўклам қуши биринчи ёрилган бодроқ нашъасини беради. Бултур экилиб, кўп қошларни қорайтирган ўсма илдизидан яна бош кўтариб чиқди... Мулойим қўлларда ивиб, сувга айлангандан кейин гўзал кўзларнинг супасида ёнбошлашни мунча яхши кўрар экан бу кўкат! Эркакларнинг гуллик дўпписига тегмай, яланг аёллар билан, уларнинг сочлари, гажаклари ва рўмол попуклари билан ҳазиллашиб ўйнаган салқин шабада... кўклам нашъаси билан шўхлик қилади. Ҳаёт нега бу қадар гўзал ва ширин бўлади баҳорда?
-
Qaraqalpaqnama
Soraw.Birinshi gápti ne ushın ózim -ózime bergen intervyodan basladim?. Juwap.Adam ómiriniń mańızı -ózinen --ózi mángi intervyo beriwden hám -ózinen --ózi mángi intervyo aliwdan ibarat. sondaǵana ol óz táǵdirine tereńrek úńiledi.
-
Инглиз тилидаги илмий адабиётларни ўқиш
Мазкур қўлланма университетлар ҳамда педагогика олий ўқув юртлари ижтимоий фанлар факультетлари талабаларига мўлжалланган.