-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
Qurilish. Arxitektura
-
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
Boshqaruv faoliyatida ish yuritish
Ushbu o`quv qo`llanmada bozor iqtisodiyoti qonunlari asosida qanday qilib atrof-muhitdagi hayot bilan uyg`unlashib yashash va unda muvaffaqiyatli ishlash asosiy tamoyillari amaliy yo`nalishlarida atroflicha yoritiladi.
-
Qurilish materiallari uchun qo’shimchalar
Mazkur o’quv qo’llanmada qurilish materiallari uchun zamonaviy qo’shimchalar bo’yicha asosiy ma’lumotlar, kimyoviy qo’shimchalarning rivojlanish tarixi va hozirgi kundagi holati, kimyoviy qo’shimchalarning qo’llanishi haqida asosiy ma’lumotlar, beton uchun ishlatiladigan tabiiy va sun’iy qo’shimchalar, bog’lovchi moddalar, nanodispers qo’shimchalar, polikarboksilatlar, kompleks kimyoviy qo’shimchalar haqida ma’lumotlar berilgan.
-
Avtomobil transportında júklerdi tasıw
«Avtomobil transportında júklerdi tasıw» atamasindaǵı oqıw qollanba Ózbekstan Respublikasında Transport tarawınıń rawajlanıwı, avtomobil transpotında júk tasiw procesi ham onı shólkemlestiriw máseleleri, xalıqqa tiykargi transport-ekspediciyaliq xizmet korsetiwdi shólkemlestiriw hám basqa da magliwmatlar keltirilgen.
-
Современные строительные материалы и технологии
Учебное пособие содержит основную информацию о современных добавках к строительным материалам, историю развития и современное состояние современных материалов, основную информацию о современных строительных материалах, классификацию современных материалов, современные материалы и состав, информацию о современных материалах, используемых в строительстве. Учебное пособие предназначено для студентов направлением образования 5340500-“Производство строительных материалов, изделий и конструкций”
-
Тензорезисторы
Рассмотрены теоретические основы передачи измеряемой деформации чувствительному элементу тензорезистора и преобразования ее в приращения электрического сопротивления чувствительными элементами проводникового и полупроводникового типов.
-
Ахборот технологиялари
Ўқув қўлланма материаллари тингловчилар ва ҳуқуқни муҳофаза қилиш идоралари мутахассисларига, замонавий ахборот технологиялари ва алоқа воситалари, ахборот тармоқлари, ҳуқуқнит мухофаза қилиш идоралари фаолиятида мавжуд автоматлаштирилган тизимлардан фойдаланишга оид зарурий кўникмаларни ҳамда уларнинг турли усуллариданфойдаланишнинг назарий билим ва ахборот технологиялари ёрдамида маълумотлар алмашинувини амалга ошириш техникасига оид назарий билимларни сингдириш имконини беради.
-
-
ОРГАНИК КИМЕ
Мазкур укув кулланма мутахассислнги кимёгар булмага» мухандис-технологлар учун мулжалланган органик кимё курс! дастурига мувофик ёзилган. Кулланмада органик кимёнинг назарии асослари А. М. Бутлеров назариясига суянган холла тушунтирилган Шунингдек, атомлар ёки атомлар группасининг узаро таъсир электрон механизмлари хакида тушунчалар келтирилган. Жумладан. кулланмада органик кнмё фани конуниятлари асосан енгил саноаг учун ахамиятга эга булган керакли махсулотлар мнсолида баён килпнгап. Чунки бу махсулотларшшг купчилигп хозиргн вактда енгил саноат ва техника максадларида куплаб ишлатилмокда.
