-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Tabiiy va aniq fanlarning umumiy va kompleks muammolari
-
-
-
-
Kichik biznesni boshqarish
Ushbu ma’ruzalar matnida kichik biznesni boshqarish kursining predmeti va vazifalari, kichik biznes boshqaruvida kichik korxonalarning xususiyatlari, kichik biznesning tashkiliy-iqtisodiy asoslari, kichik biznes boshqaruvida tadbirkorlik faoliyati, kichik biznes tizimida menejment, kichik biznes boshqaruvida qarorlarni ishlab chiqish hususiyatlari, kichik biznes boshqaruvida motivlashtirish hususiyatlari, kichik biznesni boshqarishda liderlik qobiliyatining shakllanishi,kichik biznes boshqaruvida bank, soliq va audit bilan aloqalari, kichik biznesning moliyaviy faoliyati va kredit bilan ta’minlashni boshqarish, kichik biznes boshqaruvida kadrlar siyosati, kichik biznes boshqaruvida axborot kommunikatsiyasi, kichik biznes boshqaruvda bozor va raqobat, kichik biznes boshqaruvida biznes reja va uning o‘rni kabi dolzarb muammolar batafsil bayon etilgan.
-
Педагогика
Маърузада педагогика фанининг методологик асослари, тарбия назарияси ва амалиёти, таълим назарияси ҳақида фикрлар юритилади. Педагогика комил инсон шаклланиш қонуниятларини, мутахассислик асосларини ўргатувчи устувор фанлардан биридир.
-
Табиатдан фойдаланишнинг географик асослари
Мазкур маърузалар матнида инсон хўжалик фаолиятининг табиат комплексларига таъсири, уларнинг оқибатлари, географик қобиқнинг умумий географик қонуниятлари, улар ҳақидаги билимнинг қанчалик зарурлиги, инсоннинг табиатга таъсирлари, улар оқибатлари, Ландшафтларнинг ўзгариши, табиий, антропоген, маданий ландшафтлар ҳақида фикр юритилади.
-
Банк фаолиятлари таҳлили
5А340903 «Иқтисодий таҳлил» таълим йўналиши магистрлари ўқув режасига асосан ёзилган бўлиб, унда банкларнинг активлари, мажбуриятлари, кредит бериш ва қимматбаҳо қоғозлар билан операциялари, даромадлари, харажатлари, молиявий натижалари, ликвидлиги ва тўловга қобилиятлиги таҳлили мавзулари ёритилган. Маъруза матнлари тўплами иқтисод йўналишидаги магистрларга, талабаларга ва барча банк фаолияти билан қизиқувчиларга фойдалидир.
-
Tikuv buyumlar texnologiyasi fani bo'yicha ma'ruza kursi (2 qism)
Ma'ruza kursi kiyim ishlab chiqarishda tayyorlov-bichish texnologik jarayon bosqichlari, kiyim tikishning texnologik jarayonlari, tikuv buyumlariga ishlov berish bosqichlari, yelka kiyimlarini yig`ish bosqichlari, bel kiyimlariga ishlov berish, yengil kiyim va tikuv-trikotaj buyum detallari, uzellariga ishlov berish jarayonlari bo`yicha ma`lumotlar yoritib berilgan. "Tikuv buyumlari texnologiyasi" fanidan ushbu ma'ruza kursi oily o`quv yurtlarining bakalavrlari uchun mo`ljallangan. Bu ma'ruza kursidan "Tikuv buyumlari texnologiyasi va konstruktsiyasini ishlash" mutaxassisligidagi magistratura talabalari ham foydalanishi mumkin.
-
Технология и оборудование отрасли
В каждой лекции дается план, пояснения и содержание темы, приводится схемы оборудований и их устройство, и принцип их работы, назначения технологических машин, а также приводятся формулы, графики и таблицы. В конце каждой лекции даются контрольные вопросы для закрепления полученных знаний
-
Ахборот ва телекоммуникация технологиялари муаммолари. 3-қисм
Маъруза матнлари муаллифлардан олинган электрон нусхалар асосида тузилган. Ушбу маъруза матнлари ахборот технологияларига қизиқувчи талабаларга тавсия этилади.
-
Мутахассисликка кириш
Маъруза матнларида ўзбек хитойшунослиги мактаби ҳақида тўлиқ маълумот, ХХРда тил сиёсати; ХХР давлат тилининг жамият ҳаётидаги ўрни масалалари; ХХР ёзув ислоҳотлари ва хусусиятлари ҳақида маълумот берилади. Маъруза матнларида фойдаланиш қулай бўлиши учун фанга оид семинар ва амалий машғулотлар, ўқувчилар билимини мустаҳкамлашда хизмат қиладиган мустақил ишлар ва мавзу саволлари берилди.
-
Maktab o’lkashunosligi
O’lkashunoslik o’z tug’ilgan va yashaydigan joyi qahidagi bilimlar majmuasi bo’lib, juda uzoq davrlar mobaynida vujudga kеlgan.
-
Она тилидан машқлар тўплами
Мазкур тўплам Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университетида тайёрланган бўлиб, шу университет Илмий кенгашининг 2009 йил 24 сентябрдаги 2-баённомаси билан нашрга тавсия этилган.
-
MUHANDISLIK GEOLOGIYASI
Маърузалар матнида Ернинг геологик тузилиши тўғрисида умумий тушунча, минераллар, тоғ жинслари тўғрисида маьлумотлар келтирилган, булардан ташқари, геологик йилнома, тектоник ҳодисалар, сейсмик районларда қурилиш ишлари, ер ости сувлари, уларнинг ҳаракатланиш қонуниятлари, табиий геологик ҳодисалар, муҳандислик - геологик жараёнлар баён этилган.
-
Фалсафага кириш
Мазкур қисқача матнлар шундай эҳтиёжнинг натижаси ўлароқ тайёрланди. Бу курсдан ёзилган биринчи иш сифатида унинг муайян назарий, мантиқий ва бошка камчиликлари бўлиши табиий. Шунга қарамасдан талабанинг фалсафа билан дастлабки танишуви учун таянч бўлади деган умидда бу иш иложи борича зуллик билан амалга оширилди. Мустақилликка эришилган 14 йил мобайнида ҳосил бўлган маънавий бўшликка бироз бўлса ҳам қўшиб қўйиш мумкинлиги талабанинг ҳам кейинги изланишлари учун асос бўлиши мумкинлиги назарда тутилди.
-
Matematik tahlil (ma'ruzalar matni) 2-qism
Ushbu ma’ruza matnlari “ Matematik analiz asoslari ” I qism (Mualliflar T.A.Azlarov, X.Mansurov) darsligini qayta nashrga tayyorlash jarayonida hosil qilindi. Bunda mualliflarning ruxsati bilan “ Matematika “ kafedrasining dotsenti A.Tohirov, bir guruh magistrlar, kafedra o’qituvchilari dotsent S.Ahmedov va assistent T.Nishonovlar ishtirok etgan.
-
Matematik tahlil
Ushbu ma’ruza matnlari “ Matematik analiz asoslari ” I qism (Mualliflar T.A.Azlarov, X.Mansurov) darsligini qayta nashrga tayyorlash jarayonida hosil qilindi. Bunda mualliflarning ruxsati bilan “ Matematika “ kafedrasining dotsenti A.Tohirov, bir guruh magistrlar, kafedra o’qituvchilari dotsent S.Ahmedov va assistent T.Nishonovlar ishtirok etgan.
-
Балетмейстер и коллектив
Брошюра "Балетмейстер и коллектив" включает в себя народной артистки Т.Устиновой о сценической обработке народного танца и статьи руководителей хореографических коллективов М.Баранчиковой и Х.Миккель.
-
ТУПРОҚШУНОСЛИК
Ушбу маърузалар матни 5620100 Агрокимё ва агротупроқшунослик таълим йўналиши талабаларига мўлжалланган.