-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Парма Ибодатхонаси
Ушбу қисса 1830 йили Парижден уч юз дый паридаги бар меда Каплган; шу боисдан дам варди доларак, 1532 валерите площадер биронта дам гan üs Бизнина армияларимиз Беропени кегий реишлерад қаддам мен тақдир тақозоси билан бир комемонан вакт туриб қолдим. Ву дел Италианона оновий шери Падуата содир бўлганди. Мен немоникнина уйидα γους δύο, όταуби одстапшив қолдик.
-
LISON UT-TAYR
Jon qushi o'z sirlarini bayon qilishga kirishar ekan, uni Allohga madhiya o'qish bilan boshlaydi. Chunki Alloh barcha mayjudotlarning yaratuvchisidir. U mangu barhayot bo'lib, undan boshqa hamma narsalar o'tkinchidir. Yaratuvchi qudratli qalam bilan olamni aniq bir reja ostida bunyod qildi. U to'qqiz falakni aylanuvchi qilib yaratdi va buning sirini tushunishda idrokni ojiz etdi. Ko'kni tun va kun bilan yarqiratib, uni quyosh va yulduzlar bilan bezadi. Unda oy go'yo osmon tirnog'iga o'xshash bo'lib, yangi oy esa o'sha tirnog'dan olingan bir bo'lakni eslatadi.
-
-
BEGONA
Альбер Камю нафақат ўз ватани Францияда, балки бутун дунёда шуҳрат топган буюк адиб ва файласуфдир. Унинг роман, қисса, ҳикоя, бадиа ва ҳатто кундаликларидаги ёзувлари ҳам бадииёт, фикр, тафаккур, умуман, адабиётни қадрлайдиганлар учун доимий кўнгил ҳамроҳидир.
-
ШАХМАТ САБОКЛАРИ
Бизга маълумки, мамлакатимизнинг ёш шахматчилари жахон микёсидаги мусобакаларда уз махоратларини намойиш этиб, яхши натижаларни кулга киритмокдалар. Ана шундай муваффакиятларимизнинг бардавом булишини таъминлаш максадида шахмат хакидаги турли адабиётларга эх,тиёж сезилмокда.
-
Коинот оқимлари
Ерлик одам бир қарорга келди. Бу қарор аста-секин пишиб етилгани учун жуда қатъий эди.
-
ШЕРМУҲАММАДБЕК ҚЎРБОШИ
Яқин-яқингача “босмачи” ва “қўрбоши” деган тушунча бизнинг тасаввуримизда “босқинчи”, “талончи”, “ўғри” ва ҳоказо қабилида шакллантирилган эди. — Афсус, минг афсуслар бўлсин! Ҳолбуки, қўрбошилар миллатнинг чин фидойилари, ҳалоскорлари, жон фидолари эдики, буни анча кеч, ҳарқалай, кеч бўлса ҳам англаб етдик, иншооллоҳ. Эҳтиросли ёзувчи, жонкуяр публицист Мансурхўжа Хўжаевнинг машҳур Шермуҳаммадбек қўрбоши ҳақидаги ушбу тарихий, ҳужжатли бадиий-публицистик қиссаси қалбимиз кутубхонасининг нодир китобларидан бирига айланади, албатта.
-
РЎЁ ёхуд ҒУЛИСТОНГА САФАР
Бу савдога учраганимга кўп бўлди. Ўн беш йиллар, эҳтимол ундан ҳам кўпдир. Шунча вақтдан бери тинчим йўқ, на унутиб, эсимдан чиқариб, хотиржам яшадим, на кўрган-билганларим асосида у-бу нарса ёзиб, чиқардим. Ёзишни-ку ўша пайти, яъни бориб келган вақтларимдаёқ бошлаган эдим, лекин бунақа гапларга ишонадиган одам топилармикан, айтишга айтиб, кейин ҳаммага кулги бўлиб юрмасам эди деган истиҳола билан тўхтатганман.
-
САОДАТ АСРИ ҚИССАЛАРИ 2-китоб
Макка аҳли орасида мишмиш тарқатилди: гўё Расулуллоҳ Қуръонни ўзлари ўйлаб чиқарган эмишлар, сўнгра Оллоҳ каломи деб одамларни йўлдан оздираётган эмишлар. Бу ғирт туҳмат эди. У кишининг ёлғон гапирмаётганларини мушриклар жуда яхши билишарди. Болаликларидан ҳамманинг кўзи ўнгида тўғрисўз, дуруст бир инсон бўлиб ўсган Расулуллоҳнинг ўта андишали эканликларини кўп бор синашган эди. Қуръон уйдирма бўлса, ўша заҳоти иссиғида бу ишнинг тагига етиш мумкин эди
-
ПАКАНАНИНГ ОШИҚ КЎНГЛИ
Ҳамма бало шундаки, у ўзи ҳақида бошқача фикрда эди. Ўзини барвастаю басавлат деб билмаса-да, ҳарқалай, хийлагина улуғвор ҳисобларди. (Кўнглида, албатта.) Юрганда жуссаеига яраша пилдирабгина юрмай, салмоқ билан, бутини йиртгудек йирик-йирик қадам ташлар, гапирганда маврид-бемаврид сўлиш олиб, салмоқ билан, таъсирчанликка интилибми ёки диққатни тортиш учунми, худди махфий бир синоатни очаётгандек пичирлаб гапирар эди
-
-
-
ШЕРЛОК ХОЛМС ҲАҚИДА ҲИКОЯЛАР
Бу воқеа ўтган йили кузда бўлган эди. Шерлок Холме-нинг ҳузурида аллақандай жуда семиз, ўрта ёшлардаги қизғиш-малла киши ўтирарди. Мен ичкарига кирмоқчи бўлдим-у, лекин икковларини қизғин суҳбат устида кў риб, чиқиб кетишга шошилдим. Аммо Холме мени хо-пага сургаб олиб кириб, эшикни беркитди.
-
Америка фожиаси
Азиз китобхон! Биринчи китоб орқали сиз асарнинг асосий қаҳрамонлари билан танишдингиз. Табиийки, иккинчи китоб воқеаларга, ҳаяжонли фурсатларга яна-да бой. Бойлик кетидан қувган, шундай ҳаётни умри давомида орзу қилган, аммо бундай тўкис ҳаётга меҳнат ва машаққатсиз эришишни орзу қилган қаҳрамоннинг бу хом хаёли уни мудҳиш жиноятга етаклайди.
-
Аҳмад Яссавий
Не бахтки, Туркистон диёри азиз авлиёлар, донишманд-лар, мутафаккирлар ватани. Биз Ҳаким Термизий, Абдухолиқ Ғиждувоний, Нажмиддин Кубро, Баҳоуддин Нақшбандий каби буюк боболаримиз билан ҳақли равишда фахрланамиз. Ана шундай бархаёт сиймолардан бири орифлар султони, шайх-ул машойих, пири комил Хожа Ахмад Яссавийдир.
-
Пахлавон Махмуд
Паҳлавон Маҳмуд" ("Ҳазрати Паҳлавон ота ҳикоятлари") номли халқ романида буюк ватандошимиз, ажойиб рубоийлар муаллифи, доир ва паҳлавон, елкаси ер кўрмаган хоразмлик курашчи ўзбек халқининг фарзанди Паҳлавон Маҳмуд ҳақидаги ҳикоятлар ўрин олган. Номаълум муаллиф Махмуд Пахлавон ҳақидаги бу ҳикоятларни қадимги китоблардан ўкиган ва одамлар огзидан эшитиб ёзиб олиб, Паҳлавоннинг мухлислари томонидан қилинган илтимосни амалга оширган.