-
ОРГАНИК КИМЕДАН
Органик кимёдан амалий машгулотларда ёки мустаrил равишда масала ва машклар ечиш бу фанни чукур урганишда катта аҳамиятга эга. . Масала ва машклар ечиш талабаларнипг назарий билимини чукурлаштиради ва уларни адабиёт устида ишлашга ургатади. Органик кимёдан ҳозиргача узбек тилида нашр килинган масала ва машклар тупламлари дастур талабларига тула жавоб бермаяпти. Мазкур кулланма ана шу кийинчиликни маълум даражада бартараф этиш максадида ёзилди. Кулланманннг ҳар бир бобида органик моддаларнинг тарихий, рационал ва систематик (ИЮПАК) номенклатураларининг асосий қоидалари баён қилинган, шунингдек, уларнинг олиниш усуллари ва кимёвий хоссалари умумлаштирилган схемалар шаклида келтирилган. Органик моддаларнинг ҳар бир синфига оид масала ва машклар алоҳида бобларга ажратиб берилган, бобнинг охирида нисбатан кийинрок масалаларнинг жавоби ёки счими келтирилган. Муаллиф китоб кулёзмасини укиб, узларининг кимматли фикр ва мулоҳазаларини билдирган академик С. Искандаровга, ТошДУ доценти X- Тожимузамедовга. Тошкент давлат педагогика инсти- тутининг доценти М. Умаровга, Бухоро озик-овкат ва енгил саноат технологиям институтининг доцентлари Б. Умаров ва С. Косимовга, Бухоро давлат университети органик ва физколлоид кимё кафедрасининг ходимлари Б. Иботов, X.Авезов, М. Эргашев, Б. Рахматовларга миннатдорчилик билдиради.
-
Чет эл фирмаларини бошқариш
Ўқув қўлланмада чет эл фирмаларини бошқариш фанинг мақсади, вазифалари ва объекти, иқтисодийт ва тадбиркорликда чет эл фирмаларининг ўрни ва бошқа мавзулар берилган.
-
Xalqaro menejment
Qo`llanmada xalqaro miqyosidagi iqtisodiyot xo`jalik tarkiblaridagi fiskal samaralari va ishlab chiqarish funksiyalari keltirilgan.
-
Халқаро молиявий лизинг шартномаси
Мазкур ўқув-қўлланма ҳозирда жаҳонда юз бераётган молиявий иқтисодий инқирози хисобга олган ҳолда халқаро молиявий лизинг муносабатларини ҳуқуқий тартибга солишга қаратилган масалаларга бағишланган бўлиб, у ўқувчининг халқаро молиявий лизинг тўғрисидаги тасаввурларини чуқурлаштиришда ҳамда олган билимларини янада мустахкамлашга ёрдам беради.
-
Algoritmlash va dasturlash asoslari
0 ‘quv qo'llanma «Algoritmlash va dasturlash asoslari» o'quv fani dasturi asosida yozildi. Unda algoritmlash asoslarini o'rgatish uchun Ijrochilar va ularning ko'rsatmalar sistemasi kiritilgan bo'lib, algoritm tushunchasi, algoritm xossalari, ularni tasvirlash va tuzish usullari haqida ma'lumotlar yoritilgan. Bundan tashqari, ko'rsatmalarni dasturlash tillarida ifodalari izohlanib, BASIC, PASCAL va DELPHl daslurlash tillarida taqqoslamalar berilgan. Nazariy ma'lumotlardan tashqari takrorlash va mustaqil ishlash uchun ko'p sonli vazifalar keltirilgan.
-
MS Access 2002 - маълумотлар мажмуасини бошқариш тизими
Ўқув қўлланмада маълумот базаларини бошқариш системаларининг асосий имкониятлари, менюлари ва буйруқлари батафсил ёритилган.
-
-
ОРГАНИК КИМЕ
Укув кулланмада баён этилган маълумотлар «Органик кимё» курси буйича мавжуд дастур асосида ёзилган. Унда органик бирикмалариннг синфларга ажратилиши, шунинг- дек, уларнинг гомологик катори, изомерияси ва номенклату- раси билан бпрга тукимачилик ва енгил саноатда ишлатиладиган хом ашёнинг кимёвий тузилиши ва хоссалари хакида хам суз юритилган. Айникса табиий, сунъий ва кимёвий толаларга, турли буёкларга, юкори молекулали бирикма- ларга, уларнинг тукимачилик ва енгил саноатда ишлатили- шига алохида ахамият берилган.