-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Veterinariya va chorvachilik
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
Ehrenamtliche. Bürgermeister in Deutschland Das unbekannte Wesen.
Die den frühen 1980er-Jahren begründete Schriftenreihe verfolgt das Ziel, als publizistisches Sprachrohr einer praxisnahen Kommunal- und Regionalforschung zu dienen und eine breite Leser*innenschaft in Wissenschaft, Lehre und Praxis anzusprechen. Angesichts der vielfältigen Herausforderungen und Krisen, mit denen („all politics is local“) lokale und regionale Politik zunehmend konfrontiert sind, wird die publizistische (und darüber hinaus politische) Aufgabe der Schriftenreihe wichtiger und dringlicher denn je.
-
O'zbekistonda asosiy fondlar
"O'zbekistonda asosiy fondlar" statistik to'plamida asosiy fondlar balansi ko'rsatkichlaridan foydalangan holda, iqtisodiyot va uning tarmoqlari hamda mulkchilik shakllari bo'yicha asosiy fondlarning mavjudligi, ularning harakati to'g'risida malumotlar keltirilgan. Shuningdek, iqtisodiyot tarmoqlari kesimida asosiy fondlar tarkibi, yangilanishi, chiqib ketishi va eskirish darajasini ifodalovchi ko'rsatkichlar berilgan.
-
Mitte in Deutschland. Zur Vermessung eines politischen Ortes.
Dieses Werk ist lizenziert unter der Creative Commons Attribution-NonCom-mercial-NoDerivs 4.0 Lizenz (BY-NC-ND). Diese Lizenz erlaubt die private Nutzung, gestattet aber keine Bearbeitung und keine kommerzielle Nutzung. Weitere Informationen finden Sie unter.
-
ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИ
Ушбу услубий қўлланма “Жиноят процесси”дан амалий машғулотлар ўтказилишида назарий масалаларни амалда тадбиқ қилиш кўникмаларини ривожлантиришда катта самара беради.
-
Occupy in Deutschland. Die Protestbewegung und ihre Akteure.
Die Verwertung der Texte und Bilder ist ohne Zustimmung des Verlages ur-heberrechtswidrig und strafbar. Das gilt auch für Vervielfältigungen, Über-setzungen, Mikroverfilmungen und für die Verarbeitung mit elektronischen Systemen.
-
"МУҚАДДАС"ЛАШТИРИЛГАН ЎСИМЛИКЛАР ВА ФАН
Ушбу рисолада "муқаддас"лаштирилган ўсимликлар билан боғлиқ бўлган турли диний урф-одатлар фош этилиб, улардан Ўзбекистон халқ хўжалигида фойдаланиш йуллари илмий асосда таҳлил этилади. Ўрта Осиёнинг шахар ва қишлокларида «муқаддас» ҳисобланган ўсимликлар тури кўп бўлиб, уларни икки группага бўлиш мумкин. Биринчи группага: тўранғи, тол, тут, ёнгоқ, қайрағоч, чинор, жийда, писта, арча, катронғи, дўлана, жингул, анжир, чинғил, тасбеҳ мунчоқ ёки хотин ёнғоқ дарахти, юлғун, анор, ҳасса-мусо, хурмо, қалампирмунчоқ (кейинги икки ўсимлик асли Ўрта Осиёда учрамайди. Уларнинг чет элдан келтирилган мевалари ёки хушбўй хидли гул ғунчалари муқаддас хисобланади) каби дарахт ва бута ўсимликлар кирса, иккинчи группага: пионгул, тоғтурбид , ҳиёл, исириқ, кузтикан, чаёнўт, тамаки, наша, сачратқи, ялпиз, зухра сочи, бангидевона, тасбеҳ мунчок, қуёш гули (кунгабоқар), шувоқ, сассюрей (юқори тоғ ўсимлиги), саримсоқ пиёз каби ўтчил ўсимликлар киради. Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Чет тилидан рейтинг тизими асослари, тест таркиби ва турлари
Мазкур қўлланмада чет тилидан рейтинг тизими асослари, тест таркиби ва турлари берилган.
-
ЎЗБЕКИСТОН БАЛИҚЛАРИ
Мазкур монография Ўзбекистон табиий ва сунъий сув ҳавзаларида учрайдиган балиқ турларини аниқлашга мўлжалланган. Ўзбекистон ихтиофаунасининг шаклланиш тарихи, балиқларнинг тавсифи, тарқалиши, яшаш тарзи ва аҳамияти тўғрисида қисқача маълумотлар келтирилган. Монография республикамиздаги барча деҳқон ва фермер хўжалик раҳбарларига, соҳага тегишли ўрта махсус касб – ҳунар коллежи ўқувчилари, олий ўқув юрти талабалари ва ўқитувчиларига, шунингдек соҳага шу қизиқувчиларга мўлжалланган
-
ЭЧКИЧИЛИК
Тўпламда қишлоқ хўжалиги соҳаси, жумладан, мева-сабзавот ва полиз экинларини асосий ҳамда такрорий экиш муддатида етиштириш, иссиқхоналарда маҳсулот ишлаб чиқариш, ғаллачилик, дон ва дуккакли экинлар, чорвачилик, балиқчилик, асаларичилик каби тармоқларнинг энг илғор тажрибаларига оид кенг қамровли илмий ва амалий маълумотлар берилган.
-
Цифровая экономика
Целью практикума является систематизация, закрепление и углубление теоретических знаний, полученных студентами на лекционных занятиях, а также овладение умениями и навыками решения актуальных проблем управления персоналом.
-
Klimawandel in Deutschland. Entwicklung, Folgen, Risiken und Perspektiven.
Das Werk einschließlich aller seiner Teile ist urheberrechtlich geschützt. Jede kommerzielle Verwertung, die nicht ausdrücklich vom Urheberrechtsgesetz zugelassen ist, bedarf der vorherigen Zustimmung des Verlags. Das gilt ins-besondere für Vervielfältigungen, Bearbeitungen, Übersetzungen, Mikrov erfilmungen und die Einspeicherung und Verarbeitung in elektronischen Systemen.
-
Янги ерлардан самарали фойдаланиш
Ушбу китобда тупроқнинг мелоратив ҳолатини яхшилаш ва илғор агротехника тадбирларини қўллаш орқали пахта ва бошқа экинлар ҳосилдорлигини ошириш, янги ўзлаштирилган ерлардан самарали фойдаланиш масалалари қисқача баён этилди.
-
ТАБИИЙ ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР
Ўқув қўлланмада Ўзбекистоннинг тоғ, тўкай ва кум-саҳро ўрмонларида табиий ҳолда учрайдиган маҳаллий хамда Республикамизга интродукция қилинган доривор дарахт- буга ва ўт ўсимликларнинг биологияси, экологияси, шифобахшлик хусусиятлари ва уларнинг инсон саломатлигини сақлашдаги аҳамияти хақида маълумотлар келтирилган. Ўқув қўлланмани тайёрлашда илмий лойиҳалар доирасида ўтказилган илмий тадқиқот натижалари, доривор ўсимликларни маданийлаштириш бўйича олиб борилган илмий- амалий ишларнинг натижалари, ишлаб чиқариш тажрибалари ва доривор ўсимликлардан фойдаланиш бўйича бошқа илмий-тарихий манбалар хамда интернет маълумотларидан фойдаланилган.
-
-
Целлюлоза парчаловчи тупроқ замбуруғлари ва уларнинг биокимёвий фаоллиги
Ушбу китобда целлюлоза парчаловчи тупроқ замбуруғлари ва уларнинг биокимёвий фаоллиги ҳақида маълумотлар берилган.
-
"Ҳозирги замон фалсафасининг долзарб масалалари" мавзусидаги Республика илмий-амалий анжумани материаллари
«Ҳозирги замон фалсафасининг долзарб масалалари» мавзуидаги республика илмий-амалий конференциясининг асосий мақсади ҳам мазкур масалаларни назарий-амалий жиҳатдан таҳлил қилиб, тегишли хулосалар чиқариш ва ўзига хос тавсиялар беришдан иборат.