-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
CHO‘QQIDA QOLGAN OVCHINING OHI-ZORI
XX asrning buyuk yozuvchisi Chingiz Aytmatov bilan taniqli qozoq shoiri, yirik jamoat arbobi Muxtor Shoxonovning samimiy suhbatlari natijasi o‘laroq dunyoga kelgan ushbu kitob insoniyatga cheksiz ishonch va mehr-muhabbat mahsulidir. Inson umrining mohiyati — ma’naviy jasorat, inson esa haytning gultoji.
-
Шох эдип
Энг буюк цаднм юнон драматурги Софокл мелодий ҳисобимиздан олдинги 497/496 йили, Афинага яцин Колон деган жойда тугилгаи. Отаси Софилл қурол яроғ устахокаси очиб, то- пар-тутарини яхшилагач, ўғлига яхши тарбия ва маълумот берди. У давр Афина ёшларининг таълим-тарбия программасига кўп турли илм- фанлардан ташқари, гимнастика санъати ва му- сиций билимлар ҳам кирарди. Аввал Софокл- нинг катта мусиҳий нстеъдоди намоён бўлди. Унинг мусиҳий асарлар басталаш билан астой- дил шугуллангани, ўз трагедиялари учун муси- ҳий парчалар ёзганлиги маълум. Софоклнинг бастакорлик истеъцоди яна шундан ҳам аёнким, 480 йили денгиз жанги ғалабасини нишонла- ганда афиналикпар тантанали гимн ижросини ўн беш яшар Софоклга топширган эдилар.
-
XO‘RLANGANLAR VA HAQORATLANGANLAR
Qo'lingizdagi ushbu kitob rus adibi Fyodor DOSTOYEVSKIY qalamiga mansub “Униженные и оскорбленные” romanining Habiba Ziyoxonova tomonidan “Xo‘rlanganlar va haqoratlanganlar” nomi ostida tarjima qilingan ko ‘rinishidir.
-
САОДАТ АСРИ ҚИССАЛАРИ 3-китоб
Абу Лаҳаб Маккада крлган, касаллиги туфайли Бадр жангига бора олмай, ўрнига бошқа одамни ёллаб жўнатган эди. Кетганлар изидан кунлаб йўл пойлади. Зафар суюнчисини келтирадиган одамни кутди. Шундай хабар келса, юзига кайтадан кон югуриши, янги ҳаёт бошланиши аниқ.
-
Илм-фан ва тил хақидаги нодир хикматлар : рисола
Ушбу рисола кенг жамоатчилик учун мўлжалланган шунингдек замондошларимиз асарларидан хам фойдаланилган.
-
ФАРҲОД ВА ШИРИН
Биҳамдик фатҳ абвоб ул-маони, Насиб эт кўнглума фатҳ ўлмак они. Кўзумга ул эшик қуфлин радид эт, Анинг фатҳиға килкимни калид эт. Очиб ул ганж қуфлин бу калидим, Насибим айла неки бор умидим.
-
ЧЎҚҚИДА ҚОЛГАН ОВЧИНИНГ ОҲИ-ЗОРИ
XX асрнинг буюк ёзувчиси Чингиз Айтматов билан таниқли қозоқ шоири, йирик жамоат арбоби Мухтор Шохоновнинг самимий суҳбатлари натижаси ўлароқ дунёга келган ушбу китоб инсониятга чексиз ишонч ва меҳр-муҳаббат маҳсулидир.
-
ФАРҲОД ВА ШИРИН
Қалам васфида бир неча сўз ва назм мамлакатининг ўлкаларини якқалам қилган ва «Беш ганж» варақларига сўз гавҳарларини сочган рақамкаш таъри фида ва унинг ёзганини рақам-баракам билган, балки унинг қаламига эргашган ёзувчи бобида
-
-
САОДАТ АСРИ ҚИССАЛАРИ 1-китоб
Аҳмад Лутфий ҳозирги замон адиби, тарихчи олим. Биз эътиборингизга ҳавола этаётгаи «Интизор кутилган тонг» қиссаси Саодат асридан ҳикоя қилувчи олти жилдли асарнинг биринчи китобидир. Китоб тўла ҳолида Жаноби Пайғамбаримиз алайҳиссаломнинг туғилишларидан то вафотларига қадар муборак ҳаётларини камраб олади.
-
ШИРИН ВА АРМОНЛИ КУНЛАР
Ўша куни ҳаётимдаги энг бахтли куним бўлса керак деб кутгандим. Интиқиб кутгандим... Малика билан учрашганимизга бир ой бўлиши керак эди. Асосийси эса ўша куни ёшларимиз ичида оммавийлашиб бораётган севишганлар байрами ҳам эди. Ушбу байрам баҳонасида Маликага янада яқинрок бўлиш, унга етишиш ниятим бор эди. Хуллас, байрам қилишга сабаблар сероб, ҳоҳиш бўлса бўлгани. Ҳоҳиш эса...
-
Қайсар чол қиссаси
Қари билганни пари билмас дейди халқимиз. Дархақақат доно оқил кексалар турмуш аччиқ-чучукларини кўп тотган, баланд-паст сўқмоқларини енгиб ўтган бўладилар.
-
Ширин қовунлар мамлакати
Худойберди Тўхтабоевнинг «Секрли калпокля» китобини ўқигансиз. Эсянгизда бўлса, ўша китоб қаҳрамонлари орасида Акром деган бола ҳам бор эди. Ҳа, ха, Хошим-жов Раневнинг иқий дўсти, бўри боласини ченага қўшиб томоша кўрсатмоқчи бўлган бир оз хаёлпараст, бир оз ўйнанарод Акромжон. Ушбу фантастик-саргузатит романда Акромжон ўз саргузаштларини давом эттиради Ширии қовунлар мамлакатини ҳар хил калатлардан тозалаш Мақсадида Сеҳргар Иблис билан жанг қилади. Бу курашди. увга устози профессор Дар Даража ва Секрли Қалпоқча яқиндан ёрдам беришади
-
Besh bolali yigitcha
Bolalik - beboshlik, deymiz. Ammo bu davr zahmatlarga, mashaqqatlarga limmo-lim bo`lsa-chi? Beboshlikka, sho`xliklarga o'rin qolarmikan? Bunday bolaning qalbi , dunyosi kattalar hayotiga yaqin bo'ladi. O'zi bilib-bilmay taffakuri o'sib, irodasi metin insonga aylanadi.
-
Шинелли йиллар
Шаҳротнинг «Нинелла Йиллар романидаги бош қаҳрамон Элмурод ен бир Лигиг, у келажак хатіла, осойишта меҳнат ҳақида орау ни ARRIOR HAши кўради. Бироқ тез орада пемие-фашист кутипларининг Ватанимизга хиёнат коронці дужуми ҳақида хабар нелади. Элмурод хам минглаб совет кан Марвардари каби узининг бутун куч-қувватини ва билимини Гитлер бос Кинчиларига қарни курашга бағишлайди. У ўқчи вавод командиридаи те батальон командеригача булгап йў -параф билан босто утиб, урушни забт этилган Берлинда тугатади,
-
Тун панжаралари
Тун хушбой сиёхранг атиргулга ўхшайди. Бу гулни ким узиб кўк қўйнига қўйиб кетти экан, мен билмайман